Proteran sam kao lider stranke koja je u tom trenutku, ubedljivo, prema istraživanjima agencija, bila na trećem mestu? Dakle, na onoj poziciji na kojoj sam se i sam nalazio kao predsednički kandidat na izborima 2004. godine. Iskren da budem, očekivao sam da će se vrh izvršne vlasti suočiti s istinom da se Srbija ne može izvući iz krize ako duboko ne zaseče – u ekonomske probleme, jačanje demokratije i vladavine prava.

Nijedna zemlja u kojoj pravni integritet počiva na ucenjenim ljudima nije uspela da prekorači prag tranzicije. Organizovani kriminal vlada državom i stvara je po svojoj meri. U tim uslovima teško je lečiti rane nanete dugogodišnjim gazdovanjem „ministarskih feuda“. I upravo zato jedan broj objektivno malih stranaka sebe smatra „ekskluzivnim klubom demokratskih opcija“. Oni se grčevito bore da tako i ostane.

A nama su, zapravo, potrebni ljudi smelih ideja, kreativci, koji bi od Srbije, tražeći u „irskom modelu“ samo inspiraciju, napravili nešto novo, originalno, specifično za naše uslove. Dakle, da ne preslikavamo već viđeno. Nama su potrebni ljudi koji bi znali da pokrenu unutrašnje kapacitete miliona nezaposlenih. Bez toga nema izlaska iz krize.

Koja je zemlja uspela da bude bogata držeći van produktivnog rada petinu svog biračkog tela?! Znaju ljudi u Vladi šta znači kada ih na sto dana gazdovanja Srbijom sačeka poskupljenje hleba, jestivog ulja, mesa, a verovatno i mleka. Kada sudbina Kosmeta zavisi od principijelnosti i interesa dveju najvećih sila, a oni nemaju šta na to da dodaju.

Nova runda pregovora

U kojoj meri je to realno ako Vlada mora da se koncentriše na novu rundu pregovora oko Kosmeta i da li očekujete bitnije promene u nastavku pregovora?

Ne očekujem nikakve promene i to sve dok Srbija ne počne rapidno da se menja. Čujte, pa Srbiji je potrebno da rešava problem visoko sofisticirane proizvodnje na bazi mlade i dokazane pameti. Ne mora to uvek da bude nešto ogromno. Od vajkada govorim da je i „Majkrosoft“ počeo maltene iz garaže.

Da je i „Ford“ bio mala radionica. Oni pokoravaju poslovni svet onim što je bilo u njihovoj mašti, ideji i viziji. A Srbija je puna sposobnih i uspešnih ljudi, koje sputavaju oni koji su koncentrisani na moć, finansije i ostale resurse Srbije koje beskrupulozno drže samo u svojim rukama.

Vaša stranka je podržavala svaku rezoluciju o Kosovu i Metohiji iako nije u Parlamentu. Zašto, kada ima i parlamentarnih stranaka koje drugačije misle o tome, a vi ste u opoziciji?

Patriotizam nije ono što se izgovori, već što se učini na delu. Bojim se da će prevelika koncentrisanost na tobožnja diplomatska lobiranja uskoro da izgubi na snazi. Svako će pre ili kasnije da se okrene svojim problemima. A u takvoj situaciji postoji objektivna opasnost da oni moćni posegnu za nečim što može
da ostavi dubok ožiljak na Srbiju, ali i na Balkan u celini.

Šta biste vi, recimo, uradili?

Nijedna naša vlast dosad nije uspela da okupi na jednom svesrpskom saboru makar hiljadu najuspešnijih naših naučnika, ljudi raznih profesija, čija se imena izgovaraju s poštovanjem dokazanih biznismena. I čije bi najsitnije veze bile dovoljne da nam otvore prozor u svet. Finansirati takav skup nije trošak. To je čist profit. On nam leži pred nogama, samo nas mrzi da se sagnemo i pokupimo ga!

Zašto vaša vizija o Kosovu kao evroregiji nije dobila pravo građanstva?

Što se tiče našeg plana o evroregiji, zar u mnogim sadašnjim idejama ili nagoveš tajima rešenja statusa Kosova i Metohije ne prepoznajete ono što smo mi formulisali kao predlog da sve zemlje zapadnog Balkana budu istovremeno primljene u EU. Time bi se u mnogome zaobišlo sve ono što ultranacionalizam većgodinama seje na ovim prostorima.

Za stranku, ma koja ona bila, već sama činjenica da se na istom fonu razmišlja i u svetu – ogroman je uspeh. Mi smo ponosni što smo bili inicijatori takvog pristupa. Vidite, ja na rešavanje statusa južne srpske pokrajine gledam kao na složeno evropsko pitanje.

Naši uticajni ljudi svuda u svetu naši su najbolji lobisti jer sasvim drugačije izgleda kada naučnici, profesori, arhitekte, naravno i biznismeni tog kalibra upozoravaju da je mnogo primera da su „odbegli“ virusi i iz najbolje čuvanih laboratorija stvorili užas u svetu. Hiv virus je najbolji primer.

A zar nacionalizam i separatizam nisu isto tako virusi koji ne mogu da se zatvore u neku bocu i da se spreči njihovo širenje? To su virusi misli, duše, osećanja – oni ne mogu da se uhapse. Zar mislite da ono što danas neki u svetu pokušavaju da „odgaje na našem Kosovu“ ne bi sutra moglo da hara i Španijom, Francuskom, Nemačkom i ko zna još kojim zemljama u Evropi. U našem najbližem okruženju to odmah stvara trusni teren u Crnoj Gori, Makedoniji, Grčkoj, Rumuniji, Mađarskoj i Slovačkoj.

PSS – BK nije dobio mandat naroda za tako nešto?

Varate se. PSS – BK je pun dobio mandat, posle pokrajinskih izbora, u vlasti Vojvodine – s demokratama, s vojvođanskim Mađarima i Čankovom Ligom. Zar to nije mandat naroda? I zar nisu vidljivi rezultati. Ko je danas dalje dosegao evropske integracije i evropske standarde u saradnji s okruženjem osim Vojvodine?

U tome PSS – BK drži ključna mesta u Izvršnom veću – ekonomsku problematiku, finansije, graditeljstvo i urbanizam, energetiku, mesto potpredsednika IV, ali i Skupštine, predsednika jednog skupštinskog odbora. Da li su oni u bilo čemu stavili stranački interes ispred narodnog? Da li su zaposlili armiju „svog članstva“ ili su stekli renome ljudi koji su znanjem i uloženom energijom dali svoj doprinos da je Novi Sad danas prvi i, za sada, jedini grad u Srbiji koji je dostigao standard iz 1998. godine?

Da li demokratska opcija u Beogradu može da izglasa budžet, ili aktivira novac koje se čuva za izgradnju mostova, ako naša odbornička grupa samo zakasni na sednicu? Neka bilo ko pokaže prstom na bilo kog iz PSS – BK koji je u direktnoj ili indirektnoj koaliciji s vlašću i požali se na njegovu nekooperativnost. To je ono što mi podrazumevamo pod koalicijom s narodom.

Rasprodaja nacionalne imovine

Niste mi odgovorili na pitanje – na čemu sada radite?

Sve što radim i sve o čemu razmišljam usmereno je ka Srbiji. Sto dana nove, treće po redu demokratske Vlade u Srbiji, zapravo su prilika za dva sučeljavanja: Vlade i javnosti, obećanja i rezultata, ali i strategija Vlade kuda ide Srbija s mišljenjem drugih stručnih, iskusnih i poslovno dokazanih ljudi. Iskoristiću vaše pitanje da se i sam u to uključim. Ni javnost, a ni ja, ne očekujemo da će Vlada u prvi plan istaći da smo ispod nacionalnog dohotka Albanije.

Šta reći kada se i dalje suočavamo s milion nezaposlenih, nastavkom rasprodaje nacionalne imovine, koju nisu mogli da nam otmu ni za vreme Otomanske imperije, Prvog i Drugog svetskog rata? Danas, zahvaljujući pojedinim vazalima i centrima moći u vrhu vlasti, sve to trajno nacionalno blago im predajemo za šaku dolara, a Srbiju i svoj narod dovodimo u trajno ropstvo.

Čvrsto sam uveren da srpski politički vrh mora svoju sudbinu da veže za istinsku demokratizaciju. Jer bez građanskih, političkih i demokratskih sloboda svaka vlada će uvek biti više ili manje sužanj u rukama onih koji vuku konce i odlučuju o sudbini Srbije iza scene.

Zato je za Pokret SNAGA SRBIJE, a i za mene kao lidera istinski patriotske, proevropske i legitimističke stranke, veliki izazov da predstojeći izbori budu slobodni, nepristrasni, s istim pravima i pristupu medijima za sve. Srbija odlučuje ko je ko i ko je može izvući iz nedaća, a ne oni koji su plenidbom stvaralačkog rada prethodnih generacija nametnuli svoj interes kao interes celog naroda i države.

U Vladi ima mudrih i pametnih ljudi. Onih koji su kadri da svoja izborna obećanja o daljoj demokratizaciji o oslobađanju od „kriminalizovanih insajdera“ u sopstvenoj sredini, o obračunu s čvrsto ustoličenim „feudalnim, oligarhijskim centrima finansijske moći“, ostvare bar u meri da se stvore preduslovi koji će nekoj novoj Vladi otvoriti put za sve druge društvene, ekonomske i političke promene, koje Srbija mora da pretrpi ako želi ponovo da postane lider Balkana. To nije stvar partijskih interesa, već interesa Srbije, minimum patriotskog duga svakog ko uđe u Nemanjinu 11.

Kada mi iz PSS kritikujemo guvernera, onda je to kritika koncepcije. Polazim od činjenice da je uništen domaći bankarski sistem ogromna šteta za državu, a ne za pojedince koji su imali osnivačke akcije tih banaka. Dozvolićete samo jedan primer: dok je jedna banka u Rumuniji prodata za 3,5 milijardi dolara,
naš ceo bankarski sistem, za koji smo mogli da dobijemo najmanje dvadeset milijardi dolara, sada je pod stečajem da bi se kumovima i ostaloj bratiji to prodalo u bescenje. Takva pljačka nije viđena ni u jednom afričkom plemenu, a ne usred Evrope!

Tragam za načinom kako da se to nadoknadi. Još u socijalizmu sam predlagao da država svoj kapital u društvenim preduzećima, kao i potraživanja u porezima ili doprinosima, pretvori u akcije, da one budu na berzi i da se stvori kapital koji će država pod najpovoljnijim uslovima investirati u razvoj.

Briga države je da napravi Koridor 10, brze pruge, da ne rasproda EPS i NIS, a ne da koncentriše sva sredstva u jednu blagajnu i da onda lepi asfaltne fleke po Srbiji, sakupljajući tako glasove za stranke u čijim su rukama ministarstvo finansija ili za kapitalnu izgradnju.

Malo je država koje su se toliko obezvlastile da zavise od „patriotizma“ stranih banaka. Moja opsesija je regionalni razvoj Srbije, a to ujedno znači i razvlašćivanje države. Država mora da se približi građanima, da posatne njihov servis.

Vojvodina više ne sme biti talac beogradskih političara koji je, iz dana u dan, svode na nivo mesne kancelarije. Funkcioneri severne pokrajine morali bi da imaju potpuno pravo da rukovode svojim novcem.

Naši problemi, najvećim delom, leže u nisko razvijenoj demokratiji u društvu, u korupciji, u kriminalu, u nedovoljnoj samostalnosti sudstva, pa ako hoćete i u strahu investitora da pravna država ne funkcioniše. Stvari smo postavili naglavačke, a jedan od glavnih problema je to što naša država smatra da su protiv nje svi se oni koji misle drugačije.

Glavnim krivcima za neuspeh Vlade proglašavaju se oni koji vrlo objektivno smatraju da se problem nezaposlenosti rešava drugačije, a ne obećanjima da će nam svima biti lepo i bolje kada uđemo u EU.

Šta program PSS praktično znači za ljude koji se već bave ili bi se bavili preduzetniš
tvom?

Zar nije logično da se 12 milijardi evra deviznih rezervi većim delom upotrebi za razvoj i oplodi dvostruko: kroz veću kamatu nego što Srbiji daju banke u kojima se nalaze te pare, ali i kroz ubiranje dažbina na svim poslovima koje bi te pare pokrenule!

Bitno je da „državni krediti“ budu namenski, usmereni u prave razvojne i profitabilne programe, a ne u „stranačko kupovanje glasova“, kao što ovih dana čitam u našim novinama o udruženju paora u Vojvodini i kreditima koji su najvećim delom njima odobravani, jer su stranački opredeljeni. Dakle, to moraju da budu krediti s niskim kamatama i da se bar taj razvojni deo Srbije spase pljački stranih banaka koje zelenaše i guraju, pored države, i trećinu srpskog stanovništva u dužničko ropstvo.

Vi ne odustajete od vaših ideja, a ni vaši protivnici od namere da vam onemoguće povratak u zemlju?

Kako možete i da pomislite da ću odustati od ideje da Pokret SNAGA SRBIJE bude ona granitna stena koja će se suprostavljati svakom ko pokuša da slomi patriote i ljude koji Srbiju žele da oslobode siromaštva? Šta je ekonomski patriotizam nego bogat narod i ekonomski snažna država? Ne bi trebalo da budemo ništa manje patriote od Hrvata, Mađara ili Nemaca. Da ne pominjem Albance ili Amerikance.

Zato sam ja i proteran, a što je najgore, neki misle da su mi učinili uslugu. Jer, kažu, ima i gore od toga – smrt! Šta dalje reći? Ljudi koji odista vladaju Srbijom, pojam „jaka država“ shvatili su kao instrument lične sile u zaštiti onog što su pokrali. Ne mislim na sve. Reč je o nekima među njima. Svaka stranka, svaka država i svaka ideologija ima i „mangupe u svojim redovima“.

Narod je to prepoznao i to je velika stvar. Narod je u meni prepoznao čoveka koji zna, hoće i može da pomogne Srbiji. Zar nije jasno šta oni rade? I koji im je cilj? Zašto, recimo, Šešelj, koji je sam otišao u Hag, iako nije postojao nijedan čvrst dokaz krivice, ne može da se brani sa slobode, već čami u haškim kazamatima i tolike godine čeka da mu počne suđenje. I u Srbiji postoje moćni ljudi koji slede istu politiku jer ni u našoj zemlji, nažalost, prave patriote ne mogu da se brane sa slobode. Takvo je vreme danas.To se mora preživeti, ali doći će trenutak slobode medija i sagledavanja istine.

Postoji li i još neki razlog, osim ovog?

Ako se hvale, kako piše „Politika“, da su prodali 2.400 kompanija, banaka, rudnika, vojvođanske zemlje za oko dve milijarde evra, a samo jedan „Mobtel“ im je toliko doneo i sve su to potrošili za izbore – onda je reč stvarno o ljudima koji nikada ništa u životu nisu naučili da stvaraju, osim da oduzimaju.

I šta je drugo moglo da im padne na pamet osim da otmu moju imovinu, koju smo moja braća i ja stvarali četiri decenije. Uradili su to s prvom privatnom kompanijom u socijalističkoj Jugoslaviji, u SSSR-u, s namerom da unište jednu složnu porodicu. Danas znam sve „prijatelje“ koji su u tome učestvovali.

Znate onu narodnu – zaklela se zemlja raju da se sve tajne saznaju. Nisu me likvidirali. Pokušavali su da to učine i na Kosmetu i optuže Albance da su to oni hteli da urade. Ostao sam živ. A nema vlasti koja je večita. Pokušavaju da ubace crv sumnje. Poslednje što lansiraju – „Bogoljub i nema nameru da se vrati“. Priča je više nego prozirna. Ideja je suluda jer ja nikada neću svoje članstvo ostaviti na cedilu.

Razmišljate li i o takvoj mogućnosti, jer ste činili sve što je bilo moguće da vam garantuju da se branite sa slobode i na to niste dobili pozitivan odgovor?

Ne, ja nikada neću ostaviti svoje članstvo. Ja nikada neću prestati da se borim za Srbiju koja mora da bude privlačna i svakom našem čoveku, i svakom potencijalnom investitoru, i svakom ko dođe u nju. Zemlja slobode, radosti, bogatstva, rada i uspeha. Gde će se herojima smatrati oni koji otvaraju radna
mesta za one koji su nezaposleni, a ne oni – koji planduju na toplim morima celo leto i javno se hvale da su sve zaradili „zahvaljujući ovoj vlasti“.

Ja nisam zveckao lancima i katancima zbog izbora, već što sam se suprotstavio zvaničnoj ekonomskoj strategiji da se „gase socijalni požari“ prodatim preduzećima ispod svake cene, pošto je meni jasno, za razliku od dela eksperata, da ako prodaš radna mesta, prodaš preduslove za proizvodnju, prodaš tržište, onda ti ostaju ukorovljene hale i ljudi bez kore hleba.

I šta oni mogu da rade nego da se okreću sivoj ekonomiji ili prosjačenju. Uostalom, uzmite poslednji primer „Zastave“ – sa 100 miliona evra iole uspešniji biznismen bi pokrenuo proizvodnju, a ne bi prekvalifikovao glodare, metalo-strugare ili montere. Ako „Zastava“ ne radi, ako „Filip Kljajić“ ne radi, ako su granice otvorene da se uvozi i zelena salata – za koji to posao ih mi onda spremamo tako prekvalifikovane?!
Po mom mišljenju to je granica ekonomskog terorizma ili – neznanja.

O meni se šire laži

Iz vaših reči proizlazi da imate nameru da učinite nešto drastičnije od podsećanja političkog vrha zemlje da su vam uskraćena osnovna ljudska i politička prava?

Ne želim u ovom trenutku nikog da povredim ili optužim za bilo šta. Jasno je da postoji grupica koja smišlja strategiju „držati Karića što dalje od Srbije“. Oni mene znaju, ali i ja njih isto toliko dobro. I čudi me da su zaboravili da sam borac koji nikada ne odustaje.

Sada, dok gospodare Srbijom, misle da im teče med i mleko. Ali dragi Gospod je veliki i na kraju svako prođe prema zaslugama. Pošto je igra prozirna, a vlast je previše okupirana svojim objektivnim brigama, ja ih potpuno shvatam da nemaju vremena ni da razgovaraju s funkcionerima PSS – BK o problemima kršenja ljudskih i političkih prava njihovog lidera.

Nije tajna da naši advokati, i to ne samo u zemlji, rade punom parom na pobijanju svih laži koje su širene o meni. A to je ogroman posao. Od oktobarskih promena objavljeno je 27.800 negativnih naslova. I zato nije daleko dan kada će sudovi početi da rešavaju tužbe advokata u zemlji i u svetu, a to znači i dan
mog povratka. Bilo bi mi draže da to bude delo onih koji imaju snage i uticaja da samo aktiviraju zakone i obezbede mi ono što mi pripada kao i svakom drugom građaninu.

Vi se borite da se očuva domaća ekonomija. Da li to znači da ste protivnik privlačenja stranaca?

Za razliku od nekih eksperata, ja sam okušao sebe i u Kini, i u Rusiji, i u zemljama Zapada i znam da uspešne i bogate zemlje mogu da budu ne samo Japan, Amerika ili Rusija već i Danska, i Holandija, i Belgija. Moje su ambicije da Vlada proizvede i omogući stvaranje na hiljade novih biznismena čiji kapital neće biti preliven iz nekadašnje društvene svojine koja je raspodata budzašto, da pod nacionalno prihvatljivim i dostojanstvenim uslovima privuku strane investicije.

Nema komapnije u Srbiji kojoj nije potreban strateški partner iz sveta. Nema uspona Srbije ako ne privučemo strane inevsticije. U Srbiju je za šest godina (od 2000. godine) ušlo oko devet milijardi dolara stranih investicija. NU poređenju s Japanom gde se, samo u prošloj godini, slilo impresivnih sto milijardi dolara ili Francuskom koja je privukla čak 51 milijardu dolara stranih investicija, to je više nego skroman rezultat.

I u poređenju sa zemljama koje su prošle kroz period tranzicije, Srbija je u inferiornom položaju. Ilustracije radi, Poljska je za samo godinu dana privukla iznos investicija približan srpskom šestogodišnjem rezultatu odnosno oko osam milijardi dolara. Slična je situacija kada se Srbija poredi s Rumunijom, Bugarskom ili Litvanijom, gde se slilo čak sedam milijardi dolara. Ja nisam estradni političar, već čovek koji uvek i isključivo razmišlja kako da politika bude potčinjena ekonomiji.

Ja znam da ovakvim razmišljanjima izazivam gnev kod nekih koji bi Srbijom vladali kao svojim feudom, ali posao političara, kao i biznismena, upravo je da sebe meri kroz upoređenja s drugima, a ne da bude zadovoljan onim što je napunio svoju štednu knjižicu.

Da li je tačno da ste proteklog vikenda boravili u Bečićima, u hotelu „Splendid“?

Naravno da nisam. O Crnoj Gori, o njenim političarima, uvek sam imao visoko mišljenje i nikada ih ne bih zloupotrebio. Prijatelji se čuvaju. Na sopstvenom primeru, kada sam izgnan iz zemlje, video sam koliko su moji roditelji bili u pravu kada su mi još kao dečaku govorili – najteže je u životu imati i očuvati
prave prijatelje.

Zaštita Ekrem Luke

Da li je tačno da najviše vremena provodite u Peći, pod zaštitom svog prijatelja Ekrema Luke?

Da li aludirate na to da sam „nacionalni izdajnik“, kao što su tvrdili na konferenciji za štampu ministri, plasirajući čak i takvu nebuloznu izjavu da sam osnovao „Mobtel“ kako bih s Ekremom Lukom špijunirao Vladu Srbije ili radio za Rusiju? Sve je bilo smišljeno da bi se zaustavio ugovor s velikom ruskom multinacionalnom kompanijom koja je htela da uđe u partnerstvo s „Mobtelom“.

Zapravo, brzo se pokazalo da je ceo plan skovan da „Mobtel“ dopadne nekoj zapadnoj kompaniji, nikako ruskoj. Zar nisu doskora i diplomatski odnosi s Rusijom bili svedeni na najniži nivo posle 5. oktobra, iako smo zemlja koja ima najpovlašćeniji ekonomski tretman od strane Ruske Federacije. Ja sam uvek isticao da je to jedan narod koji živi u dve države.

Učinili su to i s mnogim drugim zemljama u kojima su ukinuli ambasade, gde smo jedino ekonomski mogli da plasiramo svoje proizvode i da nisam ja reagovao na priče ministra da je „Mobtel“ uništen i da vredi samo 200 miliona evra, tako što sam obavestio ambasade zemalja iz kojih su svi potencijalni kupci u šta ih neko uvlači, Vlada bi verovatno izbegla javnu prodaju i Norvežani ne bi u startu ponudili preko 1,3 milijardi evra za „Mobtel“. Dobijena cena je, ma koliko da je visoka, bar za milijardu evra manja od evropske, tržišne.

Ugovor s Ekremom Lukom trajao je samo nekoliko meseci, jer njegova firma nije bila u stanju da ispuni ugovorne obaveze.

A oni koji me optužuju zaboravljaju da sam kod tadašnjeg civilnog upravnika Kosmeta, sadašnjeg ministra inostranih poslova Francuske, Bernarda Kušnera, izdejstvovao jedini dokument koji sada može da posluži kao dobar argument da je UNMIK priznao suverenitet Srbije nad Kosmetom. Reč je o dozvoli da se priznaju prava delovanja „Mobtela“ nad čitavom teritorijom Srbije.

Da su prodavali „Mobtel“ kao što su naši eksperti kupovali mobilnu telefoniju u Republici Srpskoj, plaćajući 2.000 evra po korisniku, za „Mobtel“ bi dobili 5,8 milijardi evra, jer su „Mobtelove“ korisnike prodali po 500 umesto po 2.000 evra?! Samo je LDP reagovao. Svi su drugi ćutali. Svako ko radi za svoju zemlju bori se da kupi jeftinije, a proda skuplje. Ne čine to samo naši eksperti.

To se ne radi bez velike provizije. Mnogima su računi „teški“ više stotina miliona evra.

Zato su Srbija i narod sve siromašniji. Ali toliko je afera raznih takozvanih mafija koje se hapse da narod jednostavno više ne zna šta je istina. A kada su mediji pod strogom kontrolom, onda narod zna samo ono što im mediji serviraju.

Ima li istine u spekulacijama da ste napravili dogovor sa srpskim vlastima daone fingiraju potragu za vama, bez prave namere da vas uhapse sve dok ste van Srbije, dok im ne smetate?

Takve kombinacije se do sada nisam setio. A i njima to sigurno ne pada na pamet. Jer da su imali na umu išta slično, ne bi mi nacionalizovali „Mobtel“, koji je bio „fabrika para“, u kojoj je država imala 49 odsto. Dakle, priča o fingiranju bi ličila kao da u finalu svetskog prvenstva sami sebi dajete koševe da ne bi osvojili zlatnu medalju.

Da li ste makar u posrednom kontaktu sa srpskim političarima?

Da, i uvek ću istrajati u tome. Nisam im verovao kada su mi ukazivali da moram da napustim zemlju, jer živ neću izići iz pritvora. Ali posle samoubistva dvojice biznismena i meni je postalo jasno šta me tamo čeka. Ne očekujte da vam išta više o tome kažem – zbog njih, a ne zbog mene.

Da li ste se obratili za pomoć Borisu Tadiću, s obzirom da vaš PSS u Beogradu i Vojvodini održava DS na vlasti? (Ako niste, zašto niste?)

Bilo bi naivno da negiram da ljudi iz Pokreta „Snaga Srbije“, u Vojvodini, ali i van nje, ne kontaktiraju dnevno s ljudima iz DS, a da ljudi iz DS to čine bez znanja svog lidera. O svemu ostalom nije korektno da ja pričam.

Zašto još niste spremni da dođete u Srbiju i pojavite se pred sudom? Da li se još plašite da bi neko mogao da Vas „samoubije u pritvoru“?

Nikada nisam postavljao bilo koji drugi uslov osim da mi se garantuje da se branim sa slobode. Ja ne tražim primere u kriminalcima, u ljudima koji su i u prvom ili i drugom stepenu osuđeni, pa se brane sa slobode. Nađite mi jedan primer u svetu da neka pravno sigurna i demokratska zemlja, koja poštuje minimum standarda Ujedinjenih nacija o ljudskim, građanskim i političkim pravima i slobadama, pritvara makar i na sat vremena političkog lidera, koga ne optužuju za ubistvo, za evidentni kriminal, već za neke navodne sumnje.

Mom ocu i majci nisu dozvolili da glasaju, već su ih vratili s biračkog mesta samo da bi demonstrirali silu. Da pokažu da pojedinci u ovoj vlasti mogu sve što im se prohte. Sreća da ničija nije gorela do zore, hoću reći nijedna vlast nije večna.

Kako komentarišete dešavanja na srpskoj političkoj sceni?

Mi smo privatizacijom ogroman društveni kapital pretvorili u „izborne fondove“ nekih stranaka, pretočili ih u džepove „Grupe 22“, koja danas vlada Srbijom po svim zakonima oligarhije i cela moja zamisao se svodi na iskustva velikih zemalja koje su znale da greške jedne političke garniture pretvaraju u prosperitet nacije pod uticajem snažne, smele, dosledne i kreativne ekonomske politike druge političke opcije.

Amerika je tako poreskom politikom i drugim ekonomskim merama urazumila svoje prve velikane prvobitne akumulacije kapitala. Putin je od Rusije, dovedene do prosjačkog štapa i odbeglog kapitala stvorio za kratko vreme moćnu zemlju koja danas ima problem viška kapitala, a ne dugova.

Priznajem da je moja mana da sam nepopravljivi optimista i da nikada ne razmišljam drugačije, već kako bih, da je taj kapital u mojim rukama, učinio sve da ga oplodim, da stvorim nešto novo i da Srbiji ponovo donesem ono što dotle nije imala, kao što sam uneo kroz mobilnu telefoniju tehnologiju 21. veka na kraju prošlog. Nudeći vizije i ideje, ja ne kritikujem, već se suprostvaljam onom što se trenutno čini, a to neki doživljavaju kao lični napad.

Ali nisam ja kriv ako 2.000 preduzeća prodaju za 1,8 milijardi evra, a samo jedan „Mobtel“ im donese, po raznim osnovama, 3,6 milijardi evra. Dakle, nema ličnih sukoba, već sučeljavanja ideja i preduzetničkog duha s političkim minimalizmom, koji zemlju vodi na stranputicu. Vratimo se samo na primer „Zastave“. Uloženo je 100 miliona evra da bi se ljudi obmanjivali kako neko nešto čini za njih. Kupovan je socijalni mir.

A da su državu vodili ljudi poslovnih sposobnosti, koji su stekli iskustvo i znanje u svetu, na vučjem tržištu konkurencije, danas bismo, pre Mađarske, imali ne samo „Zastavu“, već četiri fabrike atomobila kao naši severni susedi. Ili da smo kao Slovačka počeli od pravljenja samo vrata za „Folksvagen“, danas bi bili izvoznici automobila. Rumuni nas uče poslu: dobili su 2,5 milijardi samo za nekad potcenjivanu „Dačiju“ i montiraju još jednu koreansku fabriku automobila. To je naša stvarnost.

To je naša istina! Ne možemo i posle sedam godina da krivimo druge, bilo da je reč o režimu, sankcijama ili NATO bombardovanju što smo na začelju zbog onih koji su čak i tranziciju umrtvili i pretvorili je u bahatu privatizovanu prvobitnu akumulaciju kapitala. Ono od čega niko ne može da pobegne to je i činjenica da se naša politička elita nije pokazala odgovornom ni kada je Kosmet u pitanju.

Naš Nacionalni investicioni program pretvorio se u „političko vašarište“ za izborne igre onih u čijim je rukama bio, jer niti su izgrađeni infrastrukturni strateški objekti, niti je stvorena baza i uslovi za podizanje malog biznisa i porodičnih farmi i fabrika. Država nam je skuplja nego u najrazvijenijim zemljama.

PSS intenzivno radi da politički ojača biračko telo. Mi smo oformili Pokrajinski odbor u Vojvodini. Idućeg meseca biramo Pokrajinski odbor za Kosovo i Metohiju.

Imamo odbore u svim gradovima Srbije.Odlazimo na Kosmet da bismo zaustavili sve političke prevare i obmane koje se sprovode nad narodom koji tamo živi u nemogućim uslovima. Više neće biti odustajanja od izbora, jer to je, zapravo, izdaja Srbije. PSS će ispraviti svoju grešku time što će učestvovati na sledećim izborima na Kosmetu. Učinićemo sve da Srbi i Albanci ostvare najbolju saradnju i ponudićemo program hiljade porodičnih komapnija, koje moraju da zažive i na Kosmetu.

Mi nismo kao neki beogradski političari koji od onih koji su tamo ostali žele da načine svoje podanike, koji ih još više siromaše.

Oni su prosto „moneta za ostvarivanje“ ličnih ciljeva političara iz Beograda, koji obrću velike pare, dok Srbi na Kosmetu žive u bedi. Nema mira na Kosovu i Metohiji ako se ne uradi nešto sasvim konkretno, ako se ne pokrene ekonomija i ako se u tome ne nađu i Srbi i Albanci. PSS će biti stranka svih koji žele Kosmetu dobro i koji su spremni da rade na proterivanju bede i siromaštva.

Vaš brat Dragomir je u intervjuu „Pravdi“ rekao da PSS nije protiv Vojislava Koštunice jer se bori za odbranu Kosmeta. Da li vi još mislite da je Vojislav Koštunica „crni đavo“?

Lično sam uveren da gospodin Vojislav Koštunica veoma dobro razlikuje kritiku stanja od onog što ja mislim o njemu, jer on po funkciji koju ima nosi i deo odgovornosti. Koštunica vodi državničke poslove i žestoku borbu protiv albanskih lobista u svom okruženju. Suočava se i s pritiscima međunarodnih zvanič-
nika. Mi potpuno podržavamo njegove napore da očuva našu teritoriju.

Nikada to nisam dovodio u pitanje. Ali i ekonomija pripada Vladi i premijeru. Koštunica je to prepustio ekspertima i evo gde je Srbija. Ekonomski je više razaraju nego što je to NATO činio bombardovanjem.

Bez vas PSS je za godinu dana izgubio 20 odsto birača i rejting mu je sve bliži nivou statističke greške. Šta možete iz izgnanstva da uradite kako bi PSS bar konkurisao za preskakanje cenzusa?

Mislim da su vam tvrdnje proizvoljne. PSS nikada nije spao na nivo „statističke greške“. O Vojvodini i našem učešću u vlasti već smo razgovarali. Tome bih dodao još jedan podatak – u Srbiji imamo preko 400 odbornika i u preko 50 opština smo u vlasti. Da li je onda Srbija „statistička greška“?

Drugo, pre parlamentarnih izbora dobili smo jasnu poruku od dobro informisanih zvaničnika da smo projektovani na dva odsto. Čak i da smo dobili 20, rekli su nam da nam neće dati više od dva odsto. Čudno je da se to poklapalo i s „tvrdnjama“ agencije još od decembra 2005. godine, jer su radile po narudžbinama.

Mnogo toga je postalo jasno još za vreme referenduma o Ustavu, jer se referendum održava dva dana samo kod nas i u afričkim plemenima. Ko još uspeva da za tri sata izvede više ljudi nego za prethodnih četrdeset? Sve to potvrđuje moju tezu da se o sudbini Srbije odlučuje u četiri kompanije, tri kafane i dva stana. Konce vuku lobisti i neprijatelji Srbije. Jednostavnije rečeno, kako je napisao Tim Džuda, ako ste izdajnik ili na listi špijuna – napredovaćete, a ako niste – bićete proterani ili likvidirani. Takvo je vreme danas.

Uskoro će predsednički i lokalni izbori. Ko će biti predsednički kandidat PSS-a? Da li ćete opet isturiti Milanku da vas zastupa?

Moram vam reći da je Milanka za mene veliko iznenađenje. Borila se žestoko. To potvrđuje da je Srbija puna sposobnih i snažnih, mudrih osoba, samo im treba dati šansu. I zato građani treba da glasaju za nove kandidate, a ne za ove koji nam godinama govore kako koritom Dunava teče med i mleko, a ne voda,
kako na vrbama rađaju somuni, kako nam je zrno pšenice veliko kao zrno pasulja, a građani se nalaze na ivici gladi i ispod minimuma egzistencije.

Strpite se da se izbori raspišu, da se nastavi trend učvršćivanja u vlasti onih snaga kojima je stalo do demokratske Srbije, da se drugi izjasne ko su njihovi kandidati,
pa da onda i PSS „otvori karte“.

Čemu se nadate na tim izborima?

Svakako pobedi. Konačno, građani bi trebalo da donesu pravu odluku. A to podrazumeva da poslanici budu slobodni, neucenjeni od političkog vrha i da ne predstavljaju običnu robu na pijaci. Da rade u korist naroda, a ne interesnih grupa preko određenih političkih lidera, koji su ovih godina pokazali šta mogu i
koliko znaju. Eto, zato ćemo mi pobediti.

Pravda, 8. 9. 2007.

Ostavi komentar Nama su potrebni ljudi smelih ideja koji bi od Srbije napravili nešto novo, originalno, specifično za naše uslove? Pretplati se na RSS.

Social Bookmarking