Ne mislimo da je neuobičajeno da se politička stranka, uporedo sa upoznavanjem javnosti, obrati i vrhu državne vlasti. Naš cilj je pravno utemeljen i krajnje opravdan. I od javnosti, i od državnog vrha očekujemo samo jedno - prestati sa progonom Bogoljuba Karića , jer niko, ali odista niko, od 1996. godine, kada je prvi put morao da se sklanja iz zemlje, takodje zbog želje da se kandiduje na predsedničkim izborima, nije dokazao nijednu njegovu krivicu. Verbalna nadmetanja onih koji se najviše boje Karića kao svedoka njihovih grešaka ili krivica, nisu, niti mogu da budu “optužnica”. To je “verbalno zaludjivanje javnosti”, što politički može da bude dozvoljeno, ali ne i opravdanje za državni progon. Zato se svima obraćamo sa molbom da nam pomognete da ostvarimo svoju plemenitu, proevropsku i istinski demokratsku misiju, koja će ubrzati ulazak Srbije u porodicu naroda Evrospke unije.

Zašto državnom vrhu?

Poštovani predsednici - države, Skupštine i Vlade - Vaš je posao je da služite svome narodu. Istovremeno da brinete da sve institucije države čine ono što je osnovano na zakonu, a da dokazi, a ne sumnje, utiču na sudbinu ljudi, pa i celih političkih pokreta. Dakle, i da reagujete uvek kada to institucije čine nepravedno ili uopšte ne čine! Dakle, kada ne samo odredjeni centri moći, već se i zvanični delovi političke vlasti u jednoj zemlji late toga da policijskim progonom sprečavaju delovanje istinski jake opozicione partije, prirodno je da i ta Stranka učini neuobičajeni korak i makar pokuša da Vam dočara atmosferu u kojoj se vrši satanizacija prema našem lideru Bogoljubu Kariću.

Zahtev da se izda poternica za njim, kao da je reč o poslednjem kriminalcu, odraz je političke nemoći da se aktuelne vlasti u Srbiji izbori sa idejama i vizijom Bogoljuba Karića i mogućnošću da Pokret Snaga Srbije bude onaj teg na političkim terazijama u Srbiji koji će definitivno odneti prevagu savremenih, demokratskih i legalističkih snaga nad ostacima retrogradnih i konzervativnih ultranacionalističkih snaga. Misija našeg Pokreta je dobra za Srbiju, to je korisno za Evropu i to je i jedini razlog zbog čega smo se odlučili i na nešto što kod nekog , u prvi mah , može da izazove i sumnju - da li je to uopšte posao bilo koga osim javnosti.

Ubedjeni smo da jeste. Od vašeg stava, prema “dokazima” onih koji su inicirali porternice, i naše tvrdnje i saznanja da je reč samo o prljavom korišćenju i takvih sredstava - postoji provalija principijelnog odnosa prema temeljnim ljudskim i gradjanskih prava Povelje Ujedinjenih nacija. Njihov cilj je da se što duže drži van zemlje naš lider Bogoljub Karić, da bi se politčki izolovao naš lider. Naš cilj je da njegovim povratkom ojačamo snage koje su za suočavanje ideja, vizija i pragmatičnih ponuda kako da Srbija izidje iz ekonomskog, pravnog, bezbednosnog i političkog sunovrata. Zbog toga postoje dobri razlozi da se vaši analitičari pozabave “slučajem Bogoljuba Karića” i iz ovog ugla.

Zašto je Karić prognan?

Naš tim advoka, i poznate svetske advokatske kancelarije, koje rade na “Slučaju Karić” pružiće vam dovoljno ubedljive i relevantne činjenice da ne postoji osnova za bilo kakvo krivično gonjenje Bogoljuba Karića. Na nama je da vam ukažemo na politički aspekt. I pozadinu onog što je navelo ljude koji se boje prisustva Bogoljuba Karića u Srbiji, da se late i onog, od čega se svaka demokratska vlast pažljivo kloni.

Zbog toga smo uvereni da se obraćamo na pravu adresu. Pokret Snaga Srbije je opoziciona stranka. Bogoljub Karić, naš osnivač i lider je čovek koji ima zdravu viziju evropskog puta Srbije. Njegovo polaziše je - jaka domaća ekonomija, snažna Srbija, zadovoljan i zaposlen narod Srbije . On u tome vidi nepremostivu branu za klasičan kriminal, za sužavanje prostora delovanja finansijskie i političke oligarhiije koja je srasla sa organizovanim kriminalom i menjanje imidža Srbije.

U čemu je “krivica” Bogoljuba Karića:

Većina je uverena da odgovor leži u njegovom neočekivanom uspehu na predsedničkim izborima - treće mesto sa 630.000 glasova. A kada je posle toga formirao Pokret SNAGA SRBIJE i kada se ta stranka učvrstila na trećem mestu, pa čak i dostigla rejting od preko 20 odsto - ozbiljni politički analitičari se upozorili da se deo vladajuće politčke elite, novostvoreni finansijski oligarsi i oni koji su u svojoj poziciji u Parlamentu videli “dobar kišobran” ispod kojeg mogu da sakriju svoju pljačku Srbije, neće smiriti dok Bogoljuba Karića ne nateraju da se mane politike. Ili, ga ne proteraju.

Njima je postalo jasno da su propale sve laži da je Bogoljub Karić čovek i “miljenik bivšeg režima”. Da je čovek koji se obogatio na uvozu nafte, trgovini oružijem, švercu cigareta ili “belog roblja” tokom sankcija i posle njih. On nije učestvovao ni u procesu privatizacije u Srbiji, pa je i tu ostao čistog obraza i ruku. Sve što je stvori, bilo je na zakonu osnovano u Brozovoj Jugoslaviji, u postbrozovom periodu i u poslovima širom Evrope i sveta, a najviše u nekadašnjem Sovjetskom Savezu i sada Ruskoj federaciji, Velikoj Britaniji, Kanadi, Austriji, Kini i Indiji.

Optužba da je “nacionalni izdajnik”

Bogoljubu Kariću u poslovnom delu nisu dokazali nijednu krivicu. U moralno-ljudskoj sferi - kreatori ideje da se Bogoljub Karić prikaže kao “nacionalni neprijatelj”, bila je kontraporduktivna. Naime, lansirana je vest da je Bogoljub Karić “preko Mobtela za račun Albanaca špijunirao Srbiju”. Zašto i kako? Mobtel je potpisao ugovor sa jednom albanskom firmom na Kosmetu za održavanje baznih stanica i plasman kartica za dopunu. Danima je beogradska štampa punila svoje stupce nebuloznom tvrdnjom da se preko mobilnih telefona može da špijunira sa Kosova Vlada Srbije?! I tada je pukla bruka- u javnost je procureo podatak da i državni Telekom ima isti takav ugovor, ali samo sa drugom albanskom firmom i to za iste poslove: održavanje baznih stanica i promet dopunskih kartica. Da li i državni mobilni operater špijunira svoju Vladu?

I tu je kraj storije o Karićevim “neprijateljskim i špijunskim krivicama”. To je početak i nove ere. Više nema “dijaloga o firmama Karića”, jer je javnosti postalo jasno da je reč o politici i političkom progonu. Čovek je nadživeo sva verbalna nadmetanja da se učini “krivim”. Sada se pojavljuje osnažen, nadaren i spremniji nego ikad da se politički nadmeće sa onima koji za više od sedam godina svoje vladavine nisu učinili ništa spektakularno, osim što je Srbija ostala bez svog najsnažnijeg dela domaće ekonomije.

Ko se krije iza poternice ?

Odgovor “dželata demokratskih sloboda u Srbiji”, stigao je na najbrutalniji način. Kada nije uspela satanizacija - Bogoljub Karić je politički izgnan iz Srbije. Sa verbalnim tvrdnjama koje nikada nisu dobile pravno utemeljenje u bilo kakavom istražnom ili sudskom postupku. Njegovi progonitelji se sada kriju iza poternice koju su vlasti Srbije dale preko Interpola. I činiće to sve dok neka medjunarodna institucija ne zatraži dokaze. I to je razlog zbog koje Vam se mi, kao politička stranka, obraćamo domaćoj i svetskoj javnosti i zbog ćemo zatražite čvrste dokaze da je Bogoljub Karić učinio makar prekršaj na pešačkom prelazu, prolazeći kroz crveno svetlo!

Mi smo iscrpeli sve mogućnosti da domaće zakonodavstvo i institucije nateramo da dokažu “krivicu” našeg lidera. Svi su ostali nemi i gluvi. Njima je potreban “krivac” što će Srbija tek, eventualno, u Beogradu, daleko najrazvijenijem centru Srbije, dostići standard iz 1998. godine, tek za dve godine. A jug Srbije čak za 122 godine?!

Naši problemi su ekonomski. Naš izlaz je u razbijanju kriminala i korupcije, u okretanju radu, a ne praznim pričama o raju u “drugom životu”. U razbijanju strahovlade nove “demokratske vlasti”, koja je Srbiju gurnura u naručje organizovanog kriminala u kome je najmanji deo klasičan, ali je sve snažniji i rašireniji finansijski, ekonomski i politički organizovani kriminal.

I logično je da se u poternici Interpola, tražilo “pokriće” za uklanjanja onog političkog lidera koji je ima ekonomsku, demokratsku i nacionalnu viziju izvlačenja Srbije iz te kaljuge. Mi smo stranka koja okuplja mudre ljude i kreativnu mladost, kojima je stalo do Srbije. I koji će svoju energiji staviti na raspolaganju sopstevnoj državi i naciji ,a ne pojedinačno bilo kojoj političkoj stranci ili ideološkoj opciji. Srbija je bila lider Balkana. Srbija je bila u samom vrhu razvijensoti zemalja srednje Evrope. Srbija je prva iskoračila iz stega boljševičkog socijalističkog lagera.

A u svemu tome Bogoljub Karić je bio pionir restauracije kapitalističkih društvenih odnosa. Naš politički cilje je da narod Srbije bude srećan, da sopstvenim radom obezbedjuje svoju egzistenciju i da živi na nivou standarda ostalih evropskih zemalja.

Kriv što je uspešan!

Ubedjeni smo da to možemo da postignemo iz dva razloga:

Prvi, naš lider je i sam svetski priznat biznismen, koji je utirao puteve restauracije kapitalizma u nekadašnjoj Jugoslaviji, bivšem Sovjetskom savezu i u velikoj Kini. I to dok je ona još bila pod uticajem tek minule “kulturne revolucije”. Naša kompatibilinost je u vraćanju opljačkanih resursa od strane “miljenika nove vlasti”. Mi nismo za uništavanje kapitala, ali smo za pravednu nadoknadu, i to kroz investiranje u ekonomski razvoj Srbije od strane onih koji su privatizaciju shvatili kao pljačkanje sopstvenog naroda i države. I koji se prema Srbiji ponašaju kao prema “ratnom plenu” iz srednjovekovne istorije.

Otuda ne vidimo da činimo bilo kakav presedan ako se i vama obratimo sa molbom da u vašim procenam uzmete u obzir da nije reč o krivicama Bogoljuba Karića, već njegovoj sposobnosti da ponudi rešenja koja bi Srbiju vratila na mesto lidera i čuvara mira na Balkanu. A to se, naravno, ne može učiniti ako se vlast ne obračuna sa svim oblicima organizovanog kriminala.

I druga značajna vrednost Karića je u u tome što on zna kako da Srbiju zaposli, kako da se pare od privatizacije ne slivaju u privatne džepove “tranzicionih tajkuna” i stranačkih izbornih fondova, već u jačanju Srbije i stvaranju čvrstih temelja za odbranu njenog dostojanstva.

Kosmet - kost u grlu vlasti

Karić ima i viziju suživota sa Albancima na Kosovu i ekonomskom rešavanju problema, a ne kroz priče o podeli ili jednostranom priznavanju Kosova kao države.

U tome je još jedan veliki sukob Karića sa našom političkom elitom. Ona nije imala snage i znanja da svet ubedi da je rešavanje statusa Kosmeta, zapravo isto tako i rešavanje pitanje budućnosti svih onih evropskih zemalja, u kojima će sutra, takodje na osnovu brojčanih vrednosti etničkih ili nacionalnih grupa, da plane virus želja da se unutar postojeći država stvaraju nove nacionalne države?! To bi bio isrtorijski nonses 21. veka.

Naša politička elita nije uspela da svet ubedi i da je reč o srpskoj teritoriji koju čine Kosovo i Metohija. I da je Bogoljub Karić jedini koji je još pre nekoliko godina ponudio program po kojem bi Kosmet, u Srbiji i zajedno sa Srbijom, ali i ostalim balkanskim zemljama, ušao istovremeno i prekoredno u EU, a time se i utemeljio i dugoročni mir na najtrusnijem području Evrope.

Naš zahtev - skinite poternicu !

Dakle, skidajući teret “poternice” njenom lideru Bogoljubu Kariću, jer je ona politički inspirisana, a ne potkrepljena bilo kakvom pravnom ili kriminalnom krivicom, pružićete šansu Pokretu Snaga Srbije, stranci koja se nalazila na visokom trećem mestu u Srbiji dok je naš lider bio u zemlji, da uspešno okonča svoju političku misiju i doprinese da se Srbija s ponosom nadje u porodici Evropske unije.

Pokret Snaga Srbije je u stanju da povede narod u “krstaški rat” protiv svega što je opterećivalo našu prošlost. Mi svoj politčki, ali i nacionalni uspeh vidimo u gradjenju budućnosti na idealima bogatih evorpskih naroda da se živi u slobodi, bez sukoba i trzavica. Naravno, nema naroda koji bi se odrekao svoje tradicije, svoje bogate kulturne baštine, svoje istorije. Ali, mi smo danas spremni da se nadmećemo u kretivnosti i doprinosima tehnološkom, naučnom i kulturnom razvoju sveta i da Evropa bude uzor ostalim kontinetima.

Mi smo svesni da je ovo “politički rečnik”, kojim se obraćamo javnosti koja počiva na čvrstim i strogim pravilima pravnih regula. Drugi deo posla ostavljamo našim advokatskim timovima. Oni su i dosad, a i u budućnosti, dostavljali dovoljno dokaza da i laiku postane jasno da je reč o političkom, a ne krivičnom progonu našeg lidera Bogoljuba Karića.

Ali uveravamo javnost, ukoliko vlast što pre uzme u razmatranje materijale koje dostavlja naš advokatski tim, i ukoliko prihvati naša molbu da svi, javnost i vlast, kao gradjani ovog kontinenta, razmisle i u kategorijama istinskih vrednosti koje ovaj život čine kvalitetnim, učinićemo svi zajedno neprocenjivu uslugu srpskom narodu i svim narodima koji žive u Srbiji, jer će se omogućiti čoveku najvisprenijih vizija u našoj sredini da nastavi da ih učvršćuje u narodu i time podigne silnu energuju u brobi protiv svega onog štu je retrogradno i vraća Srbiju u srednji vek, a Evropu stavlja pred iskušenja novih ratnih vihora.

Neka ovaj naš apel makar podstakne sve u ovoj zemlji i svetu da sa više pažnje i prekoredno razmotre molbe i zahteve naših advokata, i javno ukine poternica, čime bi ste otvorio put da zajedno sa našim liderima na izborima koji predstoje predsedničkim, pokrajinskim u Vojvodini i lokalnim u Srbiji - ravnopravno se borimo za jednu drugačiju i savremeniju Srbiju.

Članstvo i rukovodstvo Pokreta Snaga Srbije

Bogoljub Karić

Istine i laži očima advokatskog tima

Progon Bogoljuba Karića,

progon demokratije i ljudskih prava u Srbiji

Bogoljub Karić je počeo privatno preduzetništvo još u vreme vladavine komunista, kada je privatna inicijativa bila zakonom ograničena samo na lični rad i angažovanje najviše pet radnika. Na prostoru Kosova, gde je rođen i odrastao, gospodin Karić je pokazao pravi menadžaerski duh i dovitljivost time što je formirao privatne fabrike, udružujući se sa braćom, sestrom i širom familijom i tako legalizovao mogućnost da privatni sektor ipak anagažuje dovoljno radnika za ozbiljnu proizvodnju.

Utemeljivač kapitalizma

Taj istorijski presedan ga je učinio utemeljivačem vraćanja kapitalističkih društvenih odnosa u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. Savremeni svet je to prepoznao i podržao, pa je još 1979.godine međunarodna banka iz Vašigntona odobrila braći Karić kredit na 11 godina, koji su vratili za 3 godine, odnosno 8 godina pre roka. U fabrici koju su pokrenuli, ravnopravno su radili Albanci, Srbi i radnici svih drugih nacionalnosti

Poslovni uspesi Bogoljuba Karića, uvek su smetali vlastima, jer su pokazivali koliko je on lično, ispred svih koji su u raznim vladama bili zaduženi za privredni razvoj i približavanje Srbije Evropi. Progres Srbije, a pogotovo zaostalog Kosova, bio je moguć samo uz nove ljude, sa novim znanjima, koji su, neopterećeni komunističkom ideologijom, težili obnovi građanskog društva.

U čemu ja Karić bio prvi

Stoga je osnovao prvi privatni univerzitet, koji uživa veliki ugled zbog angažovanja vrhunskih predavača i stalnog unapređivanja nivoa nastave. Osnovao je i prvu privatnu banku – Karić banku, koja je kasnije promenila ime u Astra banka.

Za razliku od ostalih privatnih banaka koje su uz podršku tadašnjeg režima sada pokojnog Slobodana Miloševića radile kao piramidalne banke osnovane radi pljačke stanovništva, njegova banka je radila po međunarodnim bankarskim standardima i sve svoje obaveze izvršila u celosti i u ugovorenim rokovima. To je razlog zbog koga je upravo Karić Banka bila jedina srpska banka, koja je od stranih banaka bila akreditovana za transfer i isplatu penzija, koje su građani Srbije ostvarili na Zapadu.

Bogoljub Karić je osnovao i prvo privatno osiguravajuće društvo Evropa osiguranje, preduzeće za Internet usluge, građevinsku firmu, najbolju privatnu televiziju sa nacionalnom frekvencijom (BK TV), prvu kompaniju za mobilnu telefoniju u Srbiji i mnoga druga preduzeća iz svih oblasti poslovanja. Preduzeća je osnivao širom sveta i tako postao značajan ekonomski faktror ne samo u Srbiji, nego i u celoj jugoistočnoj Evropi i šire. Time je istovremeno bio začetnik povratka kapitalizma u celom nekadašnjem komunističkom svetu.

Kako je osnovan Mobtel

Početkom 90-ih godina 20-og veka, vlada Srbije je odlučila da pokrene mobilnu telefoniju. Za realizaciju takve ideje bio je potreban partner koji, pored novca, ima i menadžerske sposobnosti da okupi ljude spremne da primene novu tehnologiju i znanja. U pregovorima između Vlade Srbije i ugledne američke kompanije “SGI” iz Kolorada, prava za uvođenje sistema, koja je vlada nudila kao svoj jedini osnivački ulog, procenjena su na 49%, a oprema i novac za pokretanja rada preduzeća koja je bio dužan da obezbedi partner procenjena su na 51% udela u vlasništvu budućeg mešovitog preduzeća.

Međutim, ni “SGI”, niti neko drugo strano preduzeće, nije se odlučilo za takvu investiciju zbog nestabilnosti tržišta i složenih političkih prilika u Srbiji. Pošto su i strane i domaće kompanije odustali od ulaganja , došlo je do pregovora sa Bogoljubom Karićem, koji je zahvaljujući poslovanju u inostranstvu imao mogućnosti da nabavi opremu, uloži sredstva i pokrene rad mešovitog preduzeća.

Stoga je preduzeće BK Trade iz Moskve, zaključilo 1994.godine sa javnim preduzećem Poštansko telegrafskog saobraćaja Srbije (skraćeno JP PTT Srbije) ugovor o osnivanju meštovitog preduzeća za mobilnu telefoniju “Mobtel”, po kome je BK Trade postao vlasnik 51%, a JP PTT Srbije 49% preduzeća.

Zašto je Milošević prognao Karića

Zahvaljujući uspešnoj poslovnoj politici porodice Karić, preduzeće se razvijalo, uprkos složenoj situaciji u kojoj se Srbija nalazila i progonu kojem je gospodin Karić još 1996. i 1997. godini bio izložen od strane Miloševićevog režima. Povod za progon je bio kao i današnji - hteo je da se kandiduje na predsedničkim izborima u Srbiji kao protivkandidat tada neprikosnovenom Slobodanu Miloševiću.

U zimu 1996.godine, BK TV je bila jedina televizija sa nacionalnom frekfencijom koja je istinito pratila tromesečne demonstracije opozicije zbog falsifikovanja izbornih rezultata od strane režima Slobodana Miloševića. Režim je reagovao gašenjem TV repetitora i baznih stanica mobilne telefonije, a nova oprema za „Mobtel“ je mesecima čekala carinjenje, iako je upravo država bila njegov suvlasnik.

I nova vlast proganja Karića

Ni posle pada režima Slobodana Miloševića u oktobru 2000. godine stanje u društvu se nije bitno izmenilo. Stoga je gospodin Bogoljub Karić osnovao Udruženje industrijalaca, koje je trebalo da doprinese daljem razvoju privatnog preduzetništva i zaštiti privatni kapital od ucena državnih službenika. Udruženje je istovremeno pokazalo da želi dalju liberalizaciju tržišta, bržu privatizaciju društvenih preduzeća i ispunjavanje međunarodnih obaveza Srbije, što je jedino omogućavalo privredni i društveni oporavak države.

Dosledan svojim političkim vizijama, Bogoljub Karić je sa delegacijama Udruženja industrijalaca načinio prve korake na uspostavljanju kontakata, posebno ekonomskih, sa Tiranom, Zagrebom, Ljubljanom, Sarajevom i Skopljem. Dakle, sa celim regionom koji je godinama bio politički trusno ili građanskim ratom zahvaćeno područje. Na Brezovici, a potom i u Beogradu, okupio je 100 albanskih i srpskih biznismena, a potom u Beograd doveo i delegaciju žena albanki. Sve to je smetalo izvršnoj vlasti koja sama nije imala nikakvu ideju za unapređenje odnosa sa kosovskim Albancima.

Karićev ulazak u politiku

Istovremeno, ne želeći da bude samo posmatrač lošeg upravljanja državom od strane vladajućih struktura Bogoljub Karić je odlučio da se i sam počne baviti politikom kako bi svoju ogromnu energiju, inicijativnost i idejnost iskoristio na dobrobit naroda i države, kao i za smirivanje tenzija i unapređenje odnosa sa Kosovom..

Prva ozbiljna lična politička aktivnost bila je kandidovanje na predsedničim izborima 2004.godine. Iako je njegova kampanja počela sa zakašnjenjem u odnosu na ostale kandidate, a iza sebe nije imao organizovanu političku partiju, osvojio je neverovatnih i neočekivanih 18,2% glasova i zauzeo treće mesto, ispred kandidata Demokratske stranke Srbije (DSS), koga su podržavale sve članice vladajuće koalicije.

U drugi krug izbora ušli su Tomislav Nikolić kao predstavnik ultranacionalističke Srpske radikalne stranke (SRS), čiji predsednik je Haški optuženik Vojislav Šešelj i Boris Tadić, predstavnik proevropske Demokratske stranke (DS). Gospodin Karić je pozvao svojih 630.000 glasača da u drugom izbornom krugu glasaju za kandidata DS, koji je isključivo zahvaljujući tim glasovima i pobedio.

Formiranje PSS BK

Izvanredan uspeh na predsedničkim izborima i demokratska orijentacija, naveli su ga da formira političku stranku Pokret snaga Srbije (PSS) , koji je uspešno učestvovao na izborima za skupštinu Autonomne pokrajine Vojvodine, kada je dobio poslaničke mandate i formirao svoj poslanički klub, koji je ušao u sastav vladajuće koalicije.

PSS je i danas, u koaliciji sa DS i dvema strankama iz Vojvodine na vlasti u toj Pokrajini, koja je daleko ispred ostalih u Srbiji, u pogledu evroregijske saradnje. Pri tome, predstavnik PSS koji je izabran za potpredsednika Izvršnog veća Autonomne pokrajine Vojvodine je uticajan funkcioner u regionalnim evropskim organizacijama.

Istovremeno, na lokalnim izborima PSS je osvojio 736 odborničkih mandata i počeo da vrši vlast u 53 opštine. Tako je PSS postala državotvorna stranka koja na svim nivoima učestvuje u upravljanja državom. Takvi rezultati predsedničkih, pokrajinskih i lokalnih izbora su pokazali da su mnogi građani Srbije očigledno bili izgubili poverenje u dotadašnje političare i njihove političke partije, pa su čak imali i izrazito negativno mišljenje o njima.

Isti ti građani bili su svesni ogromnih poslovnih uspeha Bogoljuba Karića, njegove kreativnosti i energije, što je davalo jasnu garanciju da će u slučaju pobede njegove političke partije na predstojećim parlamentarnim izborima, doći do neophodnog unapređenja ekonomije države, priključenja Srbije Evropskoj Uniji i Evroatlantskim integracijama.

PSS BK - opasan protivnik vlastima

Sve to najavljivalo je veliki uspeh PSS-a na predstojećim parlamentarnim izborima. Prema nezavisnim istraživanjima javnog mnenja, rejting PSS-a u decembru 2005.godine porastao je na 20%. Istovremeno, rejting DSS-a sadašnjeg premijera odlazeće vlade Vojislava Koštunice naglo je padao, a rejting G17+, političke partije sadašnjeg ministra finansija u ostavci u odlazećoj vladi, Mlađana Dinkića, padao je na nivo koji nije garantovao prelazak izbornog cenzusa. Istovremeno, rejting DS-a, čiji predsednik je gospodin Boris Tadić, sadašnji predsednik Republike, bio je stabilan sa tendencijom rasta. U takvim političkim okolnostima padao je i rejting SRS i SPS (Socijalistička partija Srbije Slobodana Miloševića).

Manjinska vlada premijera Koštunice, obezbeđivala je tesnu skupštinsku većinu glasovima SPS nekadašnjeg predsednika Srbije, haškog optuženika, sada pokojnog Slobodana Miloševića, a otvoreno je kolaborirala i sa SRS, čime je naneta velika šteta državi kroz usporavanje reformi i neispunjavanje međunarodnih obaveza.

Formiranje Kluba “Za evropsku Srbiju”

Stoga je bilo samo pitanje dana kada će biti raspisani prevremeni parlamentarni izbori. Ta mogućnost postala je još izvesnija, jer je 5 narodnih poslanika iz navodno opozicionih političkih partija Srpskog pokreta obnove (SPO), SRS i Socijaldemokratske partije formiralo poseban poslanički klub “Za evropsku Srbiju”, koji je faktički promovisao program PSS i Bogoljuba Karića, kao ekonomski progresivan i neuporedivo efikasniji od onog što je činila Vlada, koja je svoj mandat okončala sa milion nezaposlenih i milion i po penzionera na ivici egzistencije.

PSS je u takvim uslovima postao izuzetno opasan za vladinu koaliciju, jer je faktički bio jedina prava opoziciona stranka, koja je umesto nacionalističke retorike, promovisala istinski nacionalni interes Srbije. PSS je stalno insistirao na ispunjavanju međunarodnih obaveza države, stvaranju slobodnog tržišta, smirivanju socijalnih tenija kroz otvaranje novih radnih mesta i zapošljavanje radno sposobnog stanovništva.

Očekivalo se da posle tih, prevremenih, parlamentarnih izbora PSS uđe u vladu sa realnom mogućnošću da upravo Bogoljub Karić bude najozbiljniji kandidat za novog premijera. Takav razvoj političke situacije nije odgovarao DSS i G17+, jer bi uticaj DSS na formiranje vlade, posle tih parlamentarnih izbora bio izuzetno slab, a bilo je pitanje da li bi G17+ uopšte prešao cenzus i ušao u Skupštinu.

Sva istraživanja pre raspisivanja izbora govorila su da će skupštinsku većinu činiti DS, PSS i stranke nacionalnih manjina, na strani demokratske opcije, jer su radikali i tada imali najveće šanse da ostanu pojedinačno najveća stranka. PSS je predstavljao i istinsku mogućnost da deo biračkog tela i DSS i Radikala, a pogotovo G17+, prevede na svoju stranu. Ni DSS ni G17+ nisu želeli da demokratski prihvate političku realnost i bili su spremni na sve da sačuvaju vlast koja im nije pripadala. Pokrenuli su medijsku satanizaciju PSS i progon Bogoljuba Karića, uz očiglednu cenzuru svih medija i gašenje BK TV, kako bi sprečili informisanje javnosti o njihovoj zloupotrebi policije i pravosuđa radi progona PSS i porodice Karić.

Uloga G 17 plus

Uloga G17+ u nedemokratskim sredstvima očuvanja vlasti može se sagledati tek kroz genezu te političke partije. Naime, politička partija G17+ je nastala od nekadašnje grupe 7 nezavisnih ekonomista, koji su bili svesni izuzetnog značaja i moći koju daje vladanje tokovima novca. Posle višegodišnjeg delovanja u formi nevladine organizacije očigledno su odlučili da materijalizuju svoje poznavanje bankarstva i finansija, pa su se nametnuli liderima DOS-a (demokratska opozicija Srbije) koji su predvodili političku borbu protiv režima Slobodana Miloševića, ali nisu imali jake ekonomiste i sopstveni ekonomski program.

U vreme pobede DOS-a i rušenja režima Slobodana Miloševića, svoju grupu G17+ registrovali su kao političku partiju i ušli u borbu za vlast. Mlađan Dinkić, koji je bio samo magistar i samo asistent na fakultetu (iako je po godinama života već trebao biti doktor nauka i profesor) nasilno je sa oružanom formacijom upao u Narodnu banku i zauzeo mesto Guvernera. Njegov, budući partijski kolega Miroljub Labus, postao je potpredsednik vlade i jedan od glavnih ljudi za međunarodnu ekonomsku saradnju. Dakle, eksperti G17+, koji su se pripremali da preuzmu tokove državnog novca, konačno su dobili priliku da te tokove usmeravaju. Preuzeli su ceo bankarski, monetarni i finansijski sistem i to u vreme kada sami nisu bili bogati.

Po svaku cenu održati vlast

Da bi DSS i G17+ostali na vlasti u opisanim političkim prilikama, morali su da što je moguće duže i na svaki mogući način održavaju podršku svojoj manjinskoj vladi. To je činjeno uz razne oblike političke trgovine, uključujući raspodelu unosnih funkcija i mesta u upravnim odborima javnih i drugih preduzeća. Istovremeno, morali su da oslabe glavne političke konkurente DS i PSS.

Još u vreme kada je premijer Koštunica bio predsednik Savezne Republike Jugoslavije, a pokojni Zoran Đinđić premijer Srbije i predsednik DS-a, javnost je bila iznenađena oštrinom njihovog ličnog sukoba, koji se preneo i na njihove političke partije. U osnovi sukoba bio je proevropski i uopšte prozapadni program DS-a, te snaga i energija njihovih političkih prvaka, na čelu sa Zoranom Đinđićem.

Nasuprot njima, DSS Vojislava Koštunice, čiji su funkcioneri delovali usporeno i bez ikakve ideje o stvarnom oporavku zemlje, otvoreno je štitio ostatke Miloševićevog režima i sprečavao lustraciju u vojsci, bezbednosnim službama i pravosuđu, što je doprinelo stvaranju ambijenta za ubistvo premijera Zorana Đinđića.

Ubistvo premijera i posledice

Posle ubistva premijera Đinđića u martu 2003.godine, pojedini političari čak su javno prozivali gospodina Koštunicu, a očekivalo se i njegovo hapšenje. Stoga bi bilo kakav neprincipijelni napad na DS od strane DSS, posle samo godinu dana od ubistva Zorana Đinđića, u javnosti bio izrazito negativno dočekan. Sem toga, DS je u demokratski orijentisanoj javnosti važila za partiju sa, za srpske prilike, dugom opozicionom istorijom u borbi protiv režima Slobodana Miloševića. Zbog toga je DS imala profilisano i stabilno biračko telo, pa time i stabilnu podršku javnosti.

Za razliku od DS-a, PSS je bio tek osnovana politička stranka i bez obzira na podršku od čak 20% biračkog tela bio je mlada partija, u početnoj fazi organizacije i izgradnje partijske strukture. Njegovo biračko telo još uvek nije bilo jasno profilisano i stabilno, već su ga činili građani koji su bili razočarani u dotadašnju vlast, a bili su svesni opasnosti od eventualne pobede SRS. Najveći deo birača PSS verovatno ne bi ni izlazio na izbore, niti bilo kome davao podršku da nije osnovan PSS na čelu sa harizmatičnim Bogoljubom Karićem.

Razlozi progona PSS

Stoga su Vojislav Koštunica i Mlađan Dinkić bili svesni da je bilo kakvo učešće G17+ u budućoj vladi i iole ozbiljniji uticaj DSS-a na sastav buduće vlade, posle novih parlamentarnih izbora, moguće samo uz uklanjanje Bogoljuba Karića iz političkog života zemlje i uništenje PSS-a, čemu ne bi imao ko da se suprotstavi. Pri tome, treba imati u vidu da Vojislav Koštunica nikada nije oprostio Bogoljubu Kariću podršku koju je dao Borisu Tadiću i DS-u na predsedničim izborima i omogućio prevlast proevropske orijentacije.

Parlamentarni izbori održani 21.1.2007.godine ovo su u celosti potvrdili. DSS odlazećeg premijera Koštunice svestan potpunog gubitka ugleda u narodu, na izbore nije izašao samostalno, već u sastavu neprincipijelne koalicije, u kojoj su se našli i ljudi koji su ranije bili u stranci pokojnog Željka Ražnatovića Arkana. Stoga je DSS sasvim očekivano ostvarila katastrofalno loš rezultat i dobila neuporedivo manje glasova nego na prethodnim izborima. I G17+ je, bez obzira na prednost koju u kampanji daje stečena finansijska moć i učešće u vlasti, osvojio znatno manje glasova nego na prethodnim izborima.

Uklanjanje Bogoljuba Karića iz političkog života zemlje i uništenje njegove tek osnovane političke partije moglo je da se realizije samo uništenjem njegovih izvora prihoda iz kojih je finansirao rad partije, njegovim hapšenjem, odnosno proterivanjem iz zemlje uz pretnju hapšenjem ako se vrati i medijskom satanizacijom.

Stoga je vlast najpre pokrenula nezakonite postupke likvidacije Astra banke i osiguravajećeg društva “Evropa osiguranje”. Potom je protiv njega i njegove braće i sestre pokrenula nezakonit krivični postupak. Da bi sprečila informisanje javnosti o progonu Bogoljuba Karića i cele porodice Karić, vlast je na nezakonit način prekinula emitovanje programa BK televizije, koja je inače imala najveće poverenje javnosti. Potom je BK televiziji na nezakonit način oduzela dozvolu za rad i uništila opremu. Podršku BK televiziji i protest protiv takvog nasilja vlasti uputila su nacionalna i međunarodna novinarska udruženja, predsednik Srbije gospodin Boris Tadić i OEBS.

Šta je progon Karića doneo vlastima

Progon Bogoljuba Karića i cele porodice Karić omogućio je vlastima ne samo uklanjanje opasnog političkog protivnika, već i pribavljanje imovinske koristi. Naime, kao što smo rekli Bogoljub Karić je svojom hrabrom investicijom u vreme ekonomske krize u Srbiji omogućio stvaranje prvog preduzeća mobilne telefonije. Iako je država dala samo prava, a ne i novac, ta prava procenjena su na čak 49% državnog udela u preduzeću poznatom po skrađenom nazivu “Mobtel”. Početna, osnivačka vrednost “Mobtela” bila je 130.000.000 USA dolara, a 2006. godine ,u vreme prodaje norveškom “Telenoru”,bila je 1.513.000.000 eura. Za samo 10 godina svog postojanja i rada”Mobtel” je stekao 2.800.000 pretplatnika i državi uplatio 1.763.000.000 eura poreza i doprinosa, što najbolje govori o uspešnoj poslovnoj politici koja je u njemu vođena.

Početak otimanja Mobtela

Lideri G17+ na čelu sa Mlađanom Dinkićem, koji je bio guverner Narodne banke i ministar finansija su odmah po dolasku na vlast u oktobru 2000.godine bili svesni ogromne vrednosti Mobtela i odlučili su da promene vlasničku strukturu, kako bi država postala većinski vlasnik i prodala preduzeće nekom stranom investitoru, jer nisu znali da na drugi način obebezbede novac za državni budžet. Pošto nije postojala zakonska mogućnost za promenu vlasničke strukture odlučili su da to sprovedu silom koristeći policiju i pravosuđe pod kontrolom DSS premijera sada odlazeće vlade Vojislava Koštunice. Protiv Bogoljuba Karića pokrenuli su krivični postupak sa dve potpuno neosnovane optužbe. Da bi se tim lažnim optužbama dao veći značaj u očima javnosti, kroz medijsku propagandu koja je usledila, istragu je bez ikakvog rešenja preuzelo Posebno odeljenje Okružnog suda u Beogradu za postupanje u predmetima organizovanog kriminala.

Zašta je optuživan Karić

Prva optužba se u suštini sastoji u tome da gospodin Bogoljub Karić u momentu potpisivanja ugovora nije imao nameru da u preduzeće unese opremu u vrednosti od 65.350.000 USA dolara, kako je ugovoreno, već u mnogo manjoj vrednosti i da je tako pribavio korist u iznosu od 21.980.551,98 USA dolara.

Zbog toga, navodno, nikada nije ni imao 51% vlasništva nad Mobtelom, već manje. Ova optužba je potpuna pravna besmislica, jer je detaljnu specifikaciju potrebne opreme i njenu vrednost dao stručni tim drugog osnivača Javnog preduzeća PTT saobraćaja Srbije, koji je opremu po dolasku u Srbiju primio, ugradio i stavio u funkciju, bez ijedne primedbe.

Valjanost i vrednost opreme potvrdila je i vlada Srbije svojim odlukama, kao i revizorske kuće. Sem toga, nikada nijednim pravnim aktom, nije promenjen odnos suvlasničkih delova, niti je došlo do promene upisa njihove visine. I danas u registru preduzeća stoji da je BK Trade vlasnik Mobtela sa 51%, a JP PTT saobraćaja Srbije sa 49%.

Uostalom, po završetku svake poslovne godine država je kroz usvajanje završnog računa potvrđivala stanje kapitala. Čak i kada bi bilo tačno da država, predstavljena kroz drugog osnivača Mobtela – JP PTT saobraćaja Srbije nije odredila da oprema koju je uneo BK Trade vredi 65.350.000 USA dolara, već manje, to opet ne bi uticalo na promenu vlasničke sturkture preduzeća, jer država predstavljena kroz drugog osnivača – JP PTT saobraćaja Srbije nije u preduzeće unela ni opremu, ni novac, već samo prava koja su procenjena na 49% od vrednosti novca i opreme koju je uneo BK Trad, bez obzira na iznos novca i vrednost opreme.

Inače, sve vreme postojanja Mobtela, država je imala svoje članove Upravnog odbora i nijedna iole važnija odluka nije mogla da se donese ako za nju nije glasao makar jedan predstavnik JP PTT, što je inače neuobičajeno u komapnijama ovagvog tipa, gde većinski vlasnik ima i daleko veći prostor za poslovno odlučivanje.

Laž o isplati dobiti

Druga optužba se u suštini sastoji u tome da je Bogoljub Karić onemogućio isplatu dobiti za 1999.godinu drugom osnivaču Mobtela – JP PTT saobraćaja Srbije u iznosu od 10.811.206,37 USA dolara i taj novac prebacio na privatne račune članova porodice u inostranstvu. Ovo je potpuno lažna optužba, jer navedeni novčani iznos ne predstavlja dobit drugog osnivača, već naknadu štete zbog gubitka ekskluziviteta.

Naime, drugi osnivač Mobtela – JP PTT saobraćaja Srbije je prekršio ugovor o osnivanju Mobtela u delu u kome se Mobtelu garantuje ekskluzivno pravo na pružanje usluga mobilne telefonije za period od sedam godina i osnovao vlastito, državno preduzeće mobilne telefonije. Zbog toga je vlada Srbije donela odluku da se iz dobiti JP PTT saobraćaja Srbije u Mobtelu izdvaja 13% na ime naknade štete većinskom vlasniku Mobtela – preduzeću BK Trade. Iznos od 10.811.206,37 USA dolara predstavlja tih 13% za 1999 godinu, koji iznos je uz odobrenje vlade i Narodne banke isplaćen većinskom vlasniku, preduzeću BK Trade. O tome branioci gospodina Karića poseduju sve odluke vlade i Narodne banke i iste su dostavili sudu i javnom tužiocu.

Optužbe posle dvanaest godina ?!

Kao što se vidi, krivični postupak protiv gospodina Bogoljuba Karića je po navedenim optužbama pokrenut tek posle 12 godina od početka rada Mobtela i sedam godina od raspodele dobiti za 1999.godinu. Pri tome, drugi osnivač Mobtela – JP PTT saobraćaja Srbije, nikada nije smatrao da je na bilo koji način oštećen, već su to tvrdili samo instrumentalizovani policijski inspektori.

Na sednici upravnog odbora JP PTT-saobraćaja Srbije održanoj u oktobru 2001.godine inspektor policije Mladen Spasić tvrdio je da je to preduzeće kao drugi osnivač Mobtela prevareno od strane Bogoljuba Karića na opisani način. Ta neosnovana optužba odmah je data i u medije, posle čega je pokrenuta medijska hajka protiv Karića. O tome koliko su te, javno iznesene policijske optužbe neosnovane i koliko su poslužile za uklanjanje Bogoljuba Karića iz političkog života zemlje, najbolje govori činjenica da je policija zvaničnu krivičnu prijavu podnela tek posle pet godina, u februaru 2006.godine.

Neistine kao argumenti

Da bi opravdala svoje kriminalno ponašanje prema Bogoljubu Kariću i celoj porodici Karić, sadašnja, odlazeća vlada Srbije namerno je plasirala neistine da je u preduzećima porodice Karić kapital Slobodana Miloševića i da je Bogoljub Karić jedan od “Miloševićevih tajkuna”. Uvidom u izvode iz registra, može se videti da ni u jednom preduzeću porodice Karić nema nikakvog učešća bilo kojeg člana porodice Milošević.

Uostalom, da je Slobodan Milošević imao udela u preduzećima porodice Karić, onda bi imao udela i u Mobtelu. Stoga, ne bi samo dve godine posle osnivanja Mobtela osnovao državno preduzeće mobilne telefonije, čime je prekršena ugovorna klauzula o ekskluzivnom pružanju tih usluga od strane Mobtela za narednih sedam godina i Mobtelu naneta ogromna šteta.

Milošević svakako ne bi činio štetu Mobtelu da je u njemu imao udeo u vlasništvu. Sem toga, Bogoljub Karić nije “Miloševićev tajkun”, jer su svi “Miloševićevi tajkuni” osobe koje su u vreme vlasti Slobodana Miloševića bili na državnim funkcijama ili su rukovodili državnim preduzećima.

Za razliku od njih Karić je oduvek, čak i u komunističko vreme , radio kao privatni preduzetnik. Sem toga, Bogoljub Karić je bio u otvorenom sukobu sa Slobodanom Miloševićem, koji je kulminirao sudskim sporovima vođenim između njih. Potpuno otvoreni sukob sa režimom Slobodana Miloševića nastupio je 1996.godine kada je Bogoljub Karić osnovao socijaldemokratsku partiju i najavio kandidaturu za predsednika Republike. O svemu tome naravno postoje pismeni dokazi u vidu spisa sudskih postupaka.

Kako je Karić postao “izdajnik”

Odlazeća vlast takođe u nameri kompromitovanja Bogoljuba Karića, plasirala je i neistinu da je deo Mobtela prodao kontroverznom kosovskom biznismenu Ekremu Luki, odnosno da mu je dao licencu za obavljanje poslova mobilne telefonije na Kosovu. Međutim, jedina istina, koju potvrđuju pismeni dokazi, je da je “Mobtel” sa preduzeđem “Mobikos” krajem 2002.godine zaključio ugovor o poslovno -tehničkoj saradnji po kome je “Mobikos” preuzeo prodaju kartica i vaučera za “pre paid”, kao i održavanje baznih stanica na Kosovu, što ni Mobtel ni vlada Srbije nisu mogli sami da obavljaju zbog opasnosti od napada albanskih terorista.

Inače, jedini korisnici “pre paid” usluga Mobtela na Kosovu su bili upravo kosovski Srbi koji su na taj način održavali kontakt sa porodicama u Srbiji, a nijedno drugo preduzeće osim “Mobikosa” nije htelo da zaključi ovaj ugovor.

Bez obzira što je u pitanju najobičniji ugovor iz delokruga poslovanja preduzeća, “Mobtel” je o zaključenju ugovora informisao Vlast u Srbiji uključujući i bezbednosne strukture lično. Sa ugovorom se saglasila i misija “UNMIK”, pa su oprema i vaučeri nesmetano prolazili carinske formalnosti na administrativnoj granici Kosova i “uže” Srbije. Ugovor o poslovno tehničkoj saradnji “Mobtela” i “Mobikosa” raskinut je posle samo tri meseca, jer je “Mobikos” tražio veliko povećanje naknade za svoj rad koje “Mobtel” nije mogao prihvatiti.

Tri godine posle raskida opisanog ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji o kome je bila upoznata i sa kojim se saglasila, Vlada Srbije počinje da taj ugovor lažno predstavlja kao nezakoniti ugovor o davanju licence Ekremu Luki za obavljanje poslova mobilne telefonije na Kosovu. Uostalom, nikakva licenca za obavljanje poslova mobilne telefonije na Kosovu nije ni mogla biti data od strane Mobtela iz prostog razloga što je Mobtel imao licencu za celu teritoriju Srbije, uključujući i Kosovo. To je potvrdio i generalni sekretar UN gospodin Kofi Anan u pismu upućenom rukovodstvu Mobtela.

Tako su pojedini članovi Vlade Srbije na čelu sa Miroljubom Labusom i Mlađanom Dinkićem počinili još jedan kriminalni akt, kao opravdanje za otimanje Mobtela i neosnovani progon cele porodice Karić. Uostalom koliko su sve te optužbe protiv Mobtela i Bogoljuba Karića besmislene govori činjenica da je i “Telekom”, državno preduzeće mobilne telefonije, samo nekoliko meseci posle raskida ugovora između Mobikosa i Mobtela, i sam sklopio isti ugovor sa jednim drugim albanskim preduzećem, jer se drugačije nije moglo raditi na Kosovu.

Otimanje Astra banke

- primer bez presedana

Neverovatna upornost odlazeće vlasti u otimanju privatne imovine, sa ciljem ekonomskog uništenja porodice Karić najbolje se vidi na primeru Astra banke, Evropa osiguranja i BK Televizije. Nezakonito rešenje o oduzimanju dozvole za rad Astra banke je čak devet puta poništavano presudama Vrhovnog suda Srbije i Saveznog suda, da bi guverneri Narodne banke svaki put odbili da ispoštuju odluke Vrhovnog i Saveznog suda i donesu zakonito rešenje.

Zbog toga je protiv troje guvernera Narodne banke podnesena krivična prijava zbog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja po kojoj se već godinama ništa ne preduzima od strane javnog tužioca.

I oduzimanje dozvole za rad osiguravajućem društvu Evropa osiguranje je poništetno presudom Vrhovnog suda, koja takođe nije izvršena od strane Guvernera, već je doneseno novo nezakonito rešenje o oduzimanju dozvole. I zbog toga je protiv Guvernera podnesena krivična prijava zbog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja. Zbog nezakonite zabrane emitovanja progorama BK Televizije takođe je podnesena krivična prijava protiv odgovornih lica Republičke radiodifuzne agencije. Sve te krivične prijave, sa detaljnim činjeničnim opisom kriminalnih radnji prijavljenih lica, predstavljaju dokaz političke pozadine krivičnog progona porodice Karić, na čelu sa Bogoljubom Karićem.

Vlast preti i fizičkim uništenjem

Samo Bogoljub Karić lično, može da govori o pozivanju na razgovor kod predstavnika sadašnje, odlazeće vlasti i traženju da odustane od bavljenja politikom ili će mu u suprotnom biti uništeno sve što je stvorio. Takođe samo on može da govori o pretnjama fizičkom likvidacijom, ukoliko ne odustane od bavljenja politikom, izrečenim od strane istih političkih prvaka.

S tim u vezi, Karić ukazuje da je dva puta pokušano njegovo ubistvo, što je sprečeno od strane njegovog obezbeđenja. Došao je do saznanja da je Srbin iz Bosne i Hercegovine, koji je uhapšen zbog osnovane sumnje da je planirao njegovo ubistvo, pušten nakon samo dva dana pritvora, uz skandalozno saopštenje ministra policije da je reč o čoveku koji je lažno pretio ubistvom Bogoljuba Karića u nameri da se proslavi. Bogoljub Karić je takođe došao do saznanja da je reč o ubici angažovanom od strane policije, koji je za nagradu dobio “čišćenje” vlastitog policijskog dosijea o ratnim zločinima u Bosni i Hercegovini. Nakon toga, usledilo je podnošenje krivične prijave protiv Bogoljuba Karića, zahtev za sprovođenje istrage, određivanje pritvora i izdavanje poternice.

Sprečiti PSS BK po svaku cenu

Posle nezakonitih likvidacija navedenih preduzeća iz takozvane “BK grupe” i pokretanja krivičnog postupka protiv Bogoljuba Karića i cele njegove porodice, raspisani su parlamentarni izbori za 21.1.2007.godine. Policija i Ministarstvo unutrašnjih poslova na nezakonit način su odbili da izdaju uverenje o prebivalištu za Bogoljuba Karića, koje je bilo jedan od dokumenata potrebnih za kandidovanje na izborima. Time su ga sprečili da se nađe na izbornoj listi PSS-a, čiji je osnivač i predsednik.

Tako je PSS bio jedina politička partija čiji nosilac izborne liste nije bio predsednik partije, čime je potpuno sprečena mogućnost uspeha partije na izborima i prelazak cenzusa za ulazak u parlament. Ovde napominjemo da su uverenja o prebivalištu za potrebe kandidovanja na izborima redovno izdavana haškim optuženicima i pritvorenicima Slobodanu Miloševiću i Vojislavu Šešelju.

To najbolje potvrđuje da je jedino Bogoljub Karić bio stvarni protivnik odlazeće vladajuće garniture i dokazuje političku pozadinu njegovog krivičnog progona i uklanjanja iz političkog života zemlje. Zbog toga je odmah nakon neizdavanja uverenja, još za vreme predizborne kamapanje od strane PSS podnesena krivična prijava protiv ministra policije i načelnice u upravi policije Grada Beograda, koju je javni tužilac bez ikakvog ozbiljnog rada odbacio. PSS je zatim u svojstu oštećenog kao tužioca podneo protiv istih lica zahtev za sprovođenje istrage.

Kada je Bogoljub Karić u toku predizborne kampanje najavio dolazak u Srbiju po cenu hapšenja, njegovom bratancu Ranku Karić podmetnuta je bomba pod automobil, što je predstavljalo poruku samom gospodinu Bogoljubu Kariću šta ga čeka u slučaju povratka u zemlju u vreme predizborne kampanje.

Inače, policajci koji su vršili uviđaj na mestu eksplozije automobila, saopštili su porodičnom advokatu da su podmetanje bombe izvršili vrhunski profesionalci za eksploziv. Takvo znanje i iskustvo u rukovanju eksplozivom, u Srbiji se može steći samo u specijalnim vojnim i policijskim jedinicama. Na informativnom razgovoru u policiji Ranku Kariću je od strane inspektora savetovano da se skloni, jer policija ne može da mu pruži zaštitu. Posle takvog “saveta” policije Ranko Karić je bio prinuđen da odmah otputuje u inostranstvo.

I medijska satanizacija

Predizborna kampanja za parlamentarne izbore 21.1.2007.godine obeležena je neverovatnom medijskom cenzurom prema PSS, koja se sastojala u nezakonitom uskraćivanju informisanja javnosti o aktivnostima partije. Svi mediji i pisani i elektronski uzdržavali su se od negativnih komentara na bilo kojeg učesnika izbora, osim kada je u pitanju PSS.

Svo vreme predizborne kampanje dnevni list “Polititka”, list, koji je uvek u vezi sa vlašću (čiji glavni i odgovorni urednik Ljiljana Smajlović je bliska DSS-u odlazećeg premijera) u više navrata je, i to na naslovnoj strani, objavljivao tekstove sa neistinama koje su škodile časti i ugledu kako samog Bogoljuba Karića, tako i cele njegove porodice. Zbog toga su protiv glavnog i odgovornog urednika lista podnesene čak četiri parnične i krivične tužbe, koje takođe potvrđuju političku pozadinu progona Bogoljuba Karića.

Nadamo se da će vam sadržaj ovog pisma, i dokazi koje dostavljamo uz njega biti dovoljni za ocenu da je krivično gonjenje gospodina Bogoljuba Karića i izdavanje poternice protiv njega politički motivisano. Ukoliko ipak nađete da su potrebna i dodatna pojašnjenja spremni smo sve navode iz pisma i sve dostavljene dokaze detaljno dopuniti.

Tim advokata Bogoljuba Karića

Objašnjenje: Pismo je početkom 2007. godine poslato svim relevantnim političkim i bezbedonosnim institucijama Evropske unije u Briselu i Starzburu, koje su pokazale interesovanje da dobiju i redovno dobijaju, i druga dokumenta koja objašnjavaju i dokazuju da je reč o političkom progonu, a ne bilo kakvoj stvarnoj krivici Bogoljuba Karića. Time je stvoren preduslov da kada se iscrpu pravne mogućnosti pred sudovima u Srbiji, pokrene proces pred sudom u Strazburu i dokaže nevinost Bogoljuba Karića.

Ostavi komentar BOGOLJUB KARIĆ: STVARALAC I PROGNANIK? Pretplati se na RSS.

Social Bookmarking