Bogoljub Janićija Karić i dalje je ni na nebu ni na zemlji – što bi rekao naš narod. Negde je, tamo daleko, a zapravo sudeći po intervjuima i sve češćem oglašavanju u srpskim medijima, tu negde, blizu povratka. Ideje koje je plasirao u prethodnoj predsedničkoj kampanji, kad je bio, za mnoge senzacionalno – treći, prvo su izazivale nipodaštavanje, da bi se ispostavilo da sad mnogi lideri kopiraju te Bogoljubove ideje.
Posredstvom sjajne Informativne službe PSS-a obezbedili smo za „Svedok“ praktično mini-intervju, u kojem B. J. K. iznosi viđenje sadašnjosti, perspektivu Srbije, ali između redova i nagoveštava da će se vratiti, možda već i za naredne predsedničke izbore.

Istina, B. J. K. ima i neke svoje zahteve, ali o njima ne odlučuje javnost, koja bi, sigurni smo, volela da vidi Bogoljuba u predsedničkoj trci, već neke važnije institucije, ali i važni ljudi. Bogoljub tvrdi da je spreman da se suoči s optužbama koje mu se stavljaju na teret, ali u isto vreme tvrdi da je politički prognanik, možda danas i jedini u Evropi…

Nemate, izgleda, visoko mišljenje o sadašnjoj vlasti?

Ovi, koji sada vladaju Srbijom, čak i ako na izborima koji nas očekuju siđu s vlasti, ostaviće nam Srbiju bez oporavljene privrede, s potrošenim i poslednjim dinarom od privatizacije. Dakle, bez onog što nisu oni stvarali u tranziciji, već što su nam ostavili naši dedovi, očevi, pa i mi sami.

Crna perspektiva?

Bićemo jedina zemlja ovog kontinenta koja će ispaštati neznanje, halapljivost i „feudalnu osionost“ sadašnjih vlastodržaca. Kada to kažem, onda mislim na eksperte koji su pokazali da to nisu. Mislim i na deo političara koji su postali taoci organizovanog kriminala.

Mislim na uzak krug finansijskih oligarha koji Srbijom vladaju iz četiri kompanije, tri kafane i dva stana, jer su stvorili Srbiju u kojoj ima 0,1 odsto bogatih, 60 odsto ispod minimuma egzistencije, s jedva dva dolara dnevno, i rupom izme đu tih dveju socijalnih grupacija.

Slično se, svojevremeno, pričalo i za vas?

Ne, ne… Zato sam ja i proteran, jer su građani prihvatili i prepoznali iskrenog patriotu i iskusnog čoveka koji zna kako da reši najteža pitanja Srbije. Nije čudo što su parlamentarni izbori protekli u znaku Bogoljuba.

Kako u vašem znaku kad ste slabo prošli?

Skoro su me svi političari imitirali, ponavljali moje zahteve kako da država pokrene ekonomiju i zaposli narod.

Nije li Srbija tu šansu već prokockala na poslednjim parlamentarnim izborima?

Ne do kraja. Zar vladina koalicija nije faktički izgubila vlast? Ono u čemu je vlast uspela je da izbore učini „strogo kontrolisanim“ jer je Pokretu „Snaga Srbije“, već na početku kampanje rečeno – nećete preći dva odsto, ma šta činili?! Ali ako je bilo „zavedenih“ prošlog januara, sada je jasno da je ova Vlada sto dana dočekala sa sramotnim bilansom: poskupljenjem hleba, jestivog ulja, mleka, povrća, s penzijama koje su ispod 50 odsto od prosečnih plata.

Birači Srbije postaju sve svesniji da ozbiljno moraju da uzmu sudbinu zemlje u svoje ruke. Apatija vlada Srbijom. To je neosporno. Ali Srbija se polako budi. Varaju se ako misle da će je prevariti nacionalističkim osećanjima i retoričkim pričama da „Kosovo nikada neće biti samostalno“.

Verujete u čuda?

Verujem samo u ono što život potvrđuje. A kada je reč o Kosovu, verujem da niko više nema kredibilitet da se igra sudbinama onih koji su ostali u našoj južnoj pokrajini.

Šta je, po vama, to što „život verifikuje“?

Ako Evropa želi da ima mir ne samo na Balkanu već i na celoj svojoj teritoriji, onda mora da se vrati izvornoj ideji – sve zemlje ovog regiona prekoredno i istovremeno primiti u Evropsku uniju. Time se potire „sindrom granica“. Time se stvaraju uslovi za suživot Srba i Albanaca…

Ali na Kosovu i Metohiji separatizam je ovladao poodavno. Zar stvarno gajite
nadu da je to moguće suzbiti?

Nacionalizam i separatizam su virusi koji ne mogu da se zatvore u neku bocu. To su virusi misli, duše, osećanja – oni ne mogu da se uhapse. Zašto ono što danas neki u svetu pokušavaju da „odgaje na našem Kosovu“ ne bi sutra haralo Španijom, Francuskom, Nemačkom i ko zna kojim zemljama u Evropi?

To odmah stvara trusni teren u Crnoj Gori, Makedoniji, Grčkoj, Rumuniji, Mađarskoj i Slovačkoj. Zbog toga ja mogu slobodno da kažem da je naš projekat Kosovo – evroregija dobio punu podršku mnogih država koje imaju „svoje Kosovo“. Ali naši političari tada nisu podržali taj projekat, jer je dolazio od Pokreta Snaga Srbije.

Ne odustajete od vizije o evroregiji?

Za stranku, ma koja ona bila, već sama činjenica da se na istom fonu razmišlja i u svetu – ogroman je uspeh. Mi smo ponosni što smo bili inicijatori takvog pristupa u rešavanju statusa Kosmeta. Drugačije izgleda kada velike sile kao što su Rusija i Kina, ali i neke druge iz UN-a traže da se dosledno sprovodi Povelja Ujedinjenih nacija i Rezolucija 1244. Međutim, naš veliki propust je što nismo odmah posle demokratskih promena angažovali i naše uticajne naučnike, profesore, arhitekte u svetu.

Ne pominjete diplomatiju?

Naša diplomatija je krenula sa zatvaranjem diplomatskih predstavništava. Skupo nas danas košta potcenjivanje veza sa zemljama gde je Srbija tradicionalno plasirala svoje proizvode. Pogotovo nas je skupo stajalo slabljenje veza s Rusijom, Kinom, Ukrajinom i još nekim čija je snaga u svetu na visokoj ceni. To je bio nalog njihovih mentora: učiniti Srbiju osamljenijom i zavisnijom. Hvala dragom Gospodu da su se sada okrenuli Rusiji i da će to trajno poštovati, a ne samo kada imaju trenutne interese.

Šta je vaš mogući program kad je reč o Kosovu i Metohiji?

Svi mi, a ne samo PSS, moramo da se borimo za integraciju srpskih i albanskih interesa. To sad izgleda nemoguće, ali je to neminovno. Ako neko misli da iz „samostalnog Kosova“ neće izrasti „Velika Albanija“ na prostoru Makedonije, Crne Gore i Grčke – grdno se vara.

Kako to da se izbegne?

Rešenje je da se stvore uslovi za životnu sigurnost, za ekonomsku egzistenciju, za pravnu sigurnost, za učešće i Srba i Albanaca u upravljanju svojom regijom. Mi nudimo program za hiljade srpskih malih porodičnih fabrika, koje bi Politički progon ne samo finansijski pomogli već bismo ih povezali s tržištem Balkana, koje sada narasta na preko 50 miliona kupaca.

Vratimo se na izbore. Da li verujete da ćete učestvovati na njima?

Nijedna zemlja u kojoj pravna sigurnost počiva na ucenjenim ljudima nije uspela da prekorači prag tranzicije. Jasno je da vidljivi i nevidljivi organizovani kriminal vlada Srbijom. Organizovani kriminal je kada vam skoro ništa više ne ostaje za privatizaciju, a pare od dosadašnje privatizacije su neke
političke garniture i njihovi „miljenici“ ili njihovi „mentori“ pretočili u svoju „tranzicionu dobit“!

Teško je lečiti rane nanete dugom vladavinom „ministarskih feuda“. Šta dalje reći ako je Voker, koji je ubijao našu decu i bombardovao naš narod, postao glavni sponzor i partner nekih naših biznismena i političara, a ja sam „izgnani političar“?

Dugo ste van Srbije, da li imate snagu da je ponovo probudite?

I više od toga. Siguran sam u uspeh Pokreta „Snaga Srbije“. Sto dana ove Vlade zapravo je prilika za dva sučeljavanja: Vlade i javnosti, obećanja i ispunjenja, ali i strategije Vlade kuda vodi Srbiju, s mišljenjem drugih stručnih, iskusnih i poslovno dokazanih ljudi.

Ni javnost, a ni ja ne očekujemo da će Vlada u prvi plan da istakne da smo ispod nacionalnog dohotka Albanije, da i dalje imamo milion nezaposlenih, da se nastavlja s rasprodajom nacionalne imovine koju nisu mogli da nam otmu ni za vreme Otomanske imperije, Prvog i Drugog svetskog rata.

Šta bi trebalo da uradi neki novi politički vrh?

Veoma je važno da se reši problem pljačke Srbije i kroz decentralizaciju vlasti i svih novčanih tokova. Srbija jednom mora da shvati da je zemlja privatne svojine i da je to svetinja u koju se mimo zakona ne dira! Zato je za Pokret „Snaga Srbije“, a i za mene kao lidera istinski patriotske, proevropske i legitimističke stranke veliki izazov da predstojeći izbori budu slobodni, nepristrasni, s istim pravima i pristupu medijima za sve.

Koje su osnove vaše politike na sledećim izborima?

Ako je jedna banka u Rumuniji prodata za 3,5 milijardi dolara, a naš ceo bankarski sistem, za koji smo mogli da dobijemo najmanje dvadeset milijardi dolara, nalazi se pod stečajem – zar je teško narodu otvoriti oči i objasniti mu kuda ga vode sadašnji eksperti?! Dosta su srpska bogatstva kumovima i ostaloj bratiji prodavana u bescenje.

Takva pljačka nije viđena ni u jednom afričkom plemenu, a ne usred Evrope! Prosto neverovatno da se neki ministri hvale kako su prodali 2.500 srpskih kompanija, banaka, rudnika i hiljade hektara zemlje za samo 1,8 milijardi evra.

„Mobtel“ nikako da zaboravite?

„Mobtel“, za koji su tvrdili da je uništen i opljačkan, prodat je faktički za 1,873 milijardi evra! Cilj im je bio da ga prodaju za 200 miliona evra. Sve ostalo strpali bi u svoje džepove. Ali mi smo ih u tome sprečili zahvaljujući Briselu i Vašingtonu. Međutim, „Mobtel“ nije prodat za pravu cenu, jer je u trenutku prodaje imao oko tri miliona korisnika. Po korisniku je dobijeno 504 evra.

Ti isti prodavci „Mobtela“ su iste godine kupili mobilnu telefoniju u Republici Srpskoj po ceni od 2.000 evra po korisniku. I narod mora da zna – da se domaćinski prodavao „Mobtel“, za njega je moglo da se dobije i svih šest milijardi evra.

Izostala je reakcija javnosti i stranaka?

Nijedna stranka, osim LDP-a, nije reagovala. Zato PSS tvrdi da je Srbija kroz privatizaciju i kriminal oštećena za oko 87 milijardi evra. Znate li još neku državu koja se toliko obezvlastila da zavisi od „patriotizma“
stranih banaka? Moja opsesija je regionalni razvoj Srbije. A to znači i razvlašćivanje države. Država mora da se približi građanima, da postane servis građana.

Nije rešenje da Vojvodina bude talac beogradskih političara i da je svedu na mesnu zajednicu – ona ima pravo da upravlja pokrajinskim novcem.
Nama su potrebni ljudi smelih ideja, kreativci, koji bi od Srbije napravili nešto novo, originalno, specifično za naše uslove. Da ne preslikavamo već viđeno. Ljudi kojima je Srbija u srcu, a ne u džepovima i koji bi znali da pokrenu unutrašnje kapacitete miliona nezaposlenih. Bez toga nema izlaska iz krize.

25. 09. 2007.

Svedok, Ivan I. Milan

Ostavi komentar Niko nema kredibilitet da se igra sudbinama onih koji su ostali u našoj južnoj pokrajini? Pretplati se na RSS.

Social Bookmarking