Nezamislivo je i u apsolutističkim režimima da se lider treće partije po snazi u zemlji protera upravo u godini kada su rešili da idu na parlamentarne izbore. Spreman sam da se vratim uz preduslov koji bi u Srbiji morao da postoji i bez mog zahteva – poštovanje osnovnih ljudskih prava.

Kad se može očekivati vaš povratak u Srbiju i koji su preduslovi da se vratite u
zemlju?

Sve za šta mene optužuju ovih dana na B92 možete da gledate da su radili upravo oni koji su najviše lagali narod i koji sada priznaju da su nesposobni ili nestručni za posao kojeg su se prihvatili. Ne jednom sam se obratio samom vrhu srpske države i tražio samo jedno – garanciju da se branim sa slobode. Nisam dobio nikakav odgovor.

Nezamislivo je i u apsolutističkim režimima da se lider treće partije po snazi u zemlji protera upravo u godini kada su rešili da idu na parlamentarne izbore. Spreman sam da se vratim uz preduslov koji bi u Srbiji morao da postoji i bez mog zahteva – poštovanje osnovnih ljudskih prava.

Sadašnja situacija u Srbiji definisana je bitkom da odlazeći ministri zadrže svoje resore, bez obzira na to što im izborni rezultati ne omogućavaju da mnogo biraju, jer su u senci DS-a, ali valja sprečiti da ne dospe do javnosti ono što su ostavili za sobom.

Nema odustajanja

Vlada ima mogućnosti da bude formirana i u aprilu, jer je ipak reč o „igri neodgovornih političara“, a zemlja se urušava. Logičnije bi bilo da energiju koju troše oko borbe za fotelje usmere na vitalne interese Srbije – snažno podrže očuvanje granica Srbije.

Znaju oni da će po okončanju pregovora o status Kosova i Metohije doći vreme da Ambasador mnoge od njih povuče za uši i zapreti kriminalnim dosijeima o umešanosti u korupciju i organizovani kriminal, zbog čega nemaju izbora moraju da budu poslušnici. Sve će brzo biti dovedeno u red. A to će voditi ka
daljoj destabilizaciji Srbije.

Dok se na Kosmetu formira najveća vojska na Balkanu, srpska Vlada srpsku vojsku svodi na lovačko društvo. Albanci će to svakako iskoristiti za stvaranje velike Albanije. Nema te Amerike i Evrope koja može da zaustavi vekovni cilj Albanaca.

Ne treba očekivati poboljšanje, već još težu situaciju. Zato, smatram da Milu Đukanoviću pripada istorijska uloga kao političaru novijeg doba koji je uspeo da izvuče Crnu Goru iz sigurnih sukoba i dobije međunarodno priznanje. Mila Đukanovića s razlogom možemo nazivati reformatorom.

Sva sreća da je Crna Gora, uz mudru politiku svojih lidera, uspela da se izvuče iz krize u koju ju je guralo lažno patriotsko rukovodstvo Srbije. Važno je i to da Crna Gora nije više talac srpskog poslovnog klana koji predstavlja već viđenu politiku u Srbiji.

Kod nas od 165 opština bez Kosmeta u Parlamentu nije zastupljena polovina opština, što govori da Parlament Srbije nije Narodna skupština, nego stranačka oligarhijska skupština, u kojoj su neki poslanici, a i lideri stranaka, već finansirani za dalje uništavanje Srbije.

Sadašnji premijer vlada uredbama, znači nastavlja se oligarhijski rat za vlast. Lažiranje izbora: 60.000 „mrtvih duša“ Zbog toga je naša obaveza da nastavimo borbu za jednu drugačiju, evropsku i demokratsku Srbiju.

Za Srbiju u kojoj se više neće događati da, recimo, imamo preko 60.000 potpisa naših članova, datih pod krivičnom odgovornošću, da su glasali za svoju stranku, a tih glasova nema. Ili, da su u hrpi nevažećih listića nađeni i punovažni na kojima je zaokružen glas za PSS –BK i još nekih stranaka, a oni su proglašeni nevažećim! Sve to govori o velikoj krađi na izborima.

A to smo i očekivali, jer je i referendum za Ustav pokazao da su sposobni i spremni na sve.

U kojoj zemlji se događa da u poslednjem satu „izađe“ tolika masa glasača, kao na našem referendumu oko Ustava. Zamislite nelogičnost da na Kosmetu G17 Plus dobije toliko glasova od Srba, a otvoreno se zalaže da se svi kolektivno odreknemo Kosova i Metohije?!

Kako vidite rješavanje statusa Kosova i Metohije i da li mora doći do kompromisa
između Srba i Albanaca?

– Mi nemamo razloga da menjamo svoj stav oko statusa i kompromisa između Srba i Albanaca. Ja sam prvi, pre naše diplomatije, s uglednim ljudima iz Udruženja industrijalaca i preduzetnika, obišao prestonice svih nekadašnjih republika, uključujući i Tiranu, i razgovarao s tamošnjim odgovornim ljudima i šefovima država. Pokazao sam na delu da je moguć i neophodan neposredni dijalog.

Ma kakve trenutne opcije bile u pojedinim državama iz okruženja, mi moramo da znamo da ćemo još vekovima živeti na ovim prostorima i da je susedski odnos nemoguće zameniti nekim drugim.

Upravo zbog toga što verujem da je kompromis moguć, što sam ubeđen, za razliku od nekih političara i uglednih ljudi u Srbiji, da je besmislena tvrdnja da dva miliona Albanaca, ako bismo ostali u zajednici, na bilo koji način ugrožava interese Srbije, organizovao sam susrete poslovnih ljudi na Brezovici i u Beogradu, kojima su prisustvovali albanski i srpski biznismeni.

Mi smo govorili jednim jezikom – jezikom zajedničkih ekonomskih interesa, sa željom da potisnemo sukobe i nacionalističke balaste i da gradimo mostove saradnje.

Ono što Evropa verbalno prihvata iz našeg programa, ali ne želi da na toj osnovi u ovom trenutku traži rešenja, zapravo je najbolji i najkraći put do kompromisai mira na Balkanu.

Reč je o našem predlogu da se ubrzano radi na prijemu svih država ovog regiona koje nisu u EU. Tako bi se u korenu sasekli svi nacionalistički zahtevi. Ne stvara se presedan o formiranju države na tlu već postojeće države, što će, ako se dogodi, skupo stajati Evropu.

O tome su se sa strahom već izjasnile i zemlje poput Slovačke, Rumunije, Španije, Grčke i Kipra. Druge, isto tako, strahuju od sličnih težnji imigranata, koji u nekim zemljama postaju sve brojnija nacionalna celina i koji jednog dana mogu da postave iste zahteve kao sada nacionalističke snage s Kosova i Metohije. A to znači istinsku opasnost za Makedoniju i Crnu Goru.

Kako komentarišete najavu o formiranju Vlade DSS – DS – NS – G17 Plus i da li bi taj republički kabinet bio već viđeno?

Svi su oni bili u vlasti posle oktobarskih promena u Srbiji. Dve najveće stranke – DS i DSS – okušale su se i na premijerskim mestima. S te strane je moguće reći – to je nešto već viđeno.

Međutim, sada je odnos snaga nešto drugačiji. DS je dobio veliko poverenje birača, i on to ne bi smeo da izigra. DSS, G17 Plus i NS faktički su gubitnici. Problem nije samo u tome da li će se pogoditi oko premijera, već su oni, koji su držali neka ministarstva, izuzetno zainteresovani da zadrže svoja ministarstva.

Pogotovo oni koji bi da poptuno prikriju svoj štetočinski rad na račun Srbije.

Srbija je praktično rasprodata. Njeni kupci su tek delimično poznati. Ništa ne znači što se na tenderima ili aukcijama pojavljuju razni inostrani fondovi ili neke firme čudnih, stranih imena. U najvećem broju slučajeva reč je o našim „biznismenima“ koji su se obogatili tokom sankcija ili privatizacije. Izneću vam samo nekoliko brojki:

• na nafti je tokom sankcija stečeno bogatstvo od preko 16 milijardi evra,
• na švercu cigareta preko 10,
• a na akciznim robama preko 18 milijardi evra

To su računice ozbiljnih ekonomista. Oni su ponudili javnosti i podatak da je Srbija ukupno opljačkana za oko 87 milijardi evra! Zato PSS – Bogoljub Karić i ima u svom programu da se mora izvršiti revizija privatizacije, da oni koji su radili i gradili SRBIJU I NJENA BOGATSTVA ili su sada u penziji moraju da dobiju 49 odsto akcija od privatizovanih firmi.

Da moraju da se stvore snažni razvojni i socijalni programi, kojima bi se omogućilo da privreda oživi, da se bar prepolovi broj od sada milion nezaposlenih i da svi budu jednaki u korišćenju zdravstvenih i obrazovnih prava.

Vlada u ovakvom sastavu nije u stanju to da reši. A pogotovo ne da se obračuna s organizovanim kriminalom i korupcijom. Nema dana da Srbiju ne zapljusne neka nova afera. Još jedino nije otkrivena afera „stanara staračkih domova“. U svim drugim profesijama i oblastima života već imamo „mafije“!

Grupa 22

Srbija će uskoro biti poznata po tome da ima najviše „mafija“ na svetu, što je samo maska da se prikrije kriminal nekih ljudi iz vrha vlasti i novopečenih oligarha.

Koja zemlja još prodaje rudnike i topionicu bakra kupcu koji upravo to što kupuje zalaže da bi podigao kredit?

Grupa 22 kupila je nacionalno bogatstvo Srbije za 1,8 milijardi evra, a samo jedan „Mobtel“, koji su oteli od mene, zajedno s licencom doneo im je 1,87 milijardi evra!

Znači, jedan „Mobtel“ je vredniji od 2.500 kompanija, rudnika, banaka, velikih
poslovnih sistema i nacionalnih resursa.

Da li ćete nastaviti politički angažman?

Svakako, odustajanja nema. PSS – Bogoljub Karić je najveća kazna za sve one koji gledaju na Srbiju kao na svoj ratni plen. Vratićemo dostojanstvo svom narodu. Zaštitićemo svakog Srbina ma gde on bio. Poštovaćemo sve susede uz maksimalno uvažavanje obostranih interesa, samo tako možemo da širimo dobre ekonomske i svake druge donose. Naš cilje je jasan: otrgnuti Srbiju iz ruku sotona, izdajica i neprijatelja svoga naroda. Ovo što se danas događa nema ni u jednom afričkom plemenu.

DAN, 3. 5. 2007.

Ostavi komentar Nema odustajanja: PSS – Bogoljub Karić je najveća kazna za sve one koji gledaju na Srbiju kao na svoj ratni plen? Pretplati se na RSS.