Izvodi iz intervjua i izjava Bogoljuba Karića koje je on dao domaćim i stranim medijima u periodu od 1977. do 2007. godine dočaravaju svestranu ličnost koja je već trideset godina prisutna u javnom životu.

Rečenice koje slede ukazuju na nepokolebljiv stav vizionara kome su interesi Srbije na prvom mestu.

Pogledajte strip: http://www.pimpampum.net/bubblr/?id=12046

Frankfurtske vesti, 18.4.2007.

Moja zemlja ne garantuje političkim liderima da se slobodno bave svojim poslom – političkim delovanjem. Nađite primer zemlje čija se vlast naziva demokratskom, koja je za legitimnost i legalizam, a političkog lidera jedine opozicione stranke, koja je u tom trenutku imala 20 odsto biračkog tela po istraživanjima
maltene svih domaćih agencija, satanizuje, lažno optužuje, na njega šalje plaćene atentatore i, najzad, primora ga na progonstvo upravo u godini kada se raspisuju parlamentrani izbori.

Svedok, 19.6.2007.

Mi apelujemo na razum progresivnih snaga u svetu da Ujedinjene nacije, a time i Savet bezbednosti, shvate da je svako drugo rešenje, osim zajedničkog opstanka svih naroda unutar države koja se zove Srbija, ne samo nedostojna uloga koju je srpski narod vekovima davao već i otvaranje žarišta sukoba na tlu Evrope, jer se albanski nacionalizam ni po koju cenu, pogotovo ovako ohrabren, neće smiriti dok ne stvori Veliku Albaniju i na tlu Crne Gore, Makedonije i dela Grčke.

Samo jedinstvena i jaka Srbija predstavlja branik i međunarodnom terorizmu, i međunarodnom kriminalu. Ali i čvrst zalog mira u ovom delu Evrope. Govorim o realnom rešenju Kosova i Metohije upravo vama, jer glas članova Pokreta SNAGA SRBIJE Beograda mora da ima posebnu težinu. Vi morate da budete u prvim redovima onih koji će, kao i dosad, dati svoj doprinos da istina dopire u svet.

Pravda, 8.9.2007.

A da su državu vodili ljudi poslovnih sposobnosti, koji su stekli iskustvo i znanje u svetu, na vučjem tržištu konkurencije, danas bismo, pre Mađarske, imali ne samo „Zastavu“, već četiri fabrike atomobila kao naši severni susedi. Ili da smo kao Slovačka počeli od pravljenja samo vrata za „Folksvagen“, danas bi bili izvoznici automobila. Rumuni nas uče poslu: dobili su 2,5 milijardi samo za nekad potcenjivanu „Dačiju“ i montiraju još jednu koreansku fabriku automobila. To je naša stvarnost.

Svedok, 25.9.2007.

Ovi, koji sada vladaju Srbijom, čak i ako na izborima koji nas očekuju siđu s vlasti, ostaviće nam Srbiju bez oporavljene privrede, s potrošenim i poslednjim dinarom od privatizacije. Dakle, bez onog što nisu oni stvarali u tranziciji, već što su nam ostavili naši dedovi, očevi, pa i mi sami.

Dan, 3.5.2007.

Upravo zbog toga što verujem da je kompromis moguć, što sam ubeđen, za razliku od nekih političara i uglednih ljudi u Srbiji, da je besmislena tvrdnja da dva miliona Albanaca, ako bismo ostali u zajednici, na bilo koji način ugrožava interese Srbije, organizovao sam susrete poslovnih ljudi na Brezovici i u Beogradu, kojima su prisustvovali albanski i srpski biznismen

NIN, 4.8.2006.

Sramota je za srpsku vlast da privodi i hapsi elitni srpski menadžment koji je dobio najveća svetska priznanja „Vodafona”, „Mobilkoma”, „Siti banke” i drugih za uspešan rad i rukovođenje kompanijom, jer ono što danas ima „Mobtel”, nemaju mnoge druge svetske kompanije.

Dnevnik, 14.7.2006.

Pošto nisu uspeli da nas nagovore da im se pridružimo ili da im bar ne smetamo u nameri da otuđe sve što je vredno u Srbiji, u stvaranju nezavisnog Kosova i Metohije i da od Srbije učine beogradski pašaluk, krenuli su u progon, u naše ekonomsko uništavanje, urušavajući našu imovinu, ne bi li odustali od politike. Za razliku od njih, nama je Srbija ispred svake imovinske koristi. Ja sam na čelu Pokreta „Snaga Srbije”, jedine istinske opozicione stranke i nema te sile koja će nas zaustaviti.

Koha ditore, 9.7.2006.

Svaki čovek najviše voli mesto gde se rodio. Rodno mesto mu je posle roditelja, porodice, nešto najtrajnije i najvrednije u životu. Kada god dođem na Kosmet, posetim Peć i uvek imam isti, poseban osećaj. Dobijem neku novu snagu, novu energiju koje mi daje mesto mog rođenja i ljudi s kojima sam odrastao.

Izjava Bogoljuba Karića, 20.4.2006.

Obračun sa BK televizijom treba da bude finale obračuna sa Bogoljubom Karićem. Kao što su celokupnu privatizaciju sproveli na kriminalan način, kao što je prilikom preotimanja Mobtela njegovim zakonitim vlasnicima nemilice kršen zakon, tako se zakon krši i u obračunu sa BK televizijom. I to pred očima čitavog sveta.

Glas javnosti, 20.8.2006.

Moj otac, koji je odbio posle Drugog svetskog rata da hapsi srpske domaćine i da im oduzima imovinu, napustio je partiju i tada su mu oduzeli sve. A naš dobri stari Janićije kaže: „Posle toga sam se okrenuo Bogu i Crkvi. Svi oni kojima nisam načinio nažao nisu me zaboravili – dolazili su mi redovno
na slavu, u ponoć, pod okriljem mraka, neki čak i maskirani.

Večernje novosti, 29.5.2005.

Sve se u ovoj zemlji urušava, sve nestaje, Srbija umire. Prodaje se i srpsko nebo, ne samo zemlja. Sve zarad interesa pojedinaca i određenih grupa. Zato mislimo da je bolje da u Parlamentu, a ne na ulici, preko ljudi koji žele da štite nacionalni interes, iskažemo svoj glas.

PSS-u nije u interesu da destabilizuje Srbiju. Ali ukoliko se ne dozovu pameti i ne počnu da rešavaju nagomilane probleme, iskreno sam zabrinut da nam se može dogoditi socijalni ustanak koji više niko ne može zaustaviti.

Nedeljni telegraf, 16.5.2005.

Voleo bih da vidim jednog hrvatskog parlamentarca koji bi tražio Dalmaciju kao republiku. To samo može u Srbiji, da u samom vrhu vlasti sede izdajnici i špijuni, potpomognuti od strane albanskog lobija i da se zalažu za uvođenje carina prema Kosovu, što je prvi korak ka nezavisnoj državi.

Samo u Srbiji imate situaciju da razne nevladine organizacije pišu ustave, statute, daju sugestije, gostuju na nacionalnoj televiziji i javno govore o tome kako je dobro za nas da Kosovo bude nezavisno. A državni vrh ćuti.

HRT, 12.6.2005.

Treba odvojiti četništvo i četnike koji su se borili za Kraljevinu Jugoslaviju od današnjih kvazi-političara koji već deset godina lažu narod. Do juče su govorili kako će seći ruku muslimanima, a danas tobože zagovaraju građansku opciju.

Govor Bogoljuba Karića, 29.1.2005.

Nisu bilansi nečije vladavine reči, obećanja i parole, nego je to život, sigurnost, stabilnost i perspektiva naših građana Srbije. Politika bez podnošenja računa dovela je da u 21. veku ne znamo dokle su granice Srbije. Svaka republika bivše Jugoslavije zna gde su joj granice, svaka uređuje svoj život, svaka prihvata granice Evropske unije, Srbija ih ne prihvata - zašto?! Ne Srbija, nego pojedinci, pojedini političari kojima takvo stanje odgovara, a neće u Evropu i kada ih Evropa zove. Znaju oni zašto, a znamo i mi zašto.

Konferencija za novinare, 13.6.2004.

Odmoriću ove naše političare. Oni su preopterećeni. Ujutru kad dođu na posao u devet sati već su namršteni, kad god ih vidite na televiziji nešto im je teško, mnogo brinu o zemlji, narodu, a ljudima svaki dan sve teže. Ne znam šta ih to toliko muči. Ako izuzmemo Sejšelske račune, normalno.

NIN, 1.6.2004.

Srbija se nalazi u dužničkom ropstvu, ukupan inostrani dug Srbije je 14 milijardi dolara. U 2002. i 2003. godini platili smo po desetinu duga, a počev od 2005. godine obaveze za narednih deset godina iznose od 680 miliona dolara do 1,5 milijardu godišnje.

Ali nije to najstrašnije. Mnogo strašnija je činjenica da je najveći deo tih sredstava završio u budžetu umesto u privredi. Jedina garancija za uspešno vraćanje inostranih dugova je proizvodnja, a samo nje nema. Nema servisiranja dugova bez povećanja proizvodnje i izvoza.

Danas, 27.4.2004.

Ja ću svakako biti predsednik Srbije. Bolje ljudi da glasaju danas nego sutra izjavio je Karić i poručio da on uvek pobeđuje, odnosno da mora da se ostvari sve što je „zacrtao”. Preovladalo je mišljenje da treba da se kandidujem ne zato što to treba meni kao Bogoljubu Kariću nego zato što to treba Srbiji, srpskim privrednicima, ljudima koji pune budžet ove zemlje.

Politika, 29.11.2004.

Nisam ja srpski Vajat Erp. Što bih izigravao šerifa? Ja značku ne nosim. Kada mi je srpski narod bude dao, Srbija će prestati da bude Kolumbija, postaće moderna evropska država s moćnom ekonomijom i centar jugoistočne Evrope. A ako budem poneo značku, raskrinkaću centre moći. Svi ljudi koji se bave političkim životom i medijima u ovoj zemlji znaju o kome pričam. A zašto ne smeju da kažu i zašto ne sme da se piše o tim ljudima, to neka pitaju demokratsku vlast Srbije.

TV Palma plus, 23.4.2004.

Nažalost, kod nas je tako: ne umemo da cenimo svoje ljude, svoju pamet i znanje, olako se divimo svemu što dođe sa strane. Otvaramo se prema Zapadu, to i je naše dugoročno strateško opredeljenje. Ali nije sve što nam se plasira sa Zapada vrhunska pamet, niti je sve u našem interesu. Često naši zapadni savetnici i njihovi domaći stipendisti više brinu za svoje interese nego za naše.

Otvoreno pismo Božidaru Đeliću, 15.11.2003.

Vi ste ciljano nasrnuli na kapital koji ne vuče poreklo od oružja, narkotika, tajnih službi, akciznih roba, nafte ili paravojnih jedinica. Mimoišli ste bogatstvo stečeno kriminalom pretpostavljam zato što su njihovi vlasnici ispoljili spremnost da se brane silom (a možda su već uživali status vaših saveznika i prijatelja po viskiju, po bazenim i egzotičnim ostrvima?).

Vi ste izabrali mene da poslužim kao pogodna javna žrtva, kao dokaz efikasnosti vaše revolucionarne pravne doktrine - bezakonja koje je na scenu dovelo korupciju, kriminal, nasilje i politički ekstremizam. To ste vi uradili! S jedne strane država koja otima, s druge strane, prijatelji takve vlasti. Moćnici koji kidnapuju, otimaju, ubijaju, reketiraju - s blagoslovom iste države. Sve što se dogodilo kasnije logična je posledica svega što ste radili, svega što iz straha niste smeli da uradite.

Biznis, 2.3.2003.

Kosmet treba da postane najveće gradilište u Jugoistočnoj Evropi. Treba da se obezbede strane investicije pod kontrolom Međunarodne zajednice. Konkretno, mislim da se od Prištine izgradi autoput za Podgoricu, Tiranu, Niš, Skoplje, Bugarsku, Grčku.

Radio slobodna Evropa, 12.2.2003.

Ubeđen sam da ćemo pre ili kasnije ponovo rušiti granice i graditi mostove, i to ne samo granice bivše Jugoslavije već mnogo šire, ne zbog „bratstva i jedinstva” - već zbog INTERESA. Izgradićemo nove mostove, jer to će biti diktat budućnosti.

FoNet, 26. 6. 2001.

Danas je pravi, a možda i poslednji čas da se konačno nešto dobro uradi i da Kosovo postane centar stabilnosti, razvoja i multietničkog života na Balkanu. To bi bio i prvi položeni ispit koji otvara vrata za integraciju celog ovog regiona u Evropsku uniju.

Sandi telegraf, 15.5.2001.

Imam misiju koja nije laka, kako promeniti svest naših ljudi. Zato nam treba mnogo menadžera, mnogo učitelja. Ovaj narod ima takav mentalitet da smo svi violinisti, i to prva violina. Mislimo da sve znamo. Za pedeset godina Titovog upravljanja bilo je jedino važno da si moralno i politički podoban. Ako si bio podoban, mogao si da budeš direktor preduzeća ili ministar resora o kome pojma nemaš. Ono što smo zvali „samoupravljanjem” takođe je učinilo svoje: smatra se normalnim da primaš platu i ako ne radiš. To treba promeniti.

Štern, 13.5.1999.

Ubeđen sam da piloti koji bombarduju ovaj narod neće moći mirno da spavaju. Oni su u svojoj porodici vaspitavani da vole i mačke, i pse i ljude, a danas, zbog velikih plata, u funkciji uništenja civila Jugoslavije, izvršavaju naloge svojih šefova protiv svoje volje.

Britanska TV, 12.5.1999.

Nepotrebno ubijanje me boli, bilo gde da se dešava na ovoj našoj planeti. Ja ne mislim da je rat normalno stanje stvari, ne slažem se s onom ciničnom Klauzevicevom formulacijom da je „rat produženje politike drugim sredstvima”. Rat je bolest politike. Nema dobrih i loših ratova. Svi ratovi su loši, nepravedni i neljudski. Nijedan rat nije započet voljom malog, običnog čoveka. U ratove je gurnut voljom političkih demagoga.

Zidojče cajtung, 17.5.1999.

Moja dužnost kao građanina Srbije je da branim zemlju. Odbrana zemlje je iznad svakog režima i svake politike. Mislim da svoju zemlju najbolje branim stvarajući uslove da dođe do mira, uveravajući svoje brojne prijatelje širom sveta u neophodnost što bržeg okončanja rata i uspostavljanja mira. Što se tiče mojih ličnih humanitarnih i mirovnih inicijativa, meni nije potrebna ničija saglasnost da se zalažem za ono u šta verujem.

Njuzvik, 14.5.1999.

Mnoge evropske zemlje imaju neko svoje Kosovo. I nigde, čak ni u mašti, ne postavlja se pitanje otcepljenja i stvaranja nove države. Samo u Srbiji. Stvaranje druge albanske države u Evropi. Albanci bi bili jedina zemlja u Evropi koja ima dve države.

Vašingtonpost, 5.6.1999.

Možda je važnije imati pametne glave, nego pametne bombe. Mislim da su vaši piloti bili pripremani za neki „vikend-rat”. Počećemo u petak, u ponedeljak će Beograd biti na kolenima. Plate fantastične. A onda su tokom 78 dana razornim bombama morali da zasipaju pretežno civilno stanovništvo. Oni za to nisu obučavani. Psihološki, njima bi bilo lakše da su nad nebom Srbije mogli da se bore protiv sebi dorasle avijacije. Ovako, ne znam da li će ikad moći sasvim da se oporave od onog što su ovde bili prisiljeni da rade. Neka je Bog u pomoći tim mladim ljudima.

Asošijetedpres, jun 1999.

Srbi ne mogu da shvate ni da se na njenom tlu pravi druga albanska država, i to na drevnom, najsvetijem delu njene teritorije s preko 1.500 srednjovekovnih hrišćanskih hramova. Zapad, opet, može.

Kada je došlo do NATO bombardovanja, srpski narod je bombardovanje doživeo kao „kraj sveta”, kao kosmičku nepravdu. Nagon za opstankom više nije bio u prvom planu. Mi smo narod s dugovekovnom oslobodilačkom tradicijom, više puta smo bili na granici istrebljenja.

Kad se Srbin nađe u vojnički bezizlaznoj situaciji, pre možete očekivati otpor do poslednjeg čoveka nego predaju. U Prvom svetskom ratu za slobodu je poginulo dve trećine za oružje sposobnih muškaraca - cvet srpske mladosti i školovane inteligencije.

Politika, 26.10.2000.

Gde su ti „veliki” direktori? Gde su te „legende” biznisa? Ti lideri preko kojih je prešlo stotine miliona? Oni su pošteni socijalisti i komunisti. Nema ih nigde. Ćute u Švajcarskoj, skijaju se i pevaju. A Karići, koji su kao pioniri promovisali privatni biznis, javno nastupali, iskreno, čisto, hrabro, optuživani su za kriminalne radnje, pljačke, bogatstvo… A za ove niko ne postavlja pitanje. Gde su pare? Kako smo to za desetak godina postali siromašni? Gde je nestalo naše bogatstvo? To treba da utvrdi nova demokratska vlast. I verujem da hoće.

NIN, 11.04.1997.

Srbija je kao zemlja bogata, a država i građani su sve siromašniji. Talentovana deca nam odoše u svet; ogroman kadrovski potencijal je neiskorišćen; penzioneri su poniženi; mladi su bez perspektive. Kandidujem se da na dvadeset prvi vek ne čekamo do 2050. godine, već hoću da u njega uđemo 2001.

NIN, 11. 7. 1997.

Svaka kompanija prolazi kroz razne faze razvoja. Tako i naša. Mi hoćemo da našu kompaniju pripremimo da dvadeset i prvi vek dočeka spremno i da bude prilagođena svetskim trendovima. Naravno da to u ovim našim uslovima nije lako. Zato su nam potrebni bolja organizacija, uštede, koncentracija na nekoliko najperspektivnijih oblasti.

Strateški hoćemo da razvijamo obrazovanje ne samo kod nas nego i u drugim zemljama, svakako i komunikacije i finansije. To je posao ne samo za sledeći vek nego, bogami, i za ceo sledeći milenijum. Vidite, Toni Bler je u programu kojim je pobedio gotovo dve decenije dugu vladavinu konzervativaca naglasio kao prvi cilj baš obrazovanje i neophodnost njegovog osavremenjivanja. I to u jednoj Velikoj Britaniji, gde obrazovanje ima impresivnu tradiciju i nivo.

I još podvlači Bogoljub, kako pre svih ovih uzleta mora (mora!) da se promeni stara samoupravna filozofija koja se uvukla u glave naših ljudi. Da, to neće biti lako, kaže, ali to je preduslov za dalji razvoj.

Frankfurtske vesti, 2.4.1996.

Mi Srbi, gde god da odemo, smo vredni i uspešni. Naši radnici svuda gde rade, i na Zapadu i na Istoku, jesu najbolji. Naši lekari, stomatolozi, arhitekte svuda gde rade imaju visok ugled i uspešnu i razvijenu praksu. Naša mladež -kada studira i uči u inostranstvu - gotovo po pravilu su najbolji studenti i đaci na tim fakultetima i školama. Sve ovo ilustruje našu uspešnost u svetu. Kada je u pitanju uspešnost koja se meri finansijskim pokazateljima, znam da je dosta naših ljudi poreklom iz Srbije koji su i po tom kriterijumu na visokom mestu.

Duga, 9.10.1993.

Moja želja je da jednog dana Kompanija „Braća Karić” bude firma po kojoj će Srbija biti poznata, kao što je Japan po „Soniju”, SAD po IBM-u, Nemačka po „Mercedesu”, Holandija po „Filipsu”… Možda mi to nećemo postići, ali neko drugi iz Srbije hoće, samo kada jednog dana svest ljudi i ukupna politika budu takvi da se ne seče sve što štrči iznad proseka, a bogatog i uspešnog pojedinca unapred kvalifikuje kao sumnjivu osobu.

Otvoreno pismo Narodnoj skupštini Srbije, 20.4.1991.

Danas kompanija „Braća Karić” ima 107 članica-preduzeća u zemlji i u inostranstvu, koja zapošljavaju dve i po hiljade radnika, koji objedinjuju 19 hiljada kooperanata širom Jugoslavije. Mi granice ne priznajemo. Pravo upravljanja u 44 preduzeća ima Upravni odbor Kompanije „Braća Karić”, dok u 63 preduzeća Kompanija „Braća Karić” ima deo akcija. Naša kompanija ne nosi ime reka, gradova, planina, narodnih heroja i političara, već ime naše porodice, koje čuvamo i afirmišemo.

Intervju, 1.2.1991.

Mora svakom da bude jasno da društvena preduzeća čine punoletni, stručni, svesni i odgovorni ljudi, i to im treba ili priznati ili oduzeti. U poslovnoj komunikaciji danas više niko nije naivan i maloletan da mu treba staratelj. Nisam do sada sreo ni upoznao nijednog rukovodioca ili radnika koji nije bio svestan kako se radi ili posluje u njegovom preduzeću, da li ostvaruju dobit ili imaju gubitke.

Vašington post, 23.7.1987.

Ima mnogo ljudi koji ne mogu da prihvate ideju da mi možemo da stvaramo veliki profit i zidamo velike kuće, čak i ako su svesni da potpomažemo zemlju. To je nasleđe našeg socijalizma”, kaže Bogoljub Karić.

Politika, 31.1.1986.

Moja direktorska plata je 200.000 dinara, pa ipak u decembru sam bio 23. po redu na platnoj listi. U našoj ugovornoj organizaciji zaposleno je preko 300 radnika, a samo njih 15 radi na administrativnim poslovima. Biću srećan kada budem i stoti po redu na našoj platnoj listi, rekao je Bogoljub Karić.

Ostavi komentar Mudre reči: Ono što će se pamtiti? Pretplati se na RSS.

Social Bookmarking