Ovo prestižno američko priznanje AMERICAN BIOGRAPHICAL INSTITUTE (ABI) dodeljeno mu je prvi put pre 11. godina, u vreme kada je u svetskoj javnosti uveliko bio poznat kao moćan biznismen i vizionar kome su interesi Srbije na prvom mestu. Među brojnim domaćim i međunarodnim nagradama, Bogoljub Karić može se pohvaliti i titulom člana Ukrajinske akademije nauka, ruske Sveslavenske akademije, počasnog doktora japanskog univerziteta, nosilac je ordena Svetog Save, izabran je za “Čoveka godine” prema izboru “Eropean CEO” iz Londona… 2003. godine, osvojio je nagradu međunarodne organizacije “Global rejting”. U obrazloženju je navedeno da je zaslužan kao čovek koji je u bivšoj SFRJ, SSSR-u i drugim komunističkim zemljama osnivao prve privatne kompanije, razvijao privatno bankarstvo,televizije, osiguravajuća društva…

O njegovim delima i zaslugama, pre svega za Srbiju, ali i za čitav svet govorili su mnogi. Među njima i Romano Prodi, Žak Širak, Mihail Gorbačov…

Nekadašnji ruski predsednik, Boris Jeljcin je za Bogoljuba rekao:

-On spada u onaj redak soj ljudi izvan svakog šablona, koji gradeći sebe, menja svet oko sebe. To je čovek visoke i brze pameti, visoke neposrednosti i pozitivne, smele ambicije koji je stvorio sebi istaknuto mesto u svetu međunarodnih poslova. Ono što za Ruse simbolizuje jedan Gagarin, na jedan drugi način za Srbiju predstavlja Bogoljub Karić. Razlika je samo u tome što nije Srbija lansirala gospodina Karića u svemir, a on jeste lansirao Srbiju u novi milenijum.

Vest da je Bogoljub Karić dobitnik međunarodne nagrade, kao ni ostali uspesi porodice Karić, teško nalaze put do domaće javnosti. Usled medijske blokade, Srbija nije upoznata ni sa značajnim poslovnim uspesima

Alliance BK Group, holding kompanije koja je nastala proširivanjem i internacionalizacijom nekadašnjeg porodičnog preduzeća “Braća Karić”, najuspešnijeg privatnog preduzeća nekadašnje Jugoslavije. Ova holding kompanija projektovala je i do sada izgradila milione kvadratnih metara u Evropi, Aziji, Africi i Americi.

Porodica Karić posebno je ponosna na poslovne uspehe ostvarene na tržištu Ruske federacije i zemljama ZND. Alliance BK Group do sada je izgradila preko 1,5 miliona kvadratnih metara projektovanih i izgrađenih stambenih, poslovnih, hotelskih i industrijskih zgrada i objekata.

U Belorusiji Alliance BK Group angažovana je na realizaciji jedinstvenog projekta svetskih razmera “Svetionik Minska” koji obuhvata izgradnju oko milion kvadratnih metara stambenih, trgovinskih i komercijalnih objekata.

Izvodi iz intervjua i izjava Bogoljuba Karića koje je on dao domaćim i stranim medijima u periodu od 1977. do 2007. godine dočaravaju svestranu ličnost koja je već trideset godina prisutna u javnom životu.

Rečenice koje slede ukazuju na nepokolebljiv stav vizionara kome su interesi Srbije na prvom mestu.

Pogledajte strip: http://www.pimpampum.net/bubblr/?id=12046

Frankfurtske vesti, 18.4.2007.

Moja zemlja ne garantuje političkim liderima da se slobodno bave svojim poslom – političkim delovanjem. Nađite primer zemlje čija se vlast naziva demokratskom, koja je za legitimnost i legalizam, a političkog lidera jedine opozicione stranke, koja je u tom trenutku imala 20 odsto biračkog tela po istraživanjima
maltene svih domaćih agencija, satanizuje, lažno optužuje, na njega šalje plaćene atentatore i, najzad, primora ga na progonstvo upravo u godini kada se raspisuju parlamentrani izbori.

Svedok, 19.6.2007.

Mi apelujemo na razum progresivnih snaga u svetu da Ujedinjene nacije, a time i Savet bezbednosti, shvate da je svako drugo rešenje, osim zajedničkog opstanka svih naroda unutar države koja se zove Srbija, ne samo nedostojna uloga koju je srpski narod vekovima davao već i otvaranje žarišta sukoba na tlu Evrope, jer se albanski nacionalizam ni po koju cenu, pogotovo ovako ohrabren, neće smiriti dok ne stvori Veliku Albaniju i na tlu Crne Gore, Makedonije i dela Grčke.

Samo jedinstvena i jaka Srbija predstavlja branik i međunarodnom terorizmu, i međunarodnom kriminalu. Ali i čvrst zalog mira u ovom delu Evrope. Govorim o realnom rešenju Kosova i Metohije upravo vama, jer glas članova Pokreta SNAGA SRBIJE Beograda mora da ima posebnu težinu. Vi morate da budete u prvim redovima onih koji će, kao i dosad, dati svoj doprinos da istina dopire u svet.

Pravda, 8.9.2007.

A da su državu vodili ljudi poslovnih sposobnosti, koji su stekli iskustvo i znanje u svetu, na vučjem tržištu konkurencije, danas bismo, pre Mađarske, imali ne samo „Zastavu“, već četiri fabrike atomobila kao naši severni susedi. Ili da smo kao Slovačka počeli od pravljenja samo vrata za „Folksvagen“, danas bi bili izvoznici automobila. Rumuni nas uče poslu: dobili su 2,5 milijardi samo za nekad potcenjivanu „Dačiju“ i montiraju još jednu koreansku fabriku automobila. To je naša stvarnost.

Svedok, 25.9.2007.

Ovi, koji sada vladaju Srbijom, čak i ako na izborima koji nas očekuju siđu s vlasti, ostaviće nam Srbiju bez oporavljene privrede, s potrošenim i poslednjim dinarom od privatizacije. Dakle, bez onog što nisu oni stvarali u tranziciji, već što su nam ostavili naši dedovi, očevi, pa i mi sami.

Dan, 3.5.2007.

Upravo zbog toga što verujem da je kompromis moguć, što sam ubeđen, za razliku od nekih političara i uglednih ljudi u Srbiji, da je besmislena tvrdnja da dva miliona Albanaca, ako bismo ostali u zajednici, na bilo koji način ugrožava interese Srbije, organizovao sam susrete poslovnih ljudi na Brezovici i u Beogradu, kojima su prisustvovali albanski i srpski biznismen

NIN, 4.8.2006.

Sramota je za srpsku vlast da privodi i hapsi elitni srpski menadžment koji je dobio najveća svetska priznanja „Vodafona”, „Mobilkoma”, „Siti banke” i drugih za uspešan rad i rukovođenje kompanijom, jer ono što danas ima „Mobtel”, nemaju mnoge druge svetske kompanije.

Dnevnik, 14.7.2006.

Pošto nisu uspeli da nas nagovore da im se pridružimo ili da im bar ne smetamo u nameri da otuđe sve što je vredno u Srbiji, u stvaranju nezavisnog Kosova i Metohije i da od Srbije učine beogradski pašaluk, krenuli su u progon, u naše ekonomsko uništavanje, urušavajući našu imovinu, ne bi li odustali od politike. Za razliku od njih, nama je Srbija ispred svake imovinske koristi. Ja sam na čelu Pokreta „Snaga Srbije”, jedine istinske opozicione stranke i nema te sile koja će nas zaustaviti.

Koha ditore, 9.7.2006.

Svaki čovek najviše voli mesto gde se rodio. Rodno mesto mu je posle roditelja, porodice, nešto najtrajnije i najvrednije u životu. Kada god dođem na Kosmet, posetim Peć i uvek imam isti, poseban osećaj. Dobijem neku novu snagu, novu energiju koje mi daje mesto mog rođenja i ljudi s kojima sam odrastao.

Izjava Bogoljuba Karića, 20.4.2006.

Obračun sa BK televizijom treba da bude finale obračuna sa Bogoljubom Karićem. Kao što su celokupnu privatizaciju sproveli na kriminalan način, kao što je prilikom preotimanja Mobtela njegovim zakonitim vlasnicima nemilice kršen zakon, tako se zakon krši i u obračunu sa BK televizijom. I to pred očima čitavog sveta.

Glas javnosti, 20.8.2006.

Moj otac, koji je odbio posle Drugog svetskog rata da hapsi srpske domaćine i da im oduzima imovinu, napustio je partiju i tada su mu oduzeli sve. A naš dobri stari Janićije kaže: „Posle toga sam se okrenuo Bogu i Crkvi. Svi oni kojima nisam načinio nažao nisu me zaboravili – dolazili su mi redovno
na slavu, u ponoć, pod okriljem mraka, neki čak i maskirani.

Večernje novosti, 29.5.2005.

Sve se u ovoj zemlji urušava, sve nestaje, Srbija umire. Prodaje se i srpsko nebo, ne samo zemlja. Sve zarad interesa pojedinaca i određenih grupa. Zato mislimo da je bolje da u Parlamentu, a ne na ulici, preko ljudi koji žele da štite nacionalni interes, iskažemo svoj glas.

PSS-u nije u interesu da destabilizuje Srbiju. Ali ukoliko se ne dozovu pameti i ne počnu da rešavaju nagomilane probleme, iskreno sam zabrinut da nam se može dogoditi socijalni ustanak koji više niko ne može zaustaviti.

Nedeljni telegraf, 16.5.2005.

Voleo bih da vidim jednog hrvatskog parlamentarca koji bi tražio Dalmaciju kao republiku. To samo može u Srbiji, da u samom vrhu vlasti sede izdajnici i špijuni, potpomognuti od strane albanskog lobija i da se zalažu za uvođenje carina prema Kosovu, što je prvi korak ka nezavisnoj državi.

Samo u Srbiji imate situaciju da razne nevladine organizacije pišu ustave, statute, daju sugestije, gostuju na nacionalnoj televiziji i javno govore o tome kako je dobro za nas da Kosovo bude nezavisno. A državni vrh ćuti.

HRT, 12.6.2005.

Treba odvojiti četništvo i četnike koji su se borili za Kraljevinu Jugoslaviju od današnjih kvazi-političara koji već deset godina lažu narod. Do juče su govorili kako će seći ruku muslimanima, a danas tobože zagovaraju građansku opciju.

Govor Bogoljuba Karića, 29.1.2005.

Nisu bilansi nečije vladavine reči, obećanja i parole, nego je to život, sigurnost, stabilnost i perspektiva naših građana Srbije. Politika bez podnošenja računa dovela je da u 21. veku ne znamo dokle su granice Srbije. Svaka republika bivše Jugoslavije zna gde su joj granice, svaka uređuje svoj život, svaka prihvata granice Evropske unije, Srbija ih ne prihvata - zašto?! Ne Srbija, nego pojedinci, pojedini političari kojima takvo stanje odgovara, a neće u Evropu i kada ih Evropa zove. Znaju oni zašto, a znamo i mi zašto.

Konferencija za novinare, 13.6.2004.

Odmoriću ove naše političare. Oni su preopterećeni. Ujutru kad dođu na posao u devet sati već su namršteni, kad god ih vidite na televiziji nešto im je teško, mnogo brinu o zemlji, narodu, a ljudima svaki dan sve teže. Ne znam šta ih to toliko muči. Ako izuzmemo Sejšelske račune, normalno.

NIN, 1.6.2004.

Srbija se nalazi u dužničkom ropstvu, ukupan inostrani dug Srbije je 14 milijardi dolara. U 2002. i 2003. godini platili smo po desetinu duga, a počev od 2005. godine obaveze za narednih deset godina iznose od 680 miliona dolara do 1,5 milijardu godišnje.

Ali nije to najstrašnije. Mnogo strašnija je činjenica da je najveći deo tih sredstava završio u budžetu umesto u privredi. Jedina garancija za uspešno vraćanje inostranih dugova je proizvodnja, a samo nje nema. Nema servisiranja dugova bez povećanja proizvodnje i izvoza.

Danas, 27.4.2004.

Ja ću svakako biti predsednik Srbije. Bolje ljudi da glasaju danas nego sutra izjavio je Karić i poručio da on uvek pobeđuje, odnosno da mora da se ostvari sve što je „zacrtao”. Preovladalo je mišljenje da treba da se kandidujem ne zato što to treba meni kao Bogoljubu Kariću nego zato što to treba Srbiji, srpskim privrednicima, ljudima koji pune budžet ove zemlje.

Politika, 29.11.2004.

Nisam ja srpski Vajat Erp. Što bih izigravao šerifa? Ja značku ne nosim. Kada mi je srpski narod bude dao, Srbija će prestati da bude Kolumbija, postaće moderna evropska država s moćnom ekonomijom i centar jugoistočne Evrope. A ako budem poneo značku, raskrinkaću centre moći. Svi ljudi koji se bave političkim životom i medijima u ovoj zemlji znaju o kome pričam. A zašto ne smeju da kažu i zašto ne sme da se piše o tim ljudima, to neka pitaju demokratsku vlast Srbije.

TV Palma plus, 23.4.2004.

Nažalost, kod nas je tako: ne umemo da cenimo svoje ljude, svoju pamet i znanje, olako se divimo svemu što dođe sa strane. Otvaramo se prema Zapadu, to i je naše dugoročno strateško opredeljenje. Ali nije sve što nam se plasira sa Zapada vrhunska pamet, niti je sve u našem interesu. Često naši zapadni savetnici i njihovi domaći stipendisti više brinu za svoje interese nego za naše.

Otvoreno pismo Božidaru Đeliću, 15.11.2003.

Vi ste ciljano nasrnuli na kapital koji ne vuče poreklo od oružja, narkotika, tajnih službi, akciznih roba, nafte ili paravojnih jedinica. Mimoišli ste bogatstvo stečeno kriminalom pretpostavljam zato što su njihovi vlasnici ispoljili spremnost da se brane silom (a možda su već uživali status vaših saveznika i prijatelja po viskiju, po bazenim i egzotičnim ostrvima?).

Vi ste izabrali mene da poslužim kao pogodna javna žrtva, kao dokaz efikasnosti vaše revolucionarne pravne doktrine - bezakonja koje je na scenu dovelo korupciju, kriminal, nasilje i politički ekstremizam. To ste vi uradili! S jedne strane država koja otima, s druge strane, prijatelji takve vlasti. Moćnici koji kidnapuju, otimaju, ubijaju, reketiraju - s blagoslovom iste države. Sve što se dogodilo kasnije logična je posledica svega što ste radili, svega što iz straha niste smeli da uradite.

Biznis, 2.3.2003.

Kosmet treba da postane najveće gradilište u Jugoistočnoj Evropi. Treba da se obezbede strane investicije pod kontrolom Međunarodne zajednice. Konkretno, mislim da se od Prištine izgradi autoput za Podgoricu, Tiranu, Niš, Skoplje, Bugarsku, Grčku.

Radio slobodna Evropa, 12.2.2003.

Ubeđen sam da ćemo pre ili kasnije ponovo rušiti granice i graditi mostove, i to ne samo granice bivše Jugoslavije već mnogo šire, ne zbog „bratstva i jedinstva” - već zbog INTERESA. Izgradićemo nove mostove, jer to će biti diktat budućnosti.

FoNet, 26. 6. 2001.

Danas je pravi, a možda i poslednji čas da se konačno nešto dobro uradi i da Kosovo postane centar stabilnosti, razvoja i multietničkog života na Balkanu. To bi bio i prvi položeni ispit koji otvara vrata za integraciju celog ovog regiona u Evropsku uniju.

Sandi telegraf, 15.5.2001.

Imam misiju koja nije laka, kako promeniti svest naših ljudi. Zato nam treba mnogo menadžera, mnogo učitelja. Ovaj narod ima takav mentalitet da smo svi violinisti, i to prva violina. Mislimo da sve znamo. Za pedeset godina Titovog upravljanja bilo je jedino važno da si moralno i politički podoban. Ako si bio podoban, mogao si da budeš direktor preduzeća ili ministar resora o kome pojma nemaš. Ono što smo zvali „samoupravljanjem” takođe je učinilo svoje: smatra se normalnim da primaš platu i ako ne radiš. To treba promeniti.

Štern, 13.5.1999.

Ubeđen sam da piloti koji bombarduju ovaj narod neće moći mirno da spavaju. Oni su u svojoj porodici vaspitavani da vole i mačke, i pse i ljude, a danas, zbog velikih plata, u funkciji uništenja civila Jugoslavije, izvršavaju naloge svojih šefova protiv svoje volje.

Britanska TV, 12.5.1999.

Nepotrebno ubijanje me boli, bilo gde da se dešava na ovoj našoj planeti. Ja ne mislim da je rat normalno stanje stvari, ne slažem se s onom ciničnom Klauzevicevom formulacijom da je „rat produženje politike drugim sredstvima”. Rat je bolest politike. Nema dobrih i loših ratova. Svi ratovi su loši, nepravedni i neljudski. Nijedan rat nije započet voljom malog, običnog čoveka. U ratove je gurnut voljom političkih demagoga.

Zidojče cajtung, 17.5.1999.

Moja dužnost kao građanina Srbije je da branim zemlju. Odbrana zemlje je iznad svakog režima i svake politike. Mislim da svoju zemlju najbolje branim stvarajući uslove da dođe do mira, uveravajući svoje brojne prijatelje širom sveta u neophodnost što bržeg okončanja rata i uspostavljanja mira. Što se tiče mojih ličnih humanitarnih i mirovnih inicijativa, meni nije potrebna ničija saglasnost da se zalažem za ono u šta verujem.

Njuzvik, 14.5.1999.

Mnoge evropske zemlje imaju neko svoje Kosovo. I nigde, čak ni u mašti, ne postavlja se pitanje otcepljenja i stvaranja nove države. Samo u Srbiji. Stvaranje druge albanske države u Evropi. Albanci bi bili jedina zemlja u Evropi koja ima dve države.

Vašingtonpost, 5.6.1999.

Možda je važnije imati pametne glave, nego pametne bombe. Mislim da su vaši piloti bili pripremani za neki „vikend-rat”. Počećemo u petak, u ponedeljak će Beograd biti na kolenima. Plate fantastične. A onda su tokom 78 dana razornim bombama morali da zasipaju pretežno civilno stanovništvo. Oni za to nisu obučavani. Psihološki, njima bi bilo lakše da su nad nebom Srbije mogli da se bore protiv sebi dorasle avijacije. Ovako, ne znam da li će ikad moći sasvim da se oporave od onog što su ovde bili prisiljeni da rade. Neka je Bog u pomoći tim mladim ljudima.

Asošijetedpres, jun 1999.

Srbi ne mogu da shvate ni da se na njenom tlu pravi druga albanska država, i to na drevnom, najsvetijem delu njene teritorije s preko 1.500 srednjovekovnih hrišćanskih hramova. Zapad, opet, može.

Kada je došlo do NATO bombardovanja, srpski narod je bombardovanje doživeo kao „kraj sveta”, kao kosmičku nepravdu. Nagon za opstankom više nije bio u prvom planu. Mi smo narod s dugovekovnom oslobodilačkom tradicijom, više puta smo bili na granici istrebljenja.

Kad se Srbin nađe u vojnički bezizlaznoj situaciji, pre možete očekivati otpor do poslednjeg čoveka nego predaju. U Prvom svetskom ratu za slobodu je poginulo dve trećine za oružje sposobnih muškaraca - cvet srpske mladosti i školovane inteligencije.

Politika, 26.10.2000.

Gde su ti „veliki” direktori? Gde su te „legende” biznisa? Ti lideri preko kojih je prešlo stotine miliona? Oni su pošteni socijalisti i komunisti. Nema ih nigde. Ćute u Švajcarskoj, skijaju se i pevaju. A Karići, koji su kao pioniri promovisali privatni biznis, javno nastupali, iskreno, čisto, hrabro, optuživani su za kriminalne radnje, pljačke, bogatstvo… A za ove niko ne postavlja pitanje. Gde su pare? Kako smo to za desetak godina postali siromašni? Gde je nestalo naše bogatstvo? To treba da utvrdi nova demokratska vlast. I verujem da hoće.

NIN, 11.04.1997.

Srbija je kao zemlja bogata, a država i građani su sve siromašniji. Talentovana deca nam odoše u svet; ogroman kadrovski potencijal je neiskorišćen; penzioneri su poniženi; mladi su bez perspektive. Kandidujem se da na dvadeset prvi vek ne čekamo do 2050. godine, već hoću da u njega uđemo 2001.

NIN, 11. 7. 1997.

Svaka kompanija prolazi kroz razne faze razvoja. Tako i naša. Mi hoćemo da našu kompaniju pripremimo da dvadeset i prvi vek dočeka spremno i da bude prilagođena svetskim trendovima. Naravno da to u ovim našim uslovima nije lako. Zato su nam potrebni bolja organizacija, uštede, koncentracija na nekoliko najperspektivnijih oblasti.

Strateški hoćemo da razvijamo obrazovanje ne samo kod nas nego i u drugim zemljama, svakako i komunikacije i finansije. To je posao ne samo za sledeći vek nego, bogami, i za ceo sledeći milenijum. Vidite, Toni Bler je u programu kojim je pobedio gotovo dve decenije dugu vladavinu konzervativaca naglasio kao prvi cilj baš obrazovanje i neophodnost njegovog osavremenjivanja. I to u jednoj Velikoj Britaniji, gde obrazovanje ima impresivnu tradiciju i nivo.

I još podvlači Bogoljub, kako pre svih ovih uzleta mora (mora!) da se promeni stara samoupravna filozofija koja se uvukla u glave naših ljudi. Da, to neće biti lako, kaže, ali to je preduslov za dalji razvoj.

Frankfurtske vesti, 2.4.1996.

Mi Srbi, gde god da odemo, smo vredni i uspešni. Naši radnici svuda gde rade, i na Zapadu i na Istoku, jesu najbolji. Naši lekari, stomatolozi, arhitekte svuda gde rade imaju visok ugled i uspešnu i razvijenu praksu. Naša mladež -kada studira i uči u inostranstvu - gotovo po pravilu su najbolji studenti i đaci na tim fakultetima i školama. Sve ovo ilustruje našu uspešnost u svetu. Kada je u pitanju uspešnost koja se meri finansijskim pokazateljima, znam da je dosta naših ljudi poreklom iz Srbije koji su i po tom kriterijumu na visokom mestu.

Duga, 9.10.1993.

Moja želja je da jednog dana Kompanija „Braća Karić” bude firma po kojoj će Srbija biti poznata, kao što je Japan po „Soniju”, SAD po IBM-u, Nemačka po „Mercedesu”, Holandija po „Filipsu”… Možda mi to nećemo postići, ali neko drugi iz Srbije hoće, samo kada jednog dana svest ljudi i ukupna politika budu takvi da se ne seče sve što štrči iznad proseka, a bogatog i uspešnog pojedinca unapred kvalifikuje kao sumnjivu osobu.

Otvoreno pismo Narodnoj skupštini Srbije, 20.4.1991.

Danas kompanija „Braća Karić” ima 107 članica-preduzeća u zemlji i u inostranstvu, koja zapošljavaju dve i po hiljade radnika, koji objedinjuju 19 hiljada kooperanata širom Jugoslavije. Mi granice ne priznajemo. Pravo upravljanja u 44 preduzeća ima Upravni odbor Kompanije „Braća Karić”, dok u 63 preduzeća Kompanija „Braća Karić” ima deo akcija. Naša kompanija ne nosi ime reka, gradova, planina, narodnih heroja i političara, već ime naše porodice, koje čuvamo i afirmišemo.

Intervju, 1.2.1991.

Mora svakom da bude jasno da društvena preduzeća čine punoletni, stručni, svesni i odgovorni ljudi, i to im treba ili priznati ili oduzeti. U poslovnoj komunikaciji danas više niko nije naivan i maloletan da mu treba staratelj. Nisam do sada sreo ni upoznao nijednog rukovodioca ili radnika koji nije bio svestan kako se radi ili posluje u njegovom preduzeću, da li ostvaruju dobit ili imaju gubitke.

Vašington post, 23.7.1987.

Ima mnogo ljudi koji ne mogu da prihvate ideju da mi možemo da stvaramo veliki profit i zidamo velike kuće, čak i ako su svesni da potpomažemo zemlju. To je nasleđe našeg socijalizma”, kaže Bogoljub Karić.

Politika, 31.1.1986.

Moja direktorska plata je 200.000 dinara, pa ipak u decembru sam bio 23. po redu na platnoj listi. U našoj ugovornoj organizaciji zaposleno je preko 300 radnika, a samo njih 15 radi na administrativnim poslovima. Biću srećan kada budem i stoti po redu na našoj platnoj listi, rekao je Bogoljub Karić.

]]> http://www.bogoljubkaric.com/?feed=rss2&p=96 http://www.bogoljubkaric.com/?p=10 http://www.bogoljubkaric.com/?p=10#comments Sat, 26 Apr 2008 17:22:36 +0000 admin http://www.bogoljubkaric.com/?p=10 Njegova imperija u svetskim razmerama zapošljava hiljade ljudi. Njegove zasluge su mnoge crkve, bolnice, fabrike, fakulteti, izlečena deca, odštampane knjige, škole, pomoć ugroženima. Njegov osnovni moto je rad, a ne rat. On hoće rad i razgovor, čak i sa neprijateljima.

Boris Nikolajevič Jeljcin
predsednik Ruske federacije

Lansirao Srbiju u novi milenijum

Uspesi BK grupe su već dugi niz godina građanima Rusije poznati po rezultatima koje predsednik njenog ogranka u Rusiji, gospodin Dragomir J. Karić postiže u oblastima građevinarstva i bankarstva. Sad, kad sam imao prilike da upoznam i njegovog brata Bogoljuba J. Karića, potpuno mi je jasno kako to da nam iz jedne tako male zemlje dolazi tako sjajna kompanija kakva je njihova.

On spada u onaj redak soj ljudi izvan svakog šablona, koji gradeći sebe menja svet oko sebe. To je čovek visoke i brze pameti, velike neposrednosti i pozitivne, smele ambicije koji je stvorio sebi istaknuto mesto u svetu međunarodnih poslova. Ono što za Ruse simbolizuje jedan Gagarin, na jedan drugi način za Srbiju predstavlja Bogoljub Karić. Razlika je samo u tome što nije Srbija lansirala gospodina Karića u svemir, a on jeste lansirao Srbiju u novi milenijum.

Mihail Sergejevič Gorbačov
predsednik SSSR-a

Sovjetskim privrednicima – za ugled

Gospodin Bogoljub Karić je oličenje onog duha koji našom “perestrojkom” želimo da probudimo u SSSR-u. To je duh preduzimljivosti, kreativnosti, modernog spajanja ličnog i društvenog interesa koji se nadopunjuju, prožimaju, umesto da se kao što je to do sad bio slučaj - konfrontiraju.

Voleo bih da SSSR ima ljude poput gospodina Bogoljuba Karića - ljude sa poslovnom i socijalnom vizijom. Kako ih još uvek nema, nadam se da će predstojeći poslovni aranžmani između kompanije “Braća Karić” i sovjetskih preduzeća doprineti da se njegov preduzetnički duh i entuzijazam pridruže “perestrojci” i kao čoveka od ugleda i za ugled - preporučujem ga sovjetskim privrednicima.

Vladelin Nikitin
prvi zamenik Mihaila Gorbačova

Bogoljub prijatelj Rusije

Porodicu Karić poznajem više od 15 godina. Više od 15 godina zajedno smo se bavili privredom u Rusiji. Oni su došli u Rusiju kada je tamo počinjao jedan novi život, kada su Rusiji trebali profesionalni ekonomisti, pravnici, finansijeri i građevinari. Kompanija “Braća Karić” je organizovala prvo zajedničko preduzeće u Sovjetskom Savezu.

Bogoljub Karić je rukovodio tom kompanijom. Oni su izabrali teško polje za svoju delatnost u Rusiji – građevinarstvo, izgradnju novih preduzeća u oblasti poljoprivredne proizvodnje, izgradnju drugih društvenih objekata, inženjerskih komunikacija. Oni su gradili u uslovima krajnjeg severa i večno zamrznutog tla. Obrt njihove kompanije u Rusiji bio je oko pet milijardi dolara. To je zaista bilo teško napraviti.

Karići su dovodili ljude iz Srbije, sa Kosova. U godinama teške inflacije u Srbiji obezbeđivali im dobre plate i sigurnost njihovim porodicama. Kada bi dolazili u nove gradove, pre nego što bi otišli u hotel da ostave stvari, gostovali bi na lokalnoj televiziji, govorili o svojoj zemlji stvarajući pozitivno javno mnenje prema njoj.

Akademik Evgenije Primakov
bivši predsednik Vlade Ruske Federacije

Čovek koji otvara vrata budućnosti

Za mene je radost da istaknem koliko je veliki ugled gospodina Karića i njegove porodice u mojoj zemlji i da istaknem da srpski narod koga interesuju perspektive mira, privrednog oporavka i saradnje sa svetom nalazi svoje puteve ka budućnosti koja mu pripada i koja mora biti mnogo srećnija nego do sada.

Nikolaj Ivanovič Riškov
bivši premijer SSSR-a

Bogoljub Karić - pionir “perestrojke”

Bogoljuba Karića upoznao sam u vreme velikog otvaranja SSSR-a koje je inicirao Mihail Sergejevič Gorbačov, dakle u vreme dok sam bio premijer SSSR-a. “Glasnost” i “perestrojka” bili su revolucinarni pokušaji da se društvo demokratizuje, politički sistem reformiše, ekonomija decentralizuje i liberalizuje. Među prvim stranim kompanijama koje su promene u SSSR-u ozbiljno shvatile, pa i anticipirale bila je BK grupa.

Mihailu Sergejeviču je Bogoljub Karić predstavljen kao lider privatnog preduzetništva u Jugoslaviji. Predsednik je bio zainteresovan za privatizaciju i iskustva koja je Jugoslavija kao socijalistička zemlja na tom polju imala. Kraći protokolarni susret produžio se u dug, ozbiljan razgovor o mogućnostima da se jugoslovensko iskustvo prenese u SSSR.

Govoreći o svojoj kompaniji Bogoljub Karić nam je odmah ponudio niz sugestija o mogućnostima malog privatnog biznisa u SSSR-u. “Sramota je da jedan Sovjetski Savez uvozi žito, da Moskva pati od hronične nestašice osnovnih namirnica: hleba, mesa, voća, povrća…”, govorio je.

Njegov zarazni optimizam, praktična sprovodljivost njegovih ideja koje nisu zahtevale velike investicije konkretizovani su u poslovima koje je BK grupa počela da realizuje u kooperaciji sa sovjetskim preduzećima: počeli su graditi mini-pekare, mini-klanice, hladnjače… Rezultati su se brzo osetili. Moskva i mnogi drugi gradovi dobili su mrežu malih prehrambenih proizvođača što je umnogome poboljšalo njihovu snabdevenost namirnicama. To je bio samo početak.

Govorio je: “Zemlja koja ima Sibir mora biti najbogatija država na Planeti. Znate li šta bi Amerikanci od njega napravili?” I tu je ličnim primerom pokazao šta se može uraditi. Gradio je tamo gde niko nije hteo. U najsevernijim oblastima Sibira podigao je čitave male industrijske gradove.

U svim poslovima koje je pokrenuo u Sovjetskom savezu bio je pionir. Prvi privatni univerzitet u Rusiji bio je delo Bogoljuba Karića. Njegovim delovanjem postavljeni su novi, moderni standardi visokog obrazovanja. Humanitarna i kulturna misija ogranka Fondacije „Braća Karić” u Moskvi samo je kruna svega onoga zbog čega ime ovog čoveka u Rusiji predstavlja simbol transformacije Rusije u moderno društvo, slobodne privatne inicijative.

Aleksandar Lukašenko
predsednik Republike Belorusije

Mir i saradnja među narodima

Pozdravljam u ime rukovodstva Republike Belorusije i u svoje lično Vas gospodine Kariću i Fondaciju „Braća Karić”. Želim da izrazim iskrenu podršku vama i svima koji u okviru Fondacije „Braća Karić” stimulišu naučnike, kulturne radnike i umetnike da se brinu o duhovnom razvitku mlade generacije i daju ogroman doprinos aktivnostima za učvršćenje mira i saradnje među narodima.

Aleksij II patrijarh Moskve i cele Rusije

Karići oličenje hrišćanskih vrednosti

Ruski i srpski narod vežu korenite spone koje su dublje i od istorijskih, i od političkih, pa i od verskih. To su spone koje proističu iz zajedničkih korena, iz bratstva po poreklu, i još više po duhu. U novije doba, verovatno da nema čoveka koji je na produbljivanju tih veza tako ustrajno i nesebično radio kao Bogoljub
Karić i njegova porodica.

U Rusiji ime Karića je široko poznato i popularno. Ono se povezuje ne samo sa privrednim uspesima, već i sa pohvalnom podrškom duhovnim i humanitarnim aktivnostima, prosveti i nauci.

Ruska Pravoslavna crkva je srećna što može da ubraja među svoje dobročinitelje Kariće koji su veliki prijatelji ruskog naroda i ličnosti dostojne svakog poštovanja.

Deset godina njihova kompanija učestvuje u obnovi Rusije. Deset godina gospodin Karić preko Fondacije „Braća Karić“ nije propustio priliku da pomogne, da iskaže svoje čovekoljublje tamo gde je Rusiji bilo najpotrebnije, bilo da je reč o nekoj elementarnoj nepogodi ili humanitarnoj akciji. O tome koliku pomoć je
pružio u obnovi hramova ruske pravoslavne crkve neprilično mi je i govoriti. Porodica Karić je oličenje izvornih hrišćanskih vrednosti.

Korin Braun
kongresmen SAD (Florida)

Ponosna sam

Predsednik SAD koga najviše volim je Džon Kenedi. Gospodin Bogoljub Karić me podseća na Kenedija. Još kao devojčica upamtila sam čuvene Predsednikove reči: “Nemojte da me pitate šta vaša zemlja može da uradi za Vas, nego šta Vi možete da uradite za svoju zemlju?

U svakoj oblasti kojom se ikada bavio gospodin Bogoljub Karić može ponosno da kaže da je puno uradio za svoju zemlju. Ja mnogo volim njegovo ime – Bogoljub. To znači neko ko voli Boga. Mislim da je njegovo ime važno i da mu pristaje. Ne samo što voli Boga, voli i svoju familiju i svoj narod. Ponosna sam što sam njegov prijatelj i što sam ovde da podržim budućeg predsednika Srbije.

Romano Prodi
bivši premijer Italije

Potrebno je više Bogoljuba

Napor gospodina Karića na unapređenju ekonomskih ali i političkih odnosa izeđu Srbije i Italije, u Italiji je zapažen i ostavlja upečatljiv utisak. Potrebno nam je daleko više ljudi poput njega, da bi naši tradicionalno dobri politički odnosi bili ekonomski ojačani.

Fransoa Miteran
predsednik Republike Francuske

Trajno nasleđe

Veličina ličnosti se ne ogleda samo u onome što čovek zahvaljujući svojim sposobnostima stvara za sebe, već u onome što čini za opšte dobro, i što ostavlja za sobom kao trajno nasleđe. Gospodina Bogoljuba Karića doživljavam kao ličnost koja srećno spaja individualizam, patriotizam i kosmopolitizam.

Žak Širak
predsednik Republike Francuske

Povratak osnovnim vrednostima

Vaše namere su plemenite i ja želim najveći uspeh Fondaciji „Braća Karić“ koja radi na obrazovanju i pružanju humanitarne pomoći. Živeći u vremenu u kome surovi interes i profit često potiskuju u drugi plan osnovne vrednosti zapadne civilizacije – duhovnost i saosećanje prema bližnjem, ohrabruje činjenica da u svetu aktivno stvaraju ljudi poput vas. Odajem vam priznanje da pripadate sve većoj grupi bogatih koji savesno rade na stvaranju humanijeg društva.

Kurt Veldon
kongresmen SAD

Jedno ratno prijateljstvo

Jedan od najuticajnijih američkih kongresmena Kurt Veldon, član Komiteta za oružane snage Predstavničkog doma Kongresa, predsednik je Potkomiteta za nabavke oružanih snaga SAD, jedan je od najaktivnijih političara na polju razvoja sistema američke nacionalne raketne odbrane, ali i jedan od najagilnijih američkih političara na polju ekologije, uspostavljanju prijateljskih odnosa sa Rusijom, veliki pobornik iznalaženja mirovnih rešenja za krizna žarišta širom sveta, na poziv Univerzitet „Braća Karić“ i Karić fondacije - posetio je Beograd prvi put 2003. godine.

Doputovao je u Beograd 13. januara i iste večeri je u krugu porodice Karić i brojnih zvanica u klubu »Jelena«, sa domaćinima proslavio doček Srpske nove godine. Tokom posete Beogradu Veldon je ispričao kako je došlo do poznanstva:

“Ovo je moj prvi dolazak u Beograd, a prvi pokušaj, nažalost neuspeli, da u Beograd dođem bio je tokom aprila i maja 1999. godine, u vreme bombardovanja. U stvari, rat je i bio povod da se upoznam s ovom izvanrednom porodicom, našim domaćinima.

Kao predsednik Komiteta za saradnju ruske Dume i američkog Kongresa, složio sam se sa mojim ruskim prijateljima da mora postojati način da se zaustavi bombardovanje i ubijanje u Srbiji. Posredstvom Bogoljuba i Dragomira Karića došlo je do jednog nezvaničnog mirovnog samita u Beču. Već sam bio upoznat s Bogoljubovim naporima u mesecima koji su prethodili bombardovanju da se pronađe mirno rešenje.

Delegacija od pet republikanaca i pet demokrata vodila je dvodnevne pregovore sa pet predstavnika ruskih vodećih političkih partija među kojima je bio i Dragomir Karić. Tokom dva dana ozbiljnih diskusija izradili smo okvir za okončanje rata. Svi smo bili impresionirani onim što je Dragomir učinio tokom samita u Beču. Iako ovi pregovori nisu odmah prihvaćeni od američke administracije, svega nekoliko nedelja kasnije postignut je sporazum koji se nije bitno razlikovao od našeg.

Tada sam obećao Bogoljubu da ću doći u Beograd da se lično upoznamo, da upoznam njegovu zemlju, njegove prijatelje, rođake. Sticajem okolnosti dato obećanje ispunjavam tek sada. Sve što sam o njemu odranije, posredno znao da je čovek ogromnog entuzijazma i energije potvrdilo se već prilikom prvog susreta: upoznao sam čoveka, sada mogu reći prijatelja, velike neposrednosti i retkog smisla da složenim problemima pristupa na najpragmatičniji mogući način.

Upoznavši njegovog oca, majku, braću i sestru, obišavši njegove kompanije, Univerzitet i Fondaciju, jasnije mi je kako su se tako raznorodne sposobnosti
sjedinile u jednom jedinom čoveku.

Georgi Prvanov
predsednik Republike Bugarske

Mir, bezbednost, integracije

Poštovani gospodine Kariću, Želim da Vas uverim da ću kao predsednik svoje zemlje uložiti sve napore za razvitak saradnje i dobrog susedstva u našem regionu. Uveren sam u potrebu što brže integracije balkanskih zemalja u opšteevropske strukture. Ubeđen sam da će poslovne veze doprineti poboljšanju klime poverenja, učvršćenju mira i bezbednosti u jugoistočnoj Evropi.

Želim Vam, poštovani gospodine Kariću uspehe u Vašoj korisnoj i odgovornoj delatnosti i kao poslovnog čoveka i dokazanog humaniste, i unapred se radujem svakom budućem susretu sa vama.

Rudolf Kirhšleger
bivši predsednik Republike Austrije

Garant mira i prosperiteta

Pošto sam upoznat sa plemenitim ciljevima i aktivnostima porodice Karić, koja je stvorila i prvi privatni Univerzitet u Beogradu, smatram da potpuno odgovara mojim uverenjima saradnja i s “Institutom za strategijske studije i razvoj” u okviru Univerziteta “Braća Karić” na čelu sa predsednikom Bogoljubom Karićem.

Za mene je čast da budem član Međunarodnog konsultativnog odbora Instituta u kome se nalaze istaknuti ljudi iz raznih zemalja koje su gospodin Karić i prof. Kreculj okupili. Ubeđen sam da je tesna naučna i akademska saradnja najbolji garant mira i prosperiteta Evrope i sveta.

Erhard Busek
specijalni koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope

U interesu regiona i Evrope

Predstojeća godina će biti od vrhunske važnosti za budućnost Pakta za stabilnost. Naš cilj je da i dalje dajemo oblik raznim projektima i da poboljšamo naše regionalno pokroviteljstvo nad ovom inicijativom. U ovom kontekstu privatni sektor igra važnu ulogu u ekonomskoj rekonstrukciji regiona.

Ja stoga rado očekujem nastavak aktivne saradnje sa BK grupom. Iskreno mogu da kažem da razgovori sa vama gospodine Kariću, čak i onda kad se ne slažemo, za mene uvek predstavljaju podsticaj da celovitije sagledavam probleme od interesa zemalja regiona i Evrope.

Joška Fišer
ministar inostranih poslova SR Nemačke

Biznismen i političar

Gospodin Karić je biznismen i političar jasne i moderne misli u pogledu balkanskih mirovnih, razvojnih i integracionih procesa. On je čovek koji na nesvakidašnji način objedinjuje poslovnu i političku praksu.

Ser Džems Mankam
osnivač i bivši predsednik Republike Sejšelska ostrva

Prostorno udaljeni, duhovno bliski

Razgovor sa gospodinom Bogoljubom Karićem u Beogradu i sa njegovim saradnicima bio je za mene veoma inspirativan i prijatan doživljaj. Shvatio sam da porodica Karić ulaže velike napore ne samo za prevazilaženje krize i obnovu zemlje, već i za razvoj nauke, obrazovanja, kulture i humanitarnih aktivnosti. Mi smo prostorno veoma udaljeni jedni od drugih ali smo duhovno bliski.

To je razlog zbog koga smatram da možemo zajedno doprineti stvaranju bolje atmosfere za svetski dijalog u susret 21. veku, dijalog za mir, toleranciju, uzajamno razumevanje i saradnju.

Evangelos Venizelos
ministar kulture Republike Grčke

Čvrste etičke vrednosti

Duboko verujem da Univerzitet „Braća Karić”, na čelu sa njegovim predsednikom, gospodinom Bogoljubom Karićem, doprinosi jačanju mira i saradnje među narodima, kulturama i civilizacijama. To ističem jer u svetu, koji karakterišu stalne promene, treba se čvrsto pridržavati etičkih vrednosti svojstvenih celokupnoj civilizaciji. Kultura nije samo najvažniji element društvene koherentnosti, već je i najplemenitiji oblik ljudske kreativnosti i osećajnosti.

Dr Marjan Rožič
bivši predsednik Savezne skupštine SFRJ

Čast mi je

Uvek se radujem kada mogu da sretnem mog uvaženog starog prijatelja Bogoljuba Karića i celu porodicu Karić sa kojima se poznajem još iz osamdesetih godina, kada smo zajedno organizovali simpozijume u Peći za razvoj male privrede. Oduševljen sam napretkom Karićevih ideja i velikim uspesima porodice Karić. Za mene je velika čast što mogu da i dalje sarađujem sa Karićima i što mogu da o njihovim iskustvima informišem preduzetnike u Sloveniji. Radujem se što mi je dodeljena titula počasnog profesora Univerziteta
„Braća Karić”.

Prof. dr Vilhelm Kaltenštadler
Minhen, Sabel akademija

Znatno iznad drugih

Prilikom moje prve posete Beogradu odmah sam primetio da članovi velike porodice Karić neguju odnos posebnog poštovanja prema svojoj domovini, zemlji, okolini i naročito porodici. Nisam se ustručavao da izrazim u tom pogledu svoje misli i pitanja prilikom različitih razgovora sa Bogoljubom Karićem. On poseduje nešto znatno više nego mnogi veliki preduzetnici koje sam video.

Majkl Smit
nobelovac (SAD i Kanada)

Čovek budućnosti

Budućnost pripada jedinstvu nauke, tehnike, umetnosti, biznisa i menadžmenta. O tome razmišljamo kada vidimo raznostrane aktivnosti kojima se bavi gospodin Bogoljub Karić, ne samo kao tvorac kompanija, banaka, već i univerziteta, akademija umetnosti, naučnih instituta. Suštinu koncepta gospodina Karića shvatam kao savez duhovnog potencijala oličenog u nauci, i umetnosti i menadžerske kreativnosti.

Peter Handke
književnik, dobitnik Nagrade „Braća Karić”

Odbrana svega što je sveto čoveku

Za mene gospodin Bogoljub Karić i njegova porodica oličavaju brojne humanističke vrednosti koje, nažalost, u ovom našem modernom svetu izumiru, kao što su solidarnost sa sopstvenim narodom, saosećanje za one koji nemaju, napori da uporedo sa sopstvenim poslovnim aktivnostima maksimalno unapređuju obrazovanje, nauku, umetnost i druge humanitarne aktivnosti.

Taj njihov napor ne iscrpljuje se samo kroz delovanje Univerziteta, Fondacije, niti ovom značajnom nagradom, on je očigledan u negovanju i afirmaciji tradicije na način koji zasluž uju veliko poštovanje i daju nam moralnu snagu za odbranu svega što je sveto čoveku.

Prof. dr Landrum Boling
humanitarni aktivista SAD, dobitnik nagrade „Braća Karić”

Ohrabriti sve koji rade na učvršćenju mira

Posle moje višedecenijske aktivnosti na polju mira i saradnje među narodima i na smanjenju zategnutosti, pružanju humanitarne pomoći, ja visoko cenim priznanje koje mi je dodelila toliko značajna Fondacija na Balkanu kao što je Karić fondacija. Ponovo naglašavam da imam visoko poštovanje za srpski narod i njegovu bogatu kulturu i da veoma cenim mnogo prijateljstva koja sam sklopio od Drugog svetskog rata naovamo. Inicijativa Vaše fondacije za pružanje podrške naporima za mir i pomirenje treba da budu pozdravljeni.

Ja specijalno hoću da pozdravim gospodina Bogoljuba Karića, njegovu porodicu i njegove kolege za njihove
napore da se ohrabre svi koji rade na učvršćenju mira.

Prof. dr Lenard Koen
„Barnabi“ univerzitet, Kanada

Saradnja dobrodošla

Dani provedeni više puta u kontaktima s Univerzitetom „Braća Karić” i sa gospodinom Bogoljubom Karićem pomogli su mi da bolje shvatim i Vaš narod i njegove probleme, a naročito ogromni stvaralački potencijal koji nas impresionira, bez obzira da li se radi o privredi, finansijama, obrazovanju ili humanitarnim aktivnostima. Mi smo spremni uvek na saradnju sa vama kao sa dostojnim partnerom.

Akademik prim. prof. dr Svetomir Ivanović

Bogoljub – čovek i stvaralac

Mi koji smo rođeni pored bistre Bistrice, koja stolećima kuca zidine večite nam zakletve Pećke patrijaršije, odosmo u svet nekada u potrazi za svojim životom, a sada da bismo spasli goli život od udara beskorisne nemani. Nadamo se u Boga i ljudsku pravdu da ćemo opet krstiti našu decu i unuke u crkvi Nemanjić a, i kao što reče Bogoljub Karić, ostvariti svoju iskonsku želju da prošetamo njom.

Bogoljubu je Kosovo svetinja, a Metohija dom. Svi su mu ljudi bili isti ako su bili ljudi. Nije ih delio na Srbe, Crnogorce, Muslimane, Albance. Njegov koncept spasavanja Kosova je u toleranciji, uvažavanju razlika, uvažavanju realnosti, a ne u retorici. On ne poziva na rat.

On traži pomirenje, jer kao što reče Njegoš «krv je ljudska rana naopaka». Najmlađi među braćom, prvi među jednakima, najjači u zajedničkoj snazi, najsmeliji u vrtlozima novog i nepoznatog, postao je sinonim pregalaštva. Posmatrajući ga kao dečaka iz komšiluka, znatno mlađeg od mene, primetio sam u njemu pozitivan nemir, eksploziju htenja, nezadovoljstva postojećim. Izronio je iz uobičajene skromne hrišćanske pravoslavne porodice, uzeo barjak pobede i posadio ga na jarbol dostojanstva i nepobedivosti.

Njegova imperija u svetskim razmerama zapošljava hiljade ljudi. Njegove zasluge su mnoge crkve, bolnice, fabrike, fakulteti, izlečena deca, odštampane knjige, škole, pomoć ugroženima. Njegov osnovni moto je rad, a ne rat. On hoće rad i razgovor, čak i sa neprijateljima.

Bogoljub Karić je napravio giganta koji ne posustaje. Zato mu treba verovati da će kao prvi činovnik države biti pravi domaćin. Treba verovati u njegov nemirni i kreativni duh, u njegovu snagu brzih promena ritma, u njegovo bežanje od učmalosti.

Verujem da će sa njim biti radikalno bolje. Verujem da će on pogoditi u centar svih srpskih želja. Verujem da ćemo u njemu naći ono «Napred»! On može zaposliti milijardu mladih i sposobnih koji sada odlaze u svet, tumarajući u magli i neizvesnosti, bogojavljajući biološku supstancu ove umorne i postale nacije.

Gospodo, mi smo danas ovde obični ljudi. Ne pripadamo nikome partijski. Kažu da smo grupa građana. Kako skaredan naziv za sve nas koji hoćemo radom i znanjem da menjamo nesreću koja nam se ponavlja, da vratimo ljudsko i nacionalno dostojanstvo, da budemo deo sveta. Neka Bogoljub Karić proba da učini to u ime svih nas. Neka mu je sa srećom ne samo pokušaj, već i konačan izbor za predsednika!

Maja 2003. u Londonu Bogoljubu Kariću je dodeljena nagrada međunarodne organizacije “Global rejting”. Priznanje je dobio u konkurenciji 180 najznačajnijih svetskih biznismena. Nagrada mu je uručena “kao čoveku koji je u bivšoj SFRJ, SSSR-u, i drugim komunističkim zemljama osnivao prve privatne kompanije, razvijao privatno bankarstvo, privatna osiguravajuća društva, TV i univerzitete.

Bogoljub Karić nagrađivan je brojnim domaćim i međunarodnim priznanjima u oblasti biznisa i javnog angažmana.

• Dobitnik je Sedmojulske nagrade Srbije (1989).
• Odlikovan je ordenom Svetog Save.
• U izboru prestižnog “Who is who in the World” proglašen je čovekom
• godine (1997).

2003. Nagrada Global Media Investmenta

Maja 2003. u Londonu Bogoljubu Kariću je dodeljena nagrada međunarodne organizacije “Global rejting”. Priznanje je dobio u konkurenciji 180 najznačajnijih svetskih biznismena. Nagrada mu je uručena “kao čoveku koji je u bivšoj SFRJ, SSSR-u, i drugim komunističkim zemljama osnivao prve privatne kompanije, razvijao privatno bankarstvo, privatna osiguravajuća društva, TV i univerzitete.

2004. “Čovek godine” u izboru “Eropean CEO”, London

Krajem 2004. po izboru jednog od najuglednijih svetskih poslovnih magazina, londonskog “Eropean CEO”, Bogoljub Karić izabran je za “Čoveka godine”. Ovo ugledno priznanje dodeljuje se najuspešnijem poslovnom čoveku u protekloj godini (nagrada su do sada dobili: Bernar Arno, Silvio Berluskoni i Hans Rausing). Nagrada mu je svečano uručena oktobra 2005. u Londonu.

2004. Ličnost godine u anketi agencije “Faktor plus”

Najpopularnija ličnost 2004. godine po anketi agencije “Faktor plus” je Bogoljub Karić predsednik PSS za koga je glasalo 20,6% ispitanika, na drugom mestu je Boris Tadić, predsednik Srbije i predsednik DS sa 19,5% glasova, a slede ih Tomislav Nikolić i Vojislav Koštunica. Rezultate ankete prof. dr Darko Marinković,iz agencija “Faktor plus” tumači na sledeći način:

“Rezultati naše ankete jasno govore da su dva političara, Bogoljub Karić i Boris Tadić, aktuelni predsednik Republike, uz gospodina Nikolića i gospodina Koštunicu, političari kojima se najviše veruje. Zašto je upravo Bogoljub Karić obeležio proteklu godinu?

Bogoljub Karić je svojim ulaskom u politiku obeležio 2004. godinu. Za manje od 6 meseci postao je jedna od najjačih političkih ličnosti Srbije, a njegov PSS je u još kraćem roku za sobom ostavio stranke s dugogodišnjim iskustvom. Veliko poslovno iskustvo Bogoljuba Karića uliva poverenje građanima Srbije da bi Karić bio uspešan i u vođenju državnih poslova.“

2005. Bogoljub Karić – “Najmenadžer jugoistočne Evrope”

Na svečanoj ceremoniji u Sarajevu 1. 07. 2005. godine Bogoljubu Kariću je uručeno priznanje „Najmenadžer jugoistočne Evrope“. Stručni žiri Agencije za izbor najmenadžera BiH i jugoistočne Evrope, čiji je predsednik prof. dr Mustafa Omanović, a članovi naučni radnici i najistaknutiji menadžeri zemalja regiona, dodelio je ovo visoko priznanje Bogoljubu Kariću za izuzetne menadžerske rezultate postignute tokom tridesetogodišnjeg bavljenja privatnim biznisom, Trideset godina uspona i priznanja 523 za pionirski doprinos razvoju preduzetništva u jugoistočnoj Evropi i za lično i profesionalno istrajavanje na povezivanju poslovnih ljudi i jačanju privredne saradnje u regionu.

Svečanosti dodele priznanja u “Avaz” biznis centru prisustvovalo je više od tri stotine poslovnih ljudi iz zemalja regiona i visoki zvaničnici međunarodne zajednice i Bosne i Hercegovine, kao i brojne ličnosti iz političkog, kulturnog i javnog života.

2005. Bogoljub Karić proglašen za počasnog doktora prestižnog japanskog Univerziteta “Soka”

Na svečanoj ceremoniji u Tokiju Bogoljub Karić je proglašen za počasnog doktora prestižnog Univerziteta “Soka”. Zvanje počasnog doktora ovog svetskog univerziteta priznanje je liderima koji su svojim delom doprineli napretku čovečanstva. Bogoljub Karić je dvadeset prvi počasni doktor nauka Univerziteta “Soka” i prva ličnost iz ovog dela Evrope koja je to priznanje dobila. Počasni doktori ovog prestižnog univerziteta su svetski lideri, naučnici, književnici, borci za poštovanje ljudskih prava koji su svojim delom doprineli napretku čovečanstva.

“Aktivno i istrajno tridesetpet godina razvija model porodičnog biznisa i promoviš e duh preduzetništva. Iako daleko od Japana, Bogoljub Karić je sa uspehom u Istočnoj Evropi primenio model razvojne uloge porodičnog biznisa, malih i srednjih preduzeća koji čine devedeset odsto japanske privrede, druge po snazi svetske ekonomije.

Rukovodeći se principom da je znanje moć, Bogoljub Karić je i osnivač prvog privatnog univerziteta u Istočnoj Evropi. Zvanje počasnog doktora Univerziteta “Soka” Bogoljub Karić dobija kao potvrdu vrednosti razvojnog modela koji je stvorio i doprinosa tog modela efikasnijoj privredi, većoj zaposlenosti, bržem privrednom, društvenom i kulturnom razvoju, boljem životu svih ljudi na planeti i dostizanju mira i stabilnosti u celom svetu”, istakao je rektor Univerziteta “Soka” prof. dr Masami Vakae.

Zahvaljujući na izuzetnoj časti, Bogoljub Karić je istakao da je zvanje počasnog doktora prestižnog Univerziteta “Soka” veliko priznanje njemu lično, ali i veliko priznanje našem narodu i našoj zemlji.

“Uveren sa da će veliko priznanje uručeno meni dati novi podstrek bržem razvoju ukupnih odnosa Japana i naše zemlje. Da Japan i Srbija i Crna Gora budu bliske zemlje, bliske u svojoj rešenosti da istraju na putu mira, privrednog i kulturnog razvoja po meri i funkciji čoveka i vrednosti novog, humanijeg i srećnijeg sveta.”

Zašto državnom vrhu?

Poštovani predsednici - države, Skupštine i Vlade - Vaš je posao je da služite svome narodu. Istovremeno da brinete da sve institucije države čine ono što je osnovano na zakonu, a da dokazi, a ne sumnje, utiču na sudbinu ljudi, pa i celih političkih pokreta. Dakle, i da reagujete uvek kada to institucije čine nepravedno ili uopšte ne čine! Dakle, kada ne samo odredjeni centri moći, već se i zvanični delovi političke vlasti u jednoj zemlji late toga da policijskim progonom sprečavaju delovanje istinski jake opozicione partije, prirodno je da i ta Stranka učini neuobičajeni korak i makar pokuša da Vam dočara atmosferu u kojoj se vrši satanizacija prema našem lideru Bogoljubu Kariću.

Zahtev da se izda poternica za njim, kao da je reč o poslednjem kriminalcu, odraz je političke nemoći da se aktuelne vlasti u Srbiji izbori sa idejama i vizijom Bogoljuba Karića i mogućnošću da Pokret Snaga Srbije bude onaj teg na političkim terazijama u Srbiji koji će definitivno odneti prevagu savremenih, demokratskih i legalističkih snaga nad ostacima retrogradnih i konzervativnih ultranacionalističkih snaga. Misija našeg Pokreta je dobra za Srbiju, to je korisno za Evropu i to je i jedini razlog zbog čega smo se odlučili i na nešto što kod nekog , u prvi mah , može da izazove i sumnju - da li je to uopšte posao bilo koga osim javnosti.

Ubedjeni smo da jeste. Od vašeg stava, prema “dokazima” onih koji su inicirali porternice, i naše tvrdnje i saznanja da je reč samo o prljavom korišćenju i takvih sredstava - postoji provalija principijelnog odnosa prema temeljnim ljudskim i gradjanskih prava Povelje Ujedinjenih nacija. Njihov cilj je da se što duže drži van zemlje naš lider Bogoljub Karić, da bi se politčki izolovao naš lider. Naš cilj je da njegovim povratkom ojačamo snage koje su za suočavanje ideja, vizija i pragmatičnih ponuda kako da Srbija izidje iz ekonomskog, pravnog, bezbednosnog i političkog sunovrata. Zbog toga postoje dobri razlozi da se vaši analitičari pozabave “slučajem Bogoljuba Karića” i iz ovog ugla.

Zašto je Karić prognan?

Naš tim advoka, i poznate svetske advokatske kancelarije, koje rade na “Slučaju Karić” pružiće vam dovoljno ubedljive i relevantne činjenice da ne postoji osnova za bilo kakvo krivično gonjenje Bogoljuba Karića. Na nama je da vam ukažemo na politički aspekt. I pozadinu onog što je navelo ljude koji se boje prisustva Bogoljuba Karića u Srbiji, da se late i onog, od čega se svaka demokratska vlast pažljivo kloni.

Zbog toga smo uvereni da se obraćamo na pravu adresu. Pokret Snaga Srbije je opoziciona stranka. Bogoljub Karić, naš osnivač i lider je čovek koji ima zdravu viziju evropskog puta Srbije. Njegovo polaziše je - jaka domaća ekonomija, snažna Srbija, zadovoljan i zaposlen narod Srbije . On u tome vidi nepremostivu branu za klasičan kriminal, za sužavanje prostora delovanja finansijskie i političke oligarhiije koja je srasla sa organizovanim kriminalom i menjanje imidža Srbije.

U čemu je “krivica” Bogoljuba Karića:

Većina je uverena da odgovor leži u njegovom neočekivanom uspehu na predsedničkim izborima - treće mesto sa 630.000 glasova. A kada je posle toga formirao Pokret SNAGA SRBIJE i kada se ta stranka učvrstila na trećem mestu, pa čak i dostigla rejting od preko 20 odsto - ozbiljni politički analitičari se upozorili da se deo vladajuće politčke elite, novostvoreni finansijski oligarsi i oni koji su u svojoj poziciji u Parlamentu videli “dobar kišobran” ispod kojeg mogu da sakriju svoju pljačku Srbije, neće smiriti dok Bogoljuba Karića ne nateraju da se mane politike. Ili, ga ne proteraju.

Njima je postalo jasno da su propale sve laži da je Bogoljub Karić čovek i “miljenik bivšeg režima”. Da je čovek koji se obogatio na uvozu nafte, trgovini oružijem, švercu cigareta ili “belog roblja” tokom sankcija i posle njih. On nije učestvovao ni u procesu privatizacije u Srbiji, pa je i tu ostao čistog obraza i ruku. Sve što je stvori, bilo je na zakonu osnovano u Brozovoj Jugoslaviji, u postbrozovom periodu i u poslovima širom Evrope i sveta, a najviše u nekadašnjem Sovjetskom Savezu i sada Ruskoj federaciji, Velikoj Britaniji, Kanadi, Austriji, Kini i Indiji.

Optužba da je “nacionalni izdajnik”

Bogoljubu Kariću u poslovnom delu nisu dokazali nijednu krivicu. U moralno-ljudskoj sferi - kreatori ideje da se Bogoljub Karić prikaže kao “nacionalni neprijatelj”, bila je kontraporduktivna. Naime, lansirana je vest da je Bogoljub Karić “preko Mobtela za račun Albanaca špijunirao Srbiju”. Zašto i kako? Mobtel je potpisao ugovor sa jednom albanskom firmom na Kosmetu za održavanje baznih stanica i plasman kartica za dopunu. Danima je beogradska štampa punila svoje stupce nebuloznom tvrdnjom da se preko mobilnih telefona može da špijunira sa Kosova Vlada Srbije?! I tada je pukla bruka- u javnost je procureo podatak da i državni Telekom ima isti takav ugovor, ali samo sa drugom albanskom firmom i to za iste poslove: održavanje baznih stanica i promet dopunskih kartica. Da li i državni mobilni operater špijunira svoju Vladu?

I tu je kraj storije o Karićevim “neprijateljskim i špijunskim krivicama”. To je početak i nove ere. Više nema “dijaloga o firmama Karića”, jer je javnosti postalo jasno da je reč o politici i političkom progonu. Čovek je nadživeo sva verbalna nadmetanja da se učini “krivim”. Sada se pojavljuje osnažen, nadaren i spremniji nego ikad da se politički nadmeće sa onima koji za više od sedam godina svoje vladavine nisu učinili ništa spektakularno, osim što je Srbija ostala bez svog najsnažnijeg dela domaće ekonomije.

Ko se krije iza poternice ?

Odgovor “dželata demokratskih sloboda u Srbiji”, stigao je na najbrutalniji način. Kada nije uspela satanizacija - Bogoljub Karić je politički izgnan iz Srbije. Sa verbalnim tvrdnjama koje nikada nisu dobile pravno utemeljenje u bilo kakavom istražnom ili sudskom postupku. Njegovi progonitelji se sada kriju iza poternice koju su vlasti Srbije dale preko Interpola. I činiće to sve dok neka medjunarodna institucija ne zatraži dokaze. I to je razlog zbog koje Vam se mi, kao politička stranka, obraćamo domaćoj i svetskoj javnosti i zbog ćemo zatražite čvrste dokaze da je Bogoljub Karić učinio makar prekršaj na pešačkom prelazu, prolazeći kroz crveno svetlo!

Mi smo iscrpeli sve mogućnosti da domaće zakonodavstvo i institucije nateramo da dokažu “krivicu” našeg lidera. Svi su ostali nemi i gluvi. Njima je potreban “krivac” što će Srbija tek, eventualno, u Beogradu, daleko najrazvijenijem centru Srbije, dostići standard iz 1998. godine, tek za dve godine. A jug Srbije čak za 122 godine?!

Naši problemi su ekonomski. Naš izlaz je u razbijanju kriminala i korupcije, u okretanju radu, a ne praznim pričama o raju u “drugom životu”. U razbijanju strahovlade nove “demokratske vlasti”, koja je Srbiju gurnura u naručje organizovanog kriminala u kome je najmanji deo klasičan, ali je sve snažniji i rašireniji finansijski, ekonomski i politički organizovani kriminal.

I logično je da se u poternici Interpola, tražilo “pokriće” za uklanjanja onog političkog lidera koji je ima ekonomsku, demokratsku i nacionalnu viziju izvlačenja Srbije iz te kaljuge. Mi smo stranka koja okuplja mudre ljude i kreativnu mladost, kojima je stalo do Srbije. I koji će svoju energiji staviti na raspolaganju sopstevnoj državi i naciji ,a ne pojedinačno bilo kojoj političkoj stranci ili ideološkoj opciji. Srbija je bila lider Balkana. Srbija je bila u samom vrhu razvijensoti zemalja srednje Evrope. Srbija je prva iskoračila iz stega boljševičkog socijalističkog lagera.

A u svemu tome Bogoljub Karić je bio pionir restauracije kapitalističkih društvenih odnosa. Naš politički cilje je da narod Srbije bude srećan, da sopstvenim radom obezbedjuje svoju egzistenciju i da živi na nivou standarda ostalih evropskih zemalja.

Kriv što je uspešan!

Ubedjeni smo da to možemo da postignemo iz dva razloga:

Prvi, naš lider je i sam svetski priznat biznismen, koji je utirao puteve restauracije kapitalizma u nekadašnjoj Jugoslaviji, bivšem Sovjetskom savezu i u velikoj Kini. I to dok je ona još bila pod uticajem tek minule “kulturne revolucije”. Naša kompatibilinost je u vraćanju opljačkanih resursa od strane “miljenika nove vlasti”. Mi nismo za uništavanje kapitala, ali smo za pravednu nadoknadu, i to kroz investiranje u ekonomski razvoj Srbije od strane onih koji su privatizaciju shvatili kao pljačkanje sopstvenog naroda i države. I koji se prema Srbiji ponašaju kao prema “ratnom plenu” iz srednjovekovne istorije.

Otuda ne vidimo da činimo bilo kakav presedan ako se i vama obratimo sa molbom da u vašim procenam uzmete u obzir da nije reč o krivicama Bogoljuba Karića, već njegovoj sposobnosti da ponudi rešenja koja bi Srbiju vratila na mesto lidera i čuvara mira na Balkanu. A to se, naravno, ne može učiniti ako se vlast ne obračuna sa svim oblicima organizovanog kriminala.

I druga značajna vrednost Karića je u u tome što on zna kako da Srbiju zaposli, kako da se pare od privatizacije ne slivaju u privatne džepove “tranzicionih tajkuna” i stranačkih izbornih fondova, već u jačanju Srbije i stvaranju čvrstih temelja za odbranu njenog dostojanstva.

Kosmet - kost u grlu vlasti

Karić ima i viziju suživota sa Albancima na Kosovu i ekonomskom rešavanju problema, a ne kroz priče o podeli ili jednostranom priznavanju Kosova kao države.

U tome je još jedan veliki sukob Karića sa našom političkom elitom. Ona nije imala snage i znanja da svet ubedi da je rešavanje statusa Kosmeta, zapravo isto tako i rešavanje pitanje budućnosti svih onih evropskih zemalja, u kojima će sutra, takodje na osnovu brojčanih vrednosti etničkih ili nacionalnih grupa, da plane virus želja da se unutar postojeći država stvaraju nove nacionalne države?! To bi bio isrtorijski nonses 21. veka.

Naša politička elita nije uspela da svet ubedi i da je reč o srpskoj teritoriji koju čine Kosovo i Metohija. I da je Bogoljub Karić jedini koji je još pre nekoliko godina ponudio program po kojem bi Kosmet, u Srbiji i zajedno sa Srbijom, ali i ostalim balkanskim zemljama, ušao istovremeno i prekoredno u EU, a time se i utemeljio i dugoročni mir na najtrusnijem području Evrope.

Naš zahtev - skinite poternicu !

Dakle, skidajući teret “poternice” njenom lideru Bogoljubu Kariću, jer je ona politički inspirisana, a ne potkrepljena bilo kakvom pravnom ili kriminalnom krivicom, pružićete šansu Pokretu Snaga Srbije, stranci koja se nalazila na visokom trećem mestu u Srbiji dok je naš lider bio u zemlji, da uspešno okonča svoju političku misiju i doprinese da se Srbija s ponosom nadje u porodici Evropske unije.

Pokret Snaga Srbije je u stanju da povede narod u “krstaški rat” protiv svega što je opterećivalo našu prošlost. Mi svoj politčki, ali i nacionalni uspeh vidimo u gradjenju budućnosti na idealima bogatih evorpskih naroda da se živi u slobodi, bez sukoba i trzavica. Naravno, nema naroda koji bi se odrekao svoje tradicije, svoje bogate kulturne baštine, svoje istorije. Ali, mi smo danas spremni da se nadmećemo u kretivnosti i doprinosima tehnološkom, naučnom i kulturnom razvoju sveta i da Evropa bude uzor ostalim kontinetima.

Mi smo svesni da je ovo “politički rečnik”, kojim se obraćamo javnosti koja počiva na čvrstim i strogim pravilima pravnih regula. Drugi deo posla ostavljamo našim advokatskim timovima. Oni su i dosad, a i u budućnosti, dostavljali dovoljno dokaza da i laiku postane jasno da je reč o političkom, a ne krivičnom progonu našeg lidera Bogoljuba Karića.

Ali uveravamo javnost, ukoliko vlast što pre uzme u razmatranje materijale koje dostavlja naš advokatski tim, i ukoliko prihvati naša molbu da svi, javnost i vlast, kao gradjani ovog kontinenta, razmisle i u kategorijama istinskih vrednosti koje ovaj život čine kvalitetnim, učinićemo svi zajedno neprocenjivu uslugu srpskom narodu i svim narodima koji žive u Srbiji, jer će se omogućiti čoveku najvisprenijih vizija u našoj sredini da nastavi da ih učvršćuje u narodu i time podigne silnu energuju u brobi protiv svega onog štu je retrogradno i vraća Srbiju u srednji vek, a Evropu stavlja pred iskušenja novih ratnih vihora.

Neka ovaj naš apel makar podstakne sve u ovoj zemlji i svetu da sa više pažnje i prekoredno razmotre molbe i zahteve naših advokata, i javno ukine poternica, čime bi ste otvorio put da zajedno sa našim liderima na izborima koji predstoje predsedničkim, pokrajinskim u Vojvodini i lokalnim u Srbiji - ravnopravno se borimo za jednu drugačiju i savremeniju Srbiju.

Članstvo i rukovodstvo Pokreta Snaga Srbije

Bogoljub Karić

Istine i laži očima advokatskog tima

Progon Bogoljuba Karića,

progon demokratije i ljudskih prava u Srbiji

Bogoljub Karić je počeo privatno preduzetništvo još u vreme vladavine komunista, kada je privatna inicijativa bila zakonom ograničena samo na lični rad i angažovanje najviše pet radnika. Na prostoru Kosova, gde je rođen i odrastao, gospodin Karić je pokazao pravi menadžaerski duh i dovitljivost time što je formirao privatne fabrike, udružujući se sa braćom, sestrom i širom familijom i tako legalizovao mogućnost da privatni sektor ipak anagažuje dovoljno radnika za ozbiljnu proizvodnju.

Utemeljivač kapitalizma

Taj istorijski presedan ga je učinio utemeljivačem vraćanja kapitalističkih društvenih odnosa u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. Savremeni svet je to prepoznao i podržao, pa je još 1979.godine međunarodna banka iz Vašigntona odobrila braći Karić kredit na 11 godina, koji su vratili za 3 godine, odnosno 8 godina pre roka. U fabrici koju su pokrenuli, ravnopravno su radili Albanci, Srbi i radnici svih drugih nacionalnosti

Poslovni uspesi Bogoljuba Karića, uvek su smetali vlastima, jer su pokazivali koliko je on lično, ispred svih koji su u raznim vladama bili zaduženi za privredni razvoj i približavanje Srbije Evropi. Progres Srbije, a pogotovo zaostalog Kosova, bio je moguć samo uz nove ljude, sa novim znanjima, koji su, neopterećeni komunističkom ideologijom, težili obnovi građanskog društva.

U čemu ja Karić bio prvi

Stoga je osnovao prvi privatni univerzitet, koji uživa veliki ugled zbog angažovanja vrhunskih predavača i stalnog unapređivanja nivoa nastave. Osnovao je i prvu privatnu banku – Karić banku, koja je kasnije promenila ime u Astra banka.

Za razliku od ostalih privatnih banaka koje su uz podršku tadašnjeg režima sada pokojnog Slobodana Miloševića radile kao piramidalne banke osnovane radi pljačke stanovništva, njegova banka je radila po međunarodnim bankarskim standardima i sve svoje obaveze izvršila u celosti i u ugovorenim rokovima. To je razlog zbog koga je upravo Karić Banka bila jedina srpska banka, koja je od stranih banaka bila akreditovana za transfer i isplatu penzija, koje su građani Srbije ostvarili na Zapadu.

Bogoljub Karić je osnovao i prvo privatno osiguravajuće društvo Evropa osiguranje, preduzeće za Internet usluge, građevinsku firmu, najbolju privatnu televiziju sa nacionalnom frekvencijom (BK TV), prvu kompaniju za mobilnu telefoniju u Srbiji i mnoga druga preduzeća iz svih oblasti poslovanja. Preduzeća je osnivao širom sveta i tako postao značajan ekonomski faktror ne samo u Srbiji, nego i u celoj jugoistočnoj Evropi i šire. Time je istovremeno bio začetnik povratka kapitalizma u celom nekadašnjem komunističkom svetu.

Kako je osnovan Mobtel

Početkom 90-ih godina 20-og veka, vlada Srbije je odlučila da pokrene mobilnu telefoniju. Za realizaciju takve ideje bio je potreban partner koji, pored novca, ima i menadžerske sposobnosti da okupi ljude spremne da primene novu tehnologiju i znanja. U pregovorima između Vlade Srbije i ugledne američke kompanije “SGI” iz Kolorada, prava za uvođenje sistema, koja je vlada nudila kao svoj jedini osnivački ulog, procenjena su na 49%, a oprema i novac za pokretanja rada preduzeća koja je bio dužan da obezbedi partner procenjena su na 51% udela u vlasništvu budućeg mešovitog preduzeća.

Međutim, ni “SGI”, niti neko drugo strano preduzeće, nije se odlučilo za takvu investiciju zbog nestabilnosti tržišta i složenih političkih prilika u Srbiji. Pošto su i strane i domaće kompanije odustali od ulaganja , došlo je do pregovora sa Bogoljubom Karićem, koji je zahvaljujući poslovanju u inostranstvu imao mogućnosti da nabavi opremu, uloži sredstva i pokrene rad mešovitog preduzeća.

Stoga je preduzeće BK Trade iz Moskve, zaključilo 1994.godine sa javnim preduzećem Poštansko telegrafskog saobraćaja Srbije (skraćeno JP PTT Srbije) ugovor o osnivanju meštovitog preduzeća za mobilnu telefoniju “Mobtel”, po kome je BK Trade postao vlasnik 51%, a JP PTT Srbije 49% preduzeća.

Zašto je Milošević prognao Karića

Zahvaljujući uspešnoj poslovnoj politici porodice Karić, preduzeće se razvijalo, uprkos složenoj situaciji u kojoj se Srbija nalazila i progonu kojem je gospodin Karić još 1996. i 1997. godini bio izložen od strane Miloševićevog režima. Povod za progon je bio kao i današnji - hteo je da se kandiduje na predsedničkim izborima u Srbiji kao protivkandidat tada neprikosnovenom Slobodanu Miloševiću.

U zimu 1996.godine, BK TV je bila jedina televizija sa nacionalnom frekfencijom koja je istinito pratila tromesečne demonstracije opozicije zbog falsifikovanja izbornih rezultata od strane režima Slobodana Miloševića. Režim je reagovao gašenjem TV repetitora i baznih stanica mobilne telefonije, a nova oprema za „Mobtel“ je mesecima čekala carinjenje, iako je upravo država bila njegov suvlasnik.

I nova vlast proganja Karića

Ni posle pada režima Slobodana Miloševića u oktobru 2000. godine stanje u društvu se nije bitno izmenilo. Stoga je gospodin Bogoljub Karić osnovao Udruženje industrijalaca, koje je trebalo da doprinese daljem razvoju privatnog preduzetništva i zaštiti privatni kapital od ucena državnih službenika. Udruženje je istovremeno pokazalo da želi dalju liberalizaciju tržišta, bržu privatizaciju društvenih preduzeća i ispunjavanje međunarodnih obaveza Srbije, što je jedino omogućavalo privredni i društveni oporavak države.

Dosledan svojim političkim vizijama, Bogoljub Karić je sa delegacijama Udruženja industrijalaca načinio prve korake na uspostavljanju kontakata, posebno ekonomskih, sa Tiranom, Zagrebom, Ljubljanom, Sarajevom i Skopljem. Dakle, sa celim regionom koji je godinama bio politički trusno ili građanskim ratom zahvaćeno područje. Na Brezovici, a potom i u Beogradu, okupio je 100 albanskih i srpskih biznismena, a potom u Beograd doveo i delegaciju žena albanki. Sve to je smetalo izvršnoj vlasti koja sama nije imala nikakvu ideju za unapređenje odnosa sa kosovskim Albancima.

Karićev ulazak u politiku

Istovremeno, ne želeći da bude samo posmatrač lošeg upravljanja državom od strane vladajućih struktura Bogoljub Karić je odlučio da se i sam počne baviti politikom kako bi svoju ogromnu energiju, inicijativnost i idejnost iskoristio na dobrobit naroda i države, kao i za smirivanje tenzija i unapređenje odnosa sa Kosovom..

Prva ozbiljna lična politička aktivnost bila je kandidovanje na predsedničim izborima 2004.godine. Iako je njegova kampanja počela sa zakašnjenjem u odnosu na ostale kandidate, a iza sebe nije imao organizovanu političku partiju, osvojio je neverovatnih i neočekivanih 18,2% glasova i zauzeo treće mesto, ispred kandidata Demokratske stranke Srbije (DSS), koga su podržavale sve članice vladajuće koalicije.

U drugi krug izbora ušli su Tomislav Nikolić kao predstavnik ultranacionalističke Srpske radikalne stranke (SRS), čiji predsednik je Haški optuženik Vojislav Šešelj i Boris Tadić, predstavnik proevropske Demokratske stranke (DS). Gospodin Karić je pozvao svojih 630.000 glasača da u drugom izbornom krugu glasaju za kandidata DS, koji je isključivo zahvaljujući tim glasovima i pobedio.

Formiranje PSS BK

Izvanredan uspeh na predsedničkim izborima i demokratska orijentacija, naveli su ga da formira političku stranku Pokret snaga Srbije (PSS) , koji je uspešno učestvovao na izborima za skupštinu Autonomne pokrajine Vojvodine, kada je dobio poslaničke mandate i formirao svoj poslanički klub, koji je ušao u sastav vladajuće koalicije.

PSS je i danas, u koaliciji sa DS i dvema strankama iz Vojvodine na vlasti u toj Pokrajini, koja je daleko ispred ostalih u Srbiji, u pogledu evroregijske saradnje. Pri tome, predstavnik PSS koji je izabran za potpredsednika Izvršnog veća Autonomne pokrajine Vojvodine je uticajan funkcioner u regionalnim evropskim organizacijama.

Istovremeno, na lokalnim izborima PSS je osvojio 736 odborničkih mandata i počeo da vrši vlast u 53 opštine. Tako je PSS postala državotvorna stranka koja na svim nivoima učestvuje u upravljanja državom. Takvi rezultati predsedničkih, pokrajinskih i lokalnih izbora su pokazali da su mnogi građani Srbije očigledno bili izgubili poverenje u dotadašnje političare i njihove političke partije, pa su čak imali i izrazito negativno mišljenje o njima.

Isti ti građani bili su svesni ogromnih poslovnih uspeha Bogoljuba Karića, njegove kreativnosti i energije, što je davalo jasnu garanciju da će u slučaju pobede njegove političke partije na predstojećim parlamentarnim izborima, doći do neophodnog unapređenja ekonomije države, priključenja Srbije Evropskoj Uniji i Evroatlantskim integracijama.

PSS BK - opasan protivnik vlastima

Sve to najavljivalo je veliki uspeh PSS-a na predstojećim parlamentarnim izborima. Prema nezavisnim istraživanjima javnog mnenja, rejting PSS-a u decembru 2005.godine porastao je na 20%. Istovremeno, rejting DSS-a sadašnjeg premijera odlazeće vlade Vojislava Koštunice naglo je padao, a rejting G17+, političke partije sadašnjeg ministra finansija u ostavci u odlazećoj vladi, Mlađana Dinkića, padao je na nivo koji nije garantovao prelazak izbornog cenzusa. Istovremeno, rejting DS-a, čiji predsednik je gospodin Boris Tadić, sadašnji predsednik Republike, bio je stabilan sa tendencijom rasta. U takvim političkim okolnostima padao je i rejting SRS i SPS (Socijalistička partija Srbije Slobodana Miloševića).

Manjinska vlada premijera Koštunice, obezbeđivala je tesnu skupštinsku većinu glasovima SPS nekadašnjeg predsednika Srbije, haškog optuženika, sada pokojnog Slobodana Miloševića, a otvoreno je kolaborirala i sa SRS, čime je naneta velika šteta državi kroz usporavanje reformi i neispunjavanje međunarodnih obaveza.

Formiranje Kluba “Za evropsku Srbiju”

Stoga je bilo samo pitanje dana kada će biti raspisani prevremeni parlamentarni izbori. Ta mogućnost postala je još izvesnija, jer je 5 narodnih poslanika iz navodno opozicionih političkih partija Srpskog pokreta obnove (SPO), SRS i Socijaldemokratske partije formiralo poseban poslanički klub “Za evropsku Srbiju”, koji je faktički promovisao program PSS i Bogoljuba Karića, kao ekonomski progresivan i neuporedivo efikasniji od onog što je činila Vlada, koja je svoj mandat okončala sa milion nezaposlenih i milion i po penzionera na ivici egzistencije.

PSS je u takvim uslovima postao izuzetno opasan za vladinu koaliciju, jer je faktički bio jedina prava opoziciona stranka, koja je umesto nacionalističke retorike, promovisala istinski nacionalni interes Srbije. PSS je stalno insistirao na ispunjavanju međunarodnih obaveza države, stvaranju slobodnog tržišta, smirivanju socijalnih tenija kroz otvaranje novih radnih mesta i zapošljavanje radno sposobnog stanovništva.

Očekivalo se da posle tih, prevremenih, parlamentarnih izbora PSS uđe u vladu sa realnom mogućnošću da upravo Bogoljub Karić bude najozbiljniji kandidat za novog premijera. Takav razvoj političke situacije nije odgovarao DSS i G17+, jer bi uticaj DSS na formiranje vlade, posle tih parlamentarnih izbora bio izuzetno slab, a bilo je pitanje da li bi G17+ uopšte prešao cenzus i ušao u Skupštinu.

Sva istraživanja pre raspisivanja izbora govorila su da će skupštinsku većinu činiti DS, PSS i stranke nacionalnih manjina, na strani demokratske opcije, jer su radikali i tada imali najveće šanse da ostanu pojedinačno najveća stranka. PSS je predstavljao i istinsku mogućnost da deo biračkog tela i DSS i Radikala, a pogotovo G17+, prevede na svoju stranu. Ni DSS ni G17+ nisu želeli da demokratski prihvate političku realnost i bili su spremni na sve da sačuvaju vlast koja im nije pripadala. Pokrenuli su medijsku satanizaciju PSS i progon Bogoljuba Karića, uz očiglednu cenzuru svih medija i gašenje BK TV, kako bi sprečili informisanje javnosti o njihovoj zloupotrebi policije i pravosuđa radi progona PSS i porodice Karić.

Uloga G 17 plus

Uloga G17+ u nedemokratskim sredstvima očuvanja vlasti može se sagledati tek kroz genezu te političke partije. Naime, politička partija G17+ je nastala od nekadašnje grupe 7 nezavisnih ekonomista, koji su bili svesni izuzetnog značaja i moći koju daje vladanje tokovima novca. Posle višegodišnjeg delovanja u formi nevladine organizacije očigledno su odlučili da materijalizuju svoje poznavanje bankarstva i finansija, pa su se nametnuli liderima DOS-a (demokratska opozicija Srbije) koji su predvodili političku borbu protiv režima Slobodana Miloševića, ali nisu imali jake ekonomiste i sopstveni ekonomski program.

U vreme pobede DOS-a i rušenja režima Slobodana Miloševića, svoju grupu G17+ registrovali su kao političku partiju i ušli u borbu za vlast. Mlađan Dinkić, koji je bio samo magistar i samo asistent na fakultetu (iako je po godinama života već trebao biti doktor nauka i profesor) nasilno je sa oružanom formacijom upao u Narodnu banku i zauzeo mesto Guvernera. Njegov, budući partijski kolega Miroljub Labus, postao je potpredsednik vlade i jedan od glavnih ljudi za međunarodnu ekonomsku saradnju. Dakle, eksperti G17+, koji su se pripremali da preuzmu tokove državnog novca, konačno su dobili priliku da te tokove usmeravaju. Preuzeli su ceo bankarski, monetarni i finansijski sistem i to u vreme kada sami nisu bili bogati.

Po svaku cenu održati vlast

Da bi DSS i G17+ostali na vlasti u opisanim političkim prilikama, morali su da što je moguće duže i na svaki mogući način održavaju podršku svojoj manjinskoj vladi. To je činjeno uz razne oblike političke trgovine, uključujući raspodelu unosnih funkcija i mesta u upravnim odborima javnih i drugih preduzeća. Istovremeno, morali su da oslabe glavne političke konkurente DS i PSS.

Još u vreme kada je premijer Koštunica bio predsednik Savezne Republike Jugoslavije, a pokojni Zoran Đinđić premijer Srbije i predsednik DS-a, javnost je bila iznenađena oštrinom njihovog ličnog sukoba, koji se preneo i na njihove političke partije. U osnovi sukoba bio je proevropski i uopšte prozapadni program DS-a, te snaga i energija njihovih političkih prvaka, na čelu sa Zoranom Đinđićem.

Nasuprot njima, DSS Vojislava Koštunice, čiji su funkcioneri delovali usporeno i bez ikakve ideje o stvarnom oporavku zemlje, otvoreno je štitio ostatke Miloševićevog režima i sprečavao lustraciju u vojsci, bezbednosnim službama i pravosuđu, što je doprinelo stvaranju ambijenta za ubistvo premijera Zorana Đinđića.

Ubistvo premijera i posledice

Posle ubistva premijera Đinđića u martu 2003.godine, pojedini političari čak su javno prozivali gospodina Koštunicu, a očekivalo se i njegovo hapšenje. Stoga bi bilo kakav neprincipijelni napad na DS od strane DSS, posle samo godinu dana od ubistva Zorana Đinđića, u javnosti bio izrazito negativno dočekan. Sem toga, DS je u demokratski orijentisanoj javnosti važila za partiju sa, za srpske prilike, dugom opozicionom istorijom u borbi protiv režima Slobodana Miloševića. Zbog toga je DS imala profilisano i stabilno biračko telo, pa time i stabilnu podršku javnosti.

Za razliku od DS-a, PSS je bio tek osnovana politička stranka i bez obzira na podršku od čak 20% biračkog tela bio je mlada partija, u početnoj fazi organizacije i izgradnje partijske strukture. Njegovo biračko telo još uvek nije bilo jasno profilisano i stabilno, već su ga činili građani koji su bili razočarani u dotadašnju vlast, a bili su svesni opasnosti od eventualne pobede SRS. Najveći deo birača PSS verovatno ne bi ni izlazio na izbore, niti bilo kome davao podršku da nije osnovan PSS na čelu sa harizmatičnim Bogoljubom Karićem.

Razlozi progona PSS

Stoga su Vojislav Koštunica i Mlađan Dinkić bili svesni da je bilo kakvo učešće G17+ u budućoj vladi i iole ozbiljniji uticaj DSS-a na sastav buduće vlade, posle novih parlamentarnih izbora, moguće samo uz uklanjanje Bogoljuba Karića iz političkog života zemlje i uništenje PSS-a, čemu ne bi imao ko da se suprotstavi. Pri tome, treba imati u vidu da Vojislav Koštunica nikada nije oprostio Bogoljubu Kariću podršku koju je dao Borisu Tadiću i DS-u na predsedničim izborima i omogućio prevlast proevropske orijentacije.

Parlamentarni izbori održani 21.1.2007.godine ovo su u celosti potvrdili. DSS odlazećeg premijera Koštunice svestan potpunog gubitka ugleda u narodu, na izbore nije izašao samostalno, već u sastavu neprincipijelne koalicije, u kojoj su se našli i ljudi koji su ranije bili u stranci pokojnog Željka Ražnatovića Arkana. Stoga je DSS sasvim očekivano ostvarila katastrofalno loš rezultat i dobila neuporedivo manje glasova nego na prethodnim izborima. I G17+ je, bez obzira na prednost koju u kampanji daje stečena finansijska moć i učešće u vlasti, osvojio znatno manje glasova nego na prethodnim izborima.

Uklanjanje Bogoljuba Karića iz političkog života zemlje i uništenje njegove tek osnovane političke partije moglo je da se realizije samo uništenjem njegovih izvora prihoda iz kojih je finansirao rad partije, njegovim hapšenjem, odnosno proterivanjem iz zemlje uz pretnju hapšenjem ako se vrati i medijskom satanizacijom.

Stoga je vlast najpre pokrenula nezakonite postupke likvidacije Astra banke i osiguravajećeg društva “Evropa osiguranje”. Potom je protiv njega i njegove braće i sestre pokrenula nezakonit krivični postupak. Da bi sprečila informisanje javnosti o progonu Bogoljuba Karića i cele porodice Karić, vlast je na nezakonit način prekinula emitovanje programa BK televizije, koja je inače imala najveće poverenje javnosti. Potom je BK televiziji na nezakonit način oduzela dozvolu za rad i uništila opremu. Podršku BK televiziji i protest protiv takvog nasilja vlasti uputila su nacionalna i međunarodna novinarska udruženja, predsednik Srbije gospodin Boris Tadić i OEBS.

Šta je progon Karića doneo vlastima

Progon Bogoljuba Karića i cele porodice Karić omogućio je vlastima ne samo uklanjanje opasnog političkog protivnika, već i pribavljanje imovinske koristi. Naime, kao što smo rekli Bogoljub Karić je svojom hrabrom investicijom u vreme ekonomske krize u Srbiji omogućio stvaranje prvog preduzeća mobilne telefonije. Iako je država dala samo prava, a ne i novac, ta prava procenjena su na čak 49% državnog udela u preduzeću poznatom po skrađenom nazivu “Mobtel”. Početna, osnivačka vrednost “Mobtela” bila je 130.000.000 USA dolara, a 2006. godine ,u vreme prodaje norveškom “Telenoru”,bila je 1.513.000.000 eura. Za samo 10 godina svog postojanja i rada”Mobtel” je stekao 2.800.000 pretplatnika i državi uplatio 1.763.000.000 eura poreza i doprinosa, što najbolje govori o uspešnoj poslovnoj politici koja je u njemu vođena.

Početak otimanja Mobtela

Lideri G17+ na čelu sa Mlađanom Dinkićem, koji je bio guverner Narodne banke i ministar finansija su odmah po dolasku na vlast u oktobru 2000.godine bili svesni ogromne vrednosti Mobtela i odlučili su da promene vlasničku strukturu, kako bi država postala većinski vlasnik i prodala preduzeće nekom stranom investitoru, jer nisu znali da na drugi način obebezbede novac za državni budžet. Pošto nije postojala zakonska mogućnost za promenu vlasničke strukture odlučili su da to sprovedu silom koristeći policiju i pravosuđe pod kontrolom DSS premijera sada odlazeće vlade Vojislava Koštunice. Protiv Bogoljuba Karića pokrenuli su krivični postupak sa dve potpuno neosnovane optužbe. Da bi se tim lažnim optužbama dao veći značaj u očima javnosti, kroz medijsku propagandu koja je usledila, istragu je bez ikakvog rešenja preuzelo Posebno odeljenje Okružnog suda u Beogradu za postupanje u predmetima organizovanog kriminala.

Zašta je optuživan Karić

Prva optužba se u suštini sastoji u tome da gospodin Bogoljub Karić u momentu potpisivanja ugovora nije imao nameru da u preduzeće unese opremu u vrednosti od 65.350.000 USA dolara, kako je ugovoreno, već u mnogo manjoj vrednosti i da je tako pribavio korist u iznosu od 21.980.551,98 USA dolara.

Zbog toga, navodno, nikada nije ni imao 51% vlasništva nad Mobtelom, već manje. Ova optužba je potpuna pravna besmislica, jer je detaljnu specifikaciju potrebne opreme i njenu vrednost dao stručni tim drugog osnivača Javnog preduzeća PTT saobraćaja Srbije, koji je opremu po dolasku u Srbiju primio, ugradio i stavio u funkciju, bez ijedne primedbe.

Valjanost i vrednost opreme potvrdila je i vlada Srbije svojim odlukama, kao i revizorske kuće. Sem toga, nikada nijednim pravnim aktom, nije promenjen odnos suvlasničkih delova, niti je došlo do promene upisa njihove visine. I danas u registru preduzeća stoji da je BK Trade vlasnik Mobtela sa 51%, a JP PTT saobraćaja Srbije sa 49%.

Uostalom, po završetku svake poslovne godine država je kroz usvajanje završnog računa potvrđivala stanje kapitala. Čak i kada bi bilo tačno da država, predstavljena kroz drugog osnivača Mobtela – JP PTT saobraćaja Srbije nije odredila da oprema koju je uneo BK Trade vredi 65.350.000 USA dolara, već manje, to opet ne bi uticalo na promenu vlasničke sturkture preduzeća, jer država predstavljena kroz drugog osnivača – JP PTT saobraćaja Srbije nije u preduzeće unela ni opremu, ni novac, već samo prava koja su procenjena na 49% od vrednosti novca i opreme koju je uneo BK Trad, bez obzira na iznos novca i vrednost opreme.

Inače, sve vreme postojanja Mobtela, država je imala svoje članove Upravnog odbora i nijedna iole važnija odluka nije mogla da se donese ako za nju nije glasao makar jedan predstavnik JP PTT, što je inače neuobičajeno u komapnijama ovagvog tipa, gde većinski vlasnik ima i daleko veći prostor za poslovno odlučivanje.

Laž o isplati dobiti

Druga optužba se u suštini sastoji u tome da je Bogoljub Karić onemogućio isplatu dobiti za 1999.godinu drugom osnivaču Mobtela – JP PTT saobraćaja Srbije u iznosu od 10.811.206,37 USA dolara i taj novac prebacio na privatne račune članova porodice u inostranstvu. Ovo je potpuno lažna optužba, jer navedeni novčani iznos ne predstavlja dobit drugog osnivača, već naknadu štete zbog gubitka ekskluziviteta.

Naime, drugi osnivač Mobtela – JP PTT saobraćaja Srbije je prekršio ugovor o osnivanju Mobtela u delu u kome se Mobtelu garantuje ekskluzivno pravo na pružanje usluga mobilne telefonije za period od sedam godina i osnovao vlastito, državno preduzeće mobilne telefonije. Zbog toga je vlada Srbije donela odluku da se iz dobiti JP PTT saobraćaja Srbije u Mobtelu izdvaja 13% na ime naknade štete većinskom vlasniku Mobtela – preduzeću BK Trade. Iznos od 10.811.206,37 USA dolara predstavlja tih 13% za 1999 godinu, koji iznos je uz odobrenje vlade i Narodne banke isplaćen većinskom vlasniku, preduzeću BK Trade. O tome branioci gospodina Karića poseduju sve odluke vlade i Narodne banke i iste su dostavili sudu i javnom tužiocu.

Optužbe posle dvanaest godina ?!

Kao što se vidi, krivični postupak protiv gospodina Bogoljuba Karića je po navedenim optužbama pokrenut tek posle 12 godina od početka rada Mobtela i sedam godina od raspodele dobiti za 1999.godinu. Pri tome, drugi osnivač Mobtela – JP PTT saobraćaja Srbije, nikada nije smatrao da je na bilo koji način oštećen, već su to tvrdili samo instrumentalizovani policijski inspektori.

Na sednici upravnog odbora JP PTT-saobraćaja Srbije održanoj u oktobru 2001.godine inspektor policije Mladen Spasić tvrdio je da je to preduzeće kao drugi osnivač Mobtela prevareno od strane Bogoljuba Karića na opisani način. Ta neosnovana optužba odmah je data i u medije, posle čega je pokrenuta medijska hajka protiv Karića. O tome koliko su te, javno iznesene policijske optužbe neosnovane i koliko su poslužile za uklanjanje Bogoljuba Karića iz političkog života zemlje, najbolje govori činjenica da je policija zvaničnu krivičnu prijavu podnela tek posle pet godina, u februaru 2006.godine.

Neistine kao argumenti

Da bi opravdala svoje kriminalno ponašanje prema Bogoljubu Kariću i celoj porodici Karić, sadašnja, odlazeća vlada Srbije namerno je plasirala neistine da je u preduzećima porodice Karić kapital Slobodana Miloševića i da je Bogoljub Karić jedan od “Miloševićevih tajkuna”. Uvidom u izvode iz registra, može se videti da ni u jednom preduzeću porodice Karić nema nikakvog učešća bilo kojeg člana porodice Milošević.

Uostalom, da je Slobodan Milošević imao udela u preduzećima porodice Karić, onda bi imao udela i u Mobtelu. Stoga, ne bi samo dve godine posle osnivanja Mobtela osnovao državno preduzeće mobilne telefonije, čime je prekršena ugovorna klauzula o ekskluzivnom pružanju tih usluga od strane Mobtela za narednih sedam godina i Mobtelu naneta ogromna šteta.

Milošević svakako ne bi činio štetu Mobtelu da je u njemu imao udeo u vlasništvu. Sem toga, Bogoljub Karić nije “Miloševićev tajkun”, jer su svi “Miloševićevi tajkuni” osobe koje su u vreme vlasti Slobodana Miloševića bili na državnim funkcijama ili su rukovodili državnim preduzećima.

Za razliku od njih Karić je oduvek, čak i u komunističko vreme , radio kao privatni preduzetnik. Sem toga, Bogoljub Karić je bio u otvorenom sukobu sa Slobodanom Miloševićem, koji je kulminirao sudskim sporovima vođenim između njih. Potpuno otvoreni sukob sa režimom Slobodana Miloševića nastupio je 1996.godine kada je Bogoljub Karić osnovao socijaldemokratsku partiju i najavio kandidaturu za predsednika Republike. O svemu tome naravno postoje pismeni dokazi u vidu spisa sudskih postupaka.

Kako je Karić postao “izdajnik”

Odlazeća vlast takođe u nameri kompromitovanja Bogoljuba Karića, plasirala je i neistinu da je deo Mobtela prodao kontroverznom kosovskom biznismenu Ekremu Luki, odnosno da mu je dao licencu za obavljanje poslova mobilne telefonije na Kosovu. Međutim, jedina istina, koju potvrđuju pismeni dokazi, je da je “Mobtel” sa preduzeđem “Mobikos” krajem 2002.godine zaključio ugovor o poslovno -tehničkoj saradnji po kome je “Mobikos” preuzeo prodaju kartica i vaučera za “pre paid”, kao i održavanje baznih stanica na Kosovu, što ni Mobtel ni vlada Srbije nisu mogli sami da obavljaju zbog opasnosti od napada albanskih terorista.

Inače, jedini korisnici “pre paid” usluga Mobtela na Kosovu su bili upravo kosovski Srbi koji su na taj način održavali kontakt sa porodicama u Srbiji, a nijedno drugo preduzeće osim “Mobikosa” nije htelo da zaključi ovaj ugovor.

Bez obzira što je u pitanju najobičniji ugovor iz delokruga poslovanja preduzeća, “Mobtel” je o zaključenju ugovora informisao Vlast u Srbiji uključujući i bezbednosne strukture lično. Sa ugovorom se saglasila i misija “UNMIK”, pa su oprema i vaučeri nesmetano prolazili carinske formalnosti na administrativnoj granici Kosova i “uže” Srbije. Ugovor o poslovno tehničkoj saradnji “Mobtela” i “Mobikosa” raskinut je posle samo tri meseca, jer je “Mobikos” tražio veliko povećanje naknade za svoj rad koje “Mobtel” nije mogao prihvatiti.

Tri godine posle raskida opisanog ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji o kome je bila upoznata i sa kojim se saglasila, Vlada Srbije počinje da taj ugovor lažno predstavlja kao nezakoniti ugovor o davanju licence Ekremu Luki za obavljanje poslova mobilne telefonije na Kosovu. Uostalom, nikakva licenca za obavljanje poslova mobilne telefonije na Kosovu nije ni mogla biti data od strane Mobtela iz prostog razloga što je Mobtel imao licencu za celu teritoriju Srbije, uključujući i Kosovo. To je potvrdio i generalni sekretar UN gospodin Kofi Anan u pismu upućenom rukovodstvu Mobtela.

Tako su pojedini članovi Vlade Srbije na čelu sa Miroljubom Labusom i Mlađanom Dinkićem počinili još jedan kriminalni akt, kao opravdanje za otimanje Mobtela i neosnovani progon cele porodice Karić. Uostalom koliko su sve te optužbe protiv Mobtela i Bogoljuba Karića besmislene govori činjenica da je i “Telekom”, državno preduzeće mobilne telefonije, samo nekoliko meseci posle raskida ugovora između Mobikosa i Mobtela, i sam sklopio isti ugovor sa jednim drugim albanskim preduzećem, jer se drugačije nije moglo raditi na Kosovu.

Otimanje Astra banke

- primer bez presedana

Neverovatna upornost odlazeće vlasti u otimanju privatne imovine, sa ciljem ekonomskog uništenja porodice Karić najbolje se vidi na primeru Astra banke, Evropa osiguranja i BK Televizije. Nezakonito rešenje o oduzimanju dozvole za rad Astra banke je čak devet puta poništavano presudama Vrhovnog suda Srbije i Saveznog suda, da bi guverneri Narodne banke svaki put odbili da ispoštuju odluke Vrhovnog i Saveznog suda i donesu zakonito rešenje.

Zbog toga je protiv troje guvernera Narodne banke podnesena krivična prijava zbog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja po kojoj se već godinama ništa ne preduzima od strane javnog tužioca.

I oduzimanje dozvole za rad osiguravajućem društvu Evropa osiguranje je poništetno presudom Vrhovnog suda, koja takođe nije izvršena od strane Guvernera, već je doneseno novo nezakonito rešenje o oduzimanju dozvole. I zbog toga je protiv Guvernera podnesena krivična prijava zbog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja. Zbog nezakonite zabrane emitovanja progorama BK Televizije takođe je podnesena krivična prijava protiv odgovornih lica Republičke radiodifuzne agencije. Sve te krivične prijave, sa detaljnim činjeničnim opisom kriminalnih radnji prijavljenih lica, predstavljaju dokaz političke pozadine krivičnog progona porodice Karić, na čelu sa Bogoljubom Karićem.

Vlast preti i fizičkim uništenjem

Samo Bogoljub Karić lično, može da govori o pozivanju na razgovor kod predstavnika sadašnje, odlazeće vlasti i traženju da odustane od bavljenja politikom ili će mu u suprotnom biti uništeno sve što je stvorio. Takođe samo on može da govori o pretnjama fizičkom likvidacijom, ukoliko ne odustane od bavljenja politikom, izrečenim od strane istih političkih prvaka.

S tim u vezi, Karić ukazuje da je dva puta pokušano njegovo ubistvo, što je sprečeno od strane njegovog obezbeđenja. Došao je do saznanja da je Srbin iz Bosne i Hercegovine, koji je uhapšen zbog osnovane sumnje da je planirao njegovo ubistvo, pušten nakon samo dva dana pritvora, uz skandalozno saopštenje ministra policije da je reč o čoveku koji je lažno pretio ubistvom Bogoljuba Karića u nameri da se proslavi. Bogoljub Karić je takođe došao do saznanja da je reč o ubici angažovanom od strane policije, koji je za nagradu dobio “čišćenje” vlastitog policijskog dosijea o ratnim zločinima u Bosni i Hercegovini. Nakon toga, usledilo je podnošenje krivične prijave protiv Bogoljuba Karića, zahtev za sprovođenje istrage, određivanje pritvora i izdavanje poternice.

Sprečiti PSS BK po svaku cenu

Posle nezakonitih likvidacija navedenih preduzeća iz takozvane “BK grupe” i pokretanja krivičnog postupka protiv Bogoljuba Karića i cele njegove porodice, raspisani su parlamentarni izbori za 21.1.2007.godine. Policija i Ministarstvo unutrašnjih poslova na nezakonit način su odbili da izdaju uverenje o prebivalištu za Bogoljuba Karića, koje je bilo jedan od dokumenata potrebnih za kandidovanje na izborima. Time su ga sprečili da se nađe na izbornoj listi PSS-a, čiji je osnivač i predsednik.

Tako je PSS bio jedina politička partija čiji nosilac izborne liste nije bio predsednik partije, čime je potpuno sprečena mogućnost uspeha partije na izborima i prelazak cenzusa za ulazak u parlament. Ovde napominjemo da su uverenja o prebivalištu za potrebe kandidovanja na izborima redovno izdavana haškim optuženicima i pritvorenicima Slobodanu Miloševiću i Vojislavu Šešelju.

To najbolje potvrđuje da je jedino Bogoljub Karić bio stvarni protivnik odlazeće vladajuće garniture i dokazuje političku pozadinu njegovog krivičnog progona i uklanjanja iz političkog života zemlje. Zbog toga je odmah nakon neizdavanja uverenja, još za vreme predizborne kamapanje od strane PSS podnesena krivična prijava protiv ministra policije i načelnice u upravi policije Grada Beograda, koju je javni tužilac bez ikakvog ozbiljnog rada odbacio. PSS je zatim u svojstu oštećenog kao tužioca podneo protiv istih lica zahtev za sprovođenje istrage.

Kada je Bogoljub Karić u toku predizborne kampanje najavio dolazak u Srbiju po cenu hapšenja, njegovom bratancu Ranku Karić podmetnuta je bomba pod automobil, što je predstavljalo poruku samom gospodinu Bogoljubu Kariću šta ga čeka u slučaju povratka u zemlju u vreme predizborne kampanje.

Inače, policajci koji su vršili uviđaj na mestu eksplozije automobila, saopštili su porodičnom advokatu da su podmetanje bombe izvršili vrhunski profesionalci za eksploziv. Takvo znanje i iskustvo u rukovanju eksplozivom, u Srbiji se može steći samo u specijalnim vojnim i policijskim jedinicama. Na informativnom razgovoru u policiji Ranku Kariću je od strane inspektora savetovano da se skloni, jer policija ne može da mu pruži zaštitu. Posle takvog “saveta” policije Ranko Karić je bio prinuđen da odmah otputuje u inostranstvo.

I medijska satanizacija

Predizborna kampanja za parlamentarne izbore 21.1.2007.godine obeležena je neverovatnom medijskom cenzurom prema PSS, koja se sastojala u nezakonitom uskraćivanju informisanja javnosti o aktivnostima partije. Svi mediji i pisani i elektronski uzdržavali su se od negativnih komentara na bilo kojeg učesnika izbora, osim kada je u pitanju PSS.

Svo vreme predizborne kampanje dnevni list “Polititka”, list, koji je uvek u vezi sa vlašću (čiji glavni i odgovorni urednik Ljiljana Smajlović je bliska DSS-u odlazećeg premijera) u više navrata je, i to na naslovnoj strani, objavljivao tekstove sa neistinama koje su škodile časti i ugledu kako samog Bogoljuba Karića, tako i cele njegove porodice. Zbog toga su protiv glavnog i odgovornog urednika lista podnesene čak četiri parnične i krivične tužbe, koje takođe potvrđuju političku pozadinu progona Bogoljuba Karića.

Nadamo se da će vam sadržaj ovog pisma, i dokazi koje dostavljamo uz njega biti dovoljni za ocenu da je krivično gonjenje gospodina Bogoljuba Karića i izdavanje poternice protiv njega politički motivisano. Ukoliko ipak nađete da su potrebna i dodatna pojašnjenja spremni smo sve navode iz pisma i sve dostavljene dokaze detaljno dopuniti.

Tim advokata Bogoljuba Karića

Objašnjenje: Pismo je početkom 2007. godine poslato svim relevantnim političkim i bezbedonosnim institucijama Evropske unije u Briselu i Starzburu, koje su pokazale interesovanje da dobiju i redovno dobijaju, i druga dokumenta koja objašnjavaju i dokazuju da je reč o političkom progonu, a ne bilo kakvoj stvarnoj krivici Bogoljuba Karića. Time je stvoren preduslov da kada se iscrpu pravne mogućnosti pred sudovima u Srbiji, pokrene proces pred sudom u Strazburu i dokaže nevinost Bogoljuba Karića.

Istina, B. J. K. ima i neke svoje zahteve, ali o njima ne odlučuje javnost, koja bi, sigurni smo, volela da vidi Bogoljuba u predsedničkoj trci, već neke važnije institucije, ali i važni ljudi. Bogoljub tvrdi da je spreman da se suoči s optužbama koje mu se stavljaju na teret, ali u isto vreme tvrdi da je politički prognanik, možda danas i jedini u Evropi…

Nemate, izgleda, visoko mišljenje o sadašnjoj vlasti?

Ovi, koji sada vladaju Srbijom, čak i ako na izborima koji nas očekuju siđu s vlasti, ostaviće nam Srbiju bez oporavljene privrede, s potrošenim i poslednjim dinarom od privatizacije. Dakle, bez onog što nisu oni stvarali u tranziciji, već što su nam ostavili naši dedovi, očevi, pa i mi sami.

Crna perspektiva?

Bićemo jedina zemlja ovog kontinenta koja će ispaštati neznanje, halapljivost i „feudalnu osionost“ sadašnjih vlastodržaca. Kada to kažem, onda mislim na eksperte koji su pokazali da to nisu. Mislim i na deo političara koji su postali taoci organizovanog kriminala.

Mislim na uzak krug finansijskih oligarha koji Srbijom vladaju iz četiri kompanije, tri kafane i dva stana, jer su stvorili Srbiju u kojoj ima 0,1 odsto bogatih, 60 odsto ispod minimuma egzistencije, s jedva dva dolara dnevno, i rupom izme đu tih dveju socijalnih grupacija.

Slično se, svojevremeno, pričalo i za vas?

Ne, ne… Zato sam ja i proteran, jer su građani prihvatili i prepoznali iskrenog patriotu i iskusnog čoveka koji zna kako da reši najteža pitanja Srbije. Nije čudo što su parlamentarni izbori protekli u znaku Bogoljuba.

Kako u vašem znaku kad ste slabo prošli?

Skoro su me svi političari imitirali, ponavljali moje zahteve kako da država pokrene ekonomiju i zaposli narod.

Nije li Srbija tu šansu već prokockala na poslednjim parlamentarnim izborima?

Ne do kraja. Zar vladina koalicija nije faktički izgubila vlast? Ono u čemu je vlast uspela je da izbore učini „strogo kontrolisanim“ jer je Pokretu „Snaga Srbije“, već na početku kampanje rečeno – nećete preći dva odsto, ma šta činili?! Ali ako je bilo „zavedenih“ prošlog januara, sada je jasno da je ova Vlada sto dana dočekala sa sramotnim bilansom: poskupljenjem hleba, jestivog ulja, mleka, povrća, s penzijama koje su ispod 50 odsto od prosečnih plata.

Birači Srbije postaju sve svesniji da ozbiljno moraju da uzmu sudbinu zemlje u svoje ruke. Apatija vlada Srbijom. To je neosporno. Ali Srbija se polako budi. Varaju se ako misle da će je prevariti nacionalističkim osećanjima i retoričkim pričama da „Kosovo nikada neće biti samostalno“.

Verujete u čuda?

Verujem samo u ono što život potvrđuje. A kada je reč o Kosovu, verujem da niko više nema kredibilitet da se igra sudbinama onih koji su ostali u našoj južnoj pokrajini.

Šta je, po vama, to što „život verifikuje“?

Ako Evropa želi da ima mir ne samo na Balkanu već i na celoj svojoj teritoriji, onda mora da se vrati izvornoj ideji – sve zemlje ovog regiona prekoredno i istovremeno primiti u Evropsku uniju. Time se potire „sindrom granica“. Time se stvaraju uslovi za suživot Srba i Albanaca…

Ali na Kosovu i Metohiji separatizam je ovladao poodavno. Zar stvarno gajite
nadu da je to moguće suzbiti?

Nacionalizam i separatizam su virusi koji ne mogu da se zatvore u neku bocu. To su virusi misli, duše, osećanja – oni ne mogu da se uhapse. Zašto ono što danas neki u svetu pokušavaju da „odgaje na našem Kosovu“ ne bi sutra haralo Španijom, Francuskom, Nemačkom i ko zna kojim zemljama u Evropi?

To odmah stvara trusni teren u Crnoj Gori, Makedoniji, Grčkoj, Rumuniji, Mađarskoj i Slovačkoj. Zbog toga ja mogu slobodno da kažem da je naš projekat Kosovo – evroregija dobio punu podršku mnogih država koje imaju „svoje Kosovo“. Ali naši političari tada nisu podržali taj projekat, jer je dolazio od Pokreta Snaga Srbije.

Ne odustajete od vizije o evroregiji?

Za stranku, ma koja ona bila, već sama činjenica da se na istom fonu razmišlja i u svetu – ogroman je uspeh. Mi smo ponosni što smo bili inicijatori takvog pristupa u rešavanju statusa Kosmeta. Drugačije izgleda kada velike sile kao što su Rusija i Kina, ali i neke druge iz UN-a traže da se dosledno sprovodi Povelja Ujedinjenih nacija i Rezolucija 1244. Međutim, naš veliki propust je što nismo odmah posle demokratskih promena angažovali i naše uticajne naučnike, profesore, arhitekte u svetu.

Ne pominjete diplomatiju?

Naša diplomatija je krenula sa zatvaranjem diplomatskih predstavništava. Skupo nas danas košta potcenjivanje veza sa zemljama gde je Srbija tradicionalno plasirala svoje proizvode. Pogotovo nas je skupo stajalo slabljenje veza s Rusijom, Kinom, Ukrajinom i još nekim čija je snaga u svetu na visokoj ceni. To je bio nalog njihovih mentora: učiniti Srbiju osamljenijom i zavisnijom. Hvala dragom Gospodu da su se sada okrenuli Rusiji i da će to trajno poštovati, a ne samo kada imaju trenutne interese.

Šta je vaš mogući program kad je reč o Kosovu i Metohiji?

Svi mi, a ne samo PSS, moramo da se borimo za integraciju srpskih i albanskih interesa. To sad izgleda nemoguće, ali je to neminovno. Ako neko misli da iz „samostalnog Kosova“ neće izrasti „Velika Albanija“ na prostoru Makedonije, Crne Gore i Grčke – grdno se vara.

Kako to da se izbegne?

Rešenje je da se stvore uslovi za životnu sigurnost, za ekonomsku egzistenciju, za pravnu sigurnost, za učešće i Srba i Albanaca u upravljanju svojom regijom. Mi nudimo program za hiljade srpskih malih porodičnih fabrika, koje bi Politički progon ne samo finansijski pomogli već bismo ih povezali s tržištem Balkana, koje sada narasta na preko 50 miliona kupaca.

Vratimo se na izbore. Da li verujete da ćete učestvovati na njima?

Nijedna zemlja u kojoj pravna sigurnost počiva na ucenjenim ljudima nije uspela da prekorači prag tranzicije. Jasno je da vidljivi i nevidljivi organizovani kriminal vlada Srbijom. Organizovani kriminal je kada vam skoro ništa više ne ostaje za privatizaciju, a pare od dosadašnje privatizacije su neke
političke garniture i njihovi „miljenici“ ili njihovi „mentori“ pretočili u svoju „tranzicionu dobit“!

Teško je lečiti rane nanete dugom vladavinom „ministarskih feuda“. Šta dalje reći ako je Voker, koji je ubijao našu decu i bombardovao naš narod, postao glavni sponzor i partner nekih naših biznismena i političara, a ja sam „izgnani političar“?

Dugo ste van Srbije, da li imate snagu da je ponovo probudite?

I više od toga. Siguran sam u uspeh Pokreta „Snaga Srbije“. Sto dana ove Vlade zapravo je prilika za dva sučeljavanja: Vlade i javnosti, obećanja i ispunjenja, ali i strategije Vlade kuda vodi Srbiju, s mišljenjem drugih stručnih, iskusnih i poslovno dokazanih ljudi.

Ni javnost, a ni ja ne očekujemo da će Vlada u prvi plan da istakne da smo ispod nacionalnog dohotka Albanije, da i dalje imamo milion nezaposlenih, da se nastavlja s rasprodajom nacionalne imovine koju nisu mogli da nam otmu ni za vreme Otomanske imperije, Prvog i Drugog svetskog rata.

Šta bi trebalo da uradi neki novi politički vrh?

Veoma je važno da se reši problem pljačke Srbije i kroz decentralizaciju vlasti i svih novčanih tokova. Srbija jednom mora da shvati da je zemlja privatne svojine i da je to svetinja u koju se mimo zakona ne dira! Zato je za Pokret „Snaga Srbije“, a i za mene kao lidera istinski patriotske, proevropske i legitimističke stranke veliki izazov da predstojeći izbori budu slobodni, nepristrasni, s istim pravima i pristupu medijima za sve.

Koje su osnove vaše politike na sledećim izborima?

Ako je jedna banka u Rumuniji prodata za 3,5 milijardi dolara, a naš ceo bankarski sistem, za koji smo mogli da dobijemo najmanje dvadeset milijardi dolara, nalazi se pod stečajem – zar je teško narodu otvoriti oči i objasniti mu kuda ga vode sadašnji eksperti?! Dosta su srpska bogatstva kumovima i ostaloj bratiji prodavana u bescenje.

Takva pljačka nije viđena ni u jednom afričkom plemenu, a ne usred Evrope! Prosto neverovatno da se neki ministri hvale kako su prodali 2.500 srpskih kompanija, banaka, rudnika i hiljade hektara zemlje za samo 1,8 milijardi evra.

„Mobtel“ nikako da zaboravite?

„Mobtel“, za koji su tvrdili da je uništen i opljačkan, prodat je faktički za 1,873 milijardi evra! Cilj im je bio da ga prodaju za 200 miliona evra. Sve ostalo strpali bi u svoje džepove. Ali mi smo ih u tome sprečili zahvaljujući Briselu i Vašingtonu. Međutim, „Mobtel“ nije prodat za pravu cenu, jer je u trenutku prodaje imao oko tri miliona korisnika. Po korisniku je dobijeno 504 evra.

Ti isti prodavci „Mobtela“ su iste godine kupili mobilnu telefoniju u Republici Srpskoj po ceni od 2.000 evra po korisniku. I narod mora da zna – da se domaćinski prodavao „Mobtel“, za njega je moglo da se dobije i svih šest milijardi evra.

Izostala je reakcija javnosti i stranaka?

Nijedna stranka, osim LDP-a, nije reagovala. Zato PSS tvrdi da je Srbija kroz privatizaciju i kriminal oštećena za oko 87 milijardi evra. Znate li još neku državu koja se toliko obezvlastila da zavisi od „patriotizma“
stranih banaka? Moja opsesija je regionalni razvoj Srbije. A to znači i razvlašćivanje države. Država mora da se približi građanima, da postane servis građana.

Nije rešenje da Vojvodina bude talac beogradskih političara i da je svedu na mesnu zajednicu – ona ima pravo da upravlja pokrajinskim novcem.
Nama su potrebni ljudi smelih ideja, kreativci, koji bi od Srbije napravili nešto novo, originalno, specifično za naše uslove. Da ne preslikavamo već viđeno. Ljudi kojima je Srbija u srcu, a ne u džepovima i koji bi znali da pokrenu unutrašnje kapacitete miliona nezaposlenih. Bez toga nema izlaska iz krize.

25. 09. 2007.

Svedok, Ivan I. Milan

Nijedna zemlja u kojoj pravni integritet počiva na ucenjenim ljudima nije uspela da prekorači prag tranzicije. Organizovani kriminal vlada državom i stvara je po svojoj meri. U tim uslovima teško je lečiti rane nanete dugogodišnjim gazdovanjem „ministarskih feuda“. I upravo zato jedan broj objektivno malih stranaka sebe smatra „ekskluzivnim klubom demokratskih opcija“. Oni se grčevito bore da tako i ostane.

A nama su, zapravo, potrebni ljudi smelih ideja, kreativci, koji bi od Srbije, tražeći u „irskom modelu“ samo inspiraciju, napravili nešto novo, originalno, specifično za naše uslove. Dakle, da ne preslikavamo već viđeno. Nama su potrebni ljudi koji bi znali da pokrenu unutrašnje kapacitete miliona nezaposlenih. Bez toga nema izlaska iz krize.

Koja je zemlja uspela da bude bogata držeći van produktivnog rada petinu svog biračkog tela?! Znaju ljudi u Vladi šta znači kada ih na sto dana gazdovanja Srbijom sačeka poskupljenje hleba, jestivog ulja, mesa, a verovatno i mleka. Kada sudbina Kosmeta zavisi od principijelnosti i interesa dveju najvećih sila, a oni nemaju šta na to da dodaju.

Nova runda pregovora

U kojoj meri je to realno ako Vlada mora da se koncentriše na novu rundu pregovora oko Kosmeta i da li očekujete bitnije promene u nastavku pregovora?

Ne očekujem nikakve promene i to sve dok Srbija ne počne rapidno da se menja. Čujte, pa Srbiji je potrebno da rešava problem visoko sofisticirane proizvodnje na bazi mlade i dokazane pameti. Ne mora to uvek da bude nešto ogromno. Od vajkada govorim da je i „Majkrosoft“ počeo maltene iz garaže.

Da je i „Ford“ bio mala radionica. Oni pokoravaju poslovni svet onim što je bilo u njihovoj mašti, ideji i viziji. A Srbija je puna sposobnih i uspešnih ljudi, koje sputavaju oni koji su koncentrisani na moć, finansije i ostale resurse Srbije koje beskrupulozno drže samo u svojim rukama.

Vaša stranka je podržavala svaku rezoluciju o Kosovu i Metohiji iako nije u Parlamentu. Zašto, kada ima i parlamentarnih stranaka koje drugačije misle o tome, a vi ste u opoziciji?

Patriotizam nije ono što se izgovori, već što se učini na delu. Bojim se da će prevelika koncentrisanost na tobožnja diplomatska lobiranja uskoro da izgubi na snazi. Svako će pre ili kasnije da se okrene svojim problemima. A u takvoj situaciji postoji objektivna opasnost da oni moćni posegnu za nečim što može
da ostavi dubok ožiljak na Srbiju, ali i na Balkan u celini.

Šta biste vi, recimo, uradili?

Nijedna naša vlast dosad nije uspela da okupi na jednom svesrpskom saboru makar hiljadu najuspešnijih naših naučnika, ljudi raznih profesija, čija se imena izgovaraju s poštovanjem dokazanih biznismena. I čije bi najsitnije veze bile dovoljne da nam otvore prozor u svet. Finansirati takav skup nije trošak. To je čist profit. On nam leži pred nogama, samo nas mrzi da se sagnemo i pokupimo ga!

Zašto vaša vizija o Kosovu kao evroregiji nije dobila pravo građanstva?

Što se tiče našeg plana o evroregiji, zar u mnogim sadašnjim idejama ili nagoveš tajima rešenja statusa Kosova i Metohije ne prepoznajete ono što smo mi formulisali kao predlog da sve zemlje zapadnog Balkana budu istovremeno primljene u EU. Time bi se u mnogome zaobišlo sve ono što ultranacionalizam većgodinama seje na ovim prostorima.

Za stranku, ma koja ona bila, već sama činjenica da se na istom fonu razmišlja i u svetu – ogroman je uspeh. Mi smo ponosni što smo bili inicijatori takvog pristupa. Vidite, ja na rešavanje statusa južne srpske pokrajine gledam kao na složeno evropsko pitanje.

Naši uticajni ljudi svuda u svetu naši su najbolji lobisti jer sasvim drugačije izgleda kada naučnici, profesori, arhitekte, naravno i biznismeni tog kalibra upozoravaju da je mnogo primera da su „odbegli“ virusi i iz najbolje čuvanih laboratorija stvorili užas u svetu. Hiv virus je najbolji primer.

A zar nacionalizam i separatizam nisu isto tako virusi koji ne mogu da se zatvore u neku bocu i da se spreči njihovo širenje? To su virusi misli, duše, osećanja – oni ne mogu da se uhapse. Zar mislite da ono što danas neki u svetu pokušavaju da „odgaje na našem Kosovu“ ne bi sutra moglo da hara i Španijom, Francuskom, Nemačkom i ko zna još kojim zemljama u Evropi. U našem najbližem okruženju to odmah stvara trusni teren u Crnoj Gori, Makedoniji, Grčkoj, Rumuniji, Mađarskoj i Slovačkoj.

PSS – BK nije dobio mandat naroda za tako nešto?

Varate se. PSS – BK je pun dobio mandat, posle pokrajinskih izbora, u vlasti Vojvodine – s demokratama, s vojvođanskim Mađarima i Čankovom Ligom. Zar to nije mandat naroda? I zar nisu vidljivi rezultati. Ko je danas dalje dosegao evropske integracije i evropske standarde u saradnji s okruženjem osim Vojvodine?

U tome PSS – BK drži ključna mesta u Izvršnom veću – ekonomsku problematiku, finansije, graditeljstvo i urbanizam, energetiku, mesto potpredsednika IV, ali i Skupštine, predsednika jednog skupštinskog odbora. Da li su oni u bilo čemu stavili stranački interes ispred narodnog? Da li su zaposlili armiju „svog članstva“ ili su stekli renome ljudi koji su znanjem i uloženom energijom dali svoj doprinos da je Novi Sad danas prvi i, za sada, jedini grad u Srbiji koji je dostigao standard iz 1998. godine?

Da li demokratska opcija u Beogradu može da izglasa budžet, ili aktivira novac koje se čuva za izgradnju mostova, ako naša odbornička grupa samo zakasni na sednicu? Neka bilo ko pokaže prstom na bilo kog iz PSS – BK koji je u direktnoj ili indirektnoj koaliciji s vlašću i požali se na njegovu nekooperativnost. To je ono što mi podrazumevamo pod koalicijom s narodom.

Rasprodaja nacionalne imovine

Niste mi odgovorili na pitanje – na čemu sada radite?

Sve što radim i sve o čemu razmišljam usmereno je ka Srbiji. Sto dana nove, treće po redu demokratske Vlade u Srbiji, zapravo su prilika za dva sučeljavanja: Vlade i javnosti, obećanja i rezultata, ali i strategija Vlade kuda ide Srbija s mišljenjem drugih stručnih, iskusnih i poslovno dokazanih ljudi. Iskoristiću vaše pitanje da se i sam u to uključim. Ni javnost, a ni ja, ne očekujemo da će Vlada u prvi plan istaći da smo ispod nacionalnog dohotka Albanije.

Šta reći kada se i dalje suočavamo s milion nezaposlenih, nastavkom rasprodaje nacionalne imovine, koju nisu mogli da nam otmu ni za vreme Otomanske imperije, Prvog i Drugog svetskog rata? Danas, zahvaljujući pojedinim vazalima i centrima moći u vrhu vlasti, sve to trajno nacionalno blago im predajemo za šaku dolara, a Srbiju i svoj narod dovodimo u trajno ropstvo.

Čvrsto sam uveren da srpski politički vrh mora svoju sudbinu da veže za istinsku demokratizaciju. Jer bez građanskih, političkih i demokratskih sloboda svaka vlada će uvek biti više ili manje sužanj u rukama onih koji vuku konce i odlučuju o sudbini Srbije iza scene.

Zato je za Pokret SNAGA SRBIJE, a i za mene kao lidera istinski patriotske, proevropske i legitimističke stranke, veliki izazov da predstojeći izbori budu slobodni, nepristrasni, s istim pravima i pristupu medijima za sve. Srbija odlučuje ko je ko i ko je može izvući iz nedaća, a ne oni koji su plenidbom stvaralačkog rada prethodnih generacija nametnuli svoj interes kao interes celog naroda i države.

U Vladi ima mudrih i pametnih ljudi. Onih koji su kadri da svoja izborna obećanja o daljoj demokratizaciji o oslobađanju od „kriminalizovanih insajdera“ u sopstvenoj sredini, o obračunu s čvrsto ustoličenim „feudalnim, oligarhijskim centrima finansijske moći“, ostvare bar u meri da se stvore preduslovi koji će nekoj novoj Vladi otvoriti put za sve druge društvene, ekonomske i političke promene, koje Srbija mora da pretrpi ako želi ponovo da postane lider Balkana. To nije stvar partijskih interesa, već interesa Srbije, minimum patriotskog duga svakog ko uđe u Nemanjinu 11.

Kada mi iz PSS kritikujemo guvernera, onda je to kritika koncepcije. Polazim od činjenice da je uništen domaći bankarski sistem ogromna šteta za državu, a ne za pojedince koji su imali osnivačke akcije tih banaka. Dozvolićete samo jedan primer: dok je jedna banka u Rumuniji prodata za 3,5 milijardi dolara,
naš ceo bankarski sistem, za koji smo mogli da dobijemo najmanje dvadeset milijardi dolara, sada je pod stečajem da bi se kumovima i ostaloj bratiji to prodalo u bescenje. Takva pljačka nije viđena ni u jednom afričkom plemenu, a ne usred Evrope!

Tragam za načinom kako da se to nadoknadi. Još u socijalizmu sam predlagao da država svoj kapital u društvenim preduzećima, kao i potraživanja u porezima ili doprinosima, pretvori u akcije, da one budu na berzi i da se stvori kapital koji će država pod najpovoljnijim uslovima investirati u razvoj.

Briga države je da napravi Koridor 10, brze pruge, da ne rasproda EPS i NIS, a ne da koncentriše sva sredstva u jednu blagajnu i da onda lepi asfaltne fleke po Srbiji, sakupljajući tako glasove za stranke u čijim su rukama ministarstvo finansija ili za kapitalnu izgradnju.

Malo je država koje su se toliko obezvlastile da zavise od „patriotizma“ stranih banaka. Moja opsesija je regionalni razvoj Srbije, a to ujedno znači i razvlašćivanje države. Država mora da se približi građanima, da posatne njihov servis.

Vojvodina više ne sme biti talac beogradskih političara koji je, iz dana u dan, svode na nivo mesne kancelarije. Funkcioneri severne pokrajine morali bi da imaju potpuno pravo da rukovode svojim novcem.

Naši problemi, najvećim delom, leže u nisko razvijenoj demokratiji u društvu, u korupciji, u kriminalu, u nedovoljnoj samostalnosti sudstva, pa ako hoćete i u strahu investitora da pravna država ne funkcioniše. Stvari smo postavili naglavačke, a jedan od glavnih problema je to što naša država smatra da su protiv nje svi se oni koji misle drugačije.

Glavnim krivcima za neuspeh Vlade proglašavaju se oni koji vrlo objektivno smatraju da se problem nezaposlenosti rešava drugačije, a ne obećanjima da će nam svima biti lepo i bolje kada uđemo u EU.

Šta program PSS praktično znači za ljude koji se već bave ili bi se bavili preduzetniš
tvom?

Zar nije logično da se 12 milijardi evra deviznih rezervi većim delom upotrebi za razvoj i oplodi dvostruko: kroz veću kamatu nego što Srbiji daju banke u kojima se nalaze te pare, ali i kroz ubiranje dažbina na svim poslovima koje bi te pare pokrenule!

Bitno je da „državni krediti“ budu namenski, usmereni u prave razvojne i profitabilne programe, a ne u „stranačko kupovanje glasova“, kao što ovih dana čitam u našim novinama o udruženju paora u Vojvodini i kreditima koji su najvećim delom njima odobravani, jer su stranački opredeljeni. Dakle, to moraju da budu krediti s niskim kamatama i da se bar taj razvojni deo Srbije spase pljački stranih banaka koje zelenaše i guraju, pored države, i trećinu srpskog stanovništva u dužničko ropstvo.

Vi ne odustajete od vaših ideja, a ni vaši protivnici od namere da vam onemoguće povratak u zemlju?

Kako možete i da pomislite da ću odustati od ideje da Pokret SNAGA SRBIJE bude ona granitna stena koja će se suprostavljati svakom ko pokuša da slomi patriote i ljude koji Srbiju žele da oslobode siromaštva? Šta je ekonomski patriotizam nego bogat narod i ekonomski snažna država? Ne bi trebalo da budemo ništa manje patriote od Hrvata, Mađara ili Nemaca. Da ne pominjem Albance ili Amerikance.

Zato sam ja i proteran, a što je najgore, neki misle da su mi učinili uslugu. Jer, kažu, ima i gore od toga – smrt! Šta dalje reći? Ljudi koji odista vladaju Srbijom, pojam „jaka država“ shvatili su kao instrument lične sile u zaštiti onog što su pokrali. Ne mislim na sve. Reč je o nekima među njima. Svaka stranka, svaka država i svaka ideologija ima i „mangupe u svojim redovima“.

Narod je to prepoznao i to je velika stvar. Narod je u meni prepoznao čoveka koji zna, hoće i može da pomogne Srbiji. Zar nije jasno šta oni rade? I koji im je cilj? Zašto, recimo, Šešelj, koji je sam otišao u Hag, iako nije postojao nijedan čvrst dokaz krivice, ne može da se brani sa slobode, već čami u haškim kazamatima i tolike godine čeka da mu počne suđenje. I u Srbiji postoje moćni ljudi koji slede istu politiku jer ni u našoj zemlji, nažalost, prave patriote ne mogu da se brane sa slobode. Takvo je vreme danas.To se mora preživeti, ali doći će trenutak slobode medija i sagledavanja istine.

Postoji li i još neki razlog, osim ovog?

Ako se hvale, kako piše „Politika“, da su prodali 2.400 kompanija, banaka, rudnika, vojvođanske zemlje za oko dve milijarde evra, a samo jedan „Mobtel“ im je toliko doneo i sve su to potrošili za izbore – onda je reč stvarno o ljudima koji nikada ništa u životu nisu naučili da stvaraju, osim da oduzimaju.

I šta je drugo moglo da im padne na pamet osim da otmu moju imovinu, koju smo moja braća i ja stvarali četiri decenije. Uradili su to s prvom privatnom kompanijom u socijalističkoj Jugoslaviji, u SSSR-u, s namerom da unište jednu složnu porodicu. Danas znam sve „prijatelje“ koji su u tome učestvovali.

Znate onu narodnu – zaklela se zemlja raju da se sve tajne saznaju. Nisu me likvidirali. Pokušavali su da to učine i na Kosmetu i optuže Albance da su to oni hteli da urade. Ostao sam živ. A nema vlasti koja je večita. Pokušavaju da ubace crv sumnje. Poslednje što lansiraju – „Bogoljub i nema nameru da se vrati“. Priča je više nego prozirna. Ideja je suluda jer ja nikada neću svoje članstvo ostaviti na cedilu.

Razmišljate li i o takvoj mogućnosti, jer ste činili sve što je bilo moguće da vam garantuju da se branite sa slobode i na to niste dobili pozitivan odgovor?

Ne, ja nikada neću ostaviti svoje članstvo. Ja nikada neću prestati da se borim za Srbiju koja mora da bude privlačna i svakom našem čoveku, i svakom potencijalnom investitoru, i svakom ko dođe u nju. Zemlja slobode, radosti, bogatstva, rada i uspeha. Gde će se herojima smatrati oni koji otvaraju radna
mesta za one koji su nezaposleni, a ne oni – koji planduju na toplim morima celo leto i javno se hvale da su sve zaradili „zahvaljujući ovoj vlasti“.

Ja nisam zveckao lancima i katancima zbog izbora, već što sam se suprotstavio zvaničnoj ekonomskoj strategiji da se „gase socijalni požari“ prodatim preduzećima ispod svake cene, pošto je meni jasno, za razliku od dela eksperata, da ako prodaš radna mesta, prodaš preduslove za proizvodnju, prodaš tržište, onda ti ostaju ukorovljene hale i ljudi bez kore hleba.

I šta oni mogu da rade nego da se okreću sivoj ekonomiji ili prosjačenju. Uostalom, uzmite poslednji primer „Zastave“ – sa 100 miliona evra iole uspešniji biznismen bi pokrenuo proizvodnju, a ne bi prekvalifikovao glodare, metalo-strugare ili montere. Ako „Zastava“ ne radi, ako „Filip Kljajić“ ne radi, ako su granice otvorene da se uvozi i zelena salata – za koji to posao ih mi onda spremamo tako prekvalifikovane?!
Po mom mišljenju to je granica ekonomskog terorizma ili – neznanja.

O meni se šire laži

Iz vaših reči proizlazi da imate nameru da učinite nešto drastičnije od podsećanja političkog vrha zemlje da su vam uskraćena osnovna ljudska i politička prava?

Ne želim u ovom trenutku nikog da povredim ili optužim za bilo šta. Jasno je da postoji grupica koja smišlja strategiju „držati Karića što dalje od Srbije“. Oni mene znaju, ali i ja njih isto toliko dobro. I čudi me da su zaboravili da sam borac koji nikada ne odustaje.

Sada, dok gospodare Srbijom, misle da im teče med i mleko. Ali dragi Gospod je veliki i na kraju svako prođe prema zaslugama. Pošto je igra prozirna, a vlast je previše okupirana svojim objektivnim brigama, ja ih potpuno shvatam da nemaju vremena ni da razgovaraju s funkcionerima PSS – BK o problemima kršenja ljudskih i političkih prava njihovog lidera.

Nije tajna da naši advokati, i to ne samo u zemlji, rade punom parom na pobijanju svih laži koje su širene o meni. A to je ogroman posao. Od oktobarskih promena objavljeno je 27.800 negativnih naslova. I zato nije daleko dan kada će sudovi početi da rešavaju tužbe advokata u zemlji i u svetu, a to znači i dan
mog povratka. Bilo bi mi draže da to bude delo onih koji imaju snage i uticaja da samo aktiviraju zakone i obezbede mi ono što mi pripada kao i svakom drugom građaninu.

Vi se borite da se očuva domaća ekonomija. Da li to znači da ste protivnik privlačenja stranaca?

Za razliku od nekih eksperata, ja sam okušao sebe i u Kini, i u Rusiji, i u zemljama Zapada i znam da uspešne i bogate zemlje mogu da budu ne samo Japan, Amerika ili Rusija već i Danska, i Holandija, i Belgija. Moje su ambicije da Vlada proizvede i omogući stvaranje na hiljade novih biznismena čiji kapital neće biti preliven iz nekadašnje društvene svojine koja je raspodata budzašto, da pod nacionalno prihvatljivim i dostojanstvenim uslovima privuku strane investicije.

Nema komapnije u Srbiji kojoj nije potreban strateški partner iz sveta. Nema uspona Srbije ako ne privučemo strane inevsticije. U Srbiju je za šest godina (od 2000. godine) ušlo oko devet milijardi dolara stranih investicija. NU poređenju s Japanom gde se, samo u prošloj godini, slilo impresivnih sto milijardi dolara ili Francuskom koja je privukla čak 51 milijardu dolara stranih investicija, to je više nego skroman rezultat.

I u poređenju sa zemljama koje su prošle kroz period tranzicije, Srbija je u inferiornom položaju. Ilustracije radi, Poljska je za samo godinu dana privukla iznos investicija približan srpskom šestogodišnjem rezultatu odnosno oko osam milijardi dolara. Slična je situacija kada se Srbija poredi s Rumunijom, Bugarskom ili Litvanijom, gde se slilo čak sedam milijardi dolara. Ja nisam estradni političar, već čovek koji uvek i isključivo razmišlja kako da politika bude potčinjena ekonomiji.

Ja znam da ovakvim razmišljanjima izazivam gnev kod nekih koji bi Srbijom vladali kao svojim feudom, ali posao političara, kao i biznismena, upravo je da sebe meri kroz upoređenja s drugima, a ne da bude zadovoljan onim što je napunio svoju štednu knjižicu.

Da li je tačno da ste proteklog vikenda boravili u Bečićima, u hotelu „Splendid“?

Naravno da nisam. O Crnoj Gori, o njenim političarima, uvek sam imao visoko mišljenje i nikada ih ne bih zloupotrebio. Prijatelji se čuvaju. Na sopstvenom primeru, kada sam izgnan iz zemlje, video sam koliko su moji roditelji bili u pravu kada su mi još kao dečaku govorili – najteže je u životu imati i očuvati
prave prijatelje.

Zaštita Ekrem Luke

Da li je tačno da najviše vremena provodite u Peći, pod zaštitom svog prijatelja Ekrema Luke?

Da li aludirate na to da sam „nacionalni izdajnik“, kao što su tvrdili na konferenciji za štampu ministri, plasirajući čak i takvu nebuloznu izjavu da sam osnovao „Mobtel“ kako bih s Ekremom Lukom špijunirao Vladu Srbije ili radio za Rusiju? Sve je bilo smišljeno da bi se zaustavio ugovor s velikom ruskom multinacionalnom kompanijom koja je htela da uđe u partnerstvo s „Mobtelom“.

Zapravo, brzo se pokazalo da je ceo plan skovan da „Mobtel“ dopadne nekoj zapadnoj kompaniji, nikako ruskoj. Zar nisu doskora i diplomatski odnosi s Rusijom bili svedeni na najniži nivo posle 5. oktobra, iako smo zemlja koja ima najpovlašćeniji ekonomski tretman od strane Ruske Federacije. Ja sam uvek isticao da je to jedan narod koji živi u dve države.

Učinili su to i s mnogim drugim zemljama u kojima su ukinuli ambasade, gde smo jedino ekonomski mogli da plasiramo svoje proizvode i da nisam ja reagovao na priče ministra da je „Mobtel“ uništen i da vredi samo 200 miliona evra, tako što sam obavestio ambasade zemalja iz kojih su svi potencijalni kupci u šta ih neko uvlači, Vlada bi verovatno izbegla javnu prodaju i Norvežani ne bi u startu ponudili preko 1,3 milijardi evra za „Mobtel“. Dobijena cena je, ma koliko da je visoka, bar za milijardu evra manja od evropske, tržišne.

Ugovor s Ekremom Lukom trajao je samo nekoliko meseci, jer njegova firma nije bila u stanju da ispuni ugovorne obaveze.

A oni koji me optužuju zaboravljaju da sam kod tadašnjeg civilnog upravnika Kosmeta, sadašnjeg ministra inostranih poslova Francuske, Bernarda Kušnera, izdejstvovao jedini dokument koji sada može da posluži kao dobar argument da je UNMIK priznao suverenitet Srbije nad Kosmetom. Reč je o dozvoli da se priznaju prava delovanja „Mobtela“ nad čitavom teritorijom Srbije.

Da su prodavali „Mobtel“ kao što su naši eksperti kupovali mobilnu telefoniju u Republici Srpskoj, plaćajući 2.000 evra po korisniku, za „Mobtel“ bi dobili 5,8 milijardi evra, jer su „Mobtelove“ korisnike prodali po 500 umesto po 2.000 evra?! Samo je LDP reagovao. Svi su drugi ćutali. Svako ko radi za svoju zemlju bori se da kupi jeftinije, a proda skuplje. Ne čine to samo naši eksperti.

To se ne radi bez velike provizije. Mnogima su računi „teški“ više stotina miliona evra.

Zato su Srbija i narod sve siromašniji. Ali toliko je afera raznih takozvanih mafija koje se hapse da narod jednostavno više ne zna šta je istina. A kada su mediji pod strogom kontrolom, onda narod zna samo ono što im mediji serviraju.

Ima li istine u spekulacijama da ste napravili dogovor sa srpskim vlastima daone fingiraju potragu za vama, bez prave namere da vas uhapse sve dok ste van Srbije, dok im ne smetate?

Takve kombinacije se do sada nisam setio. A i njima to sigurno ne pada na pamet. Jer da su imali na umu išta slično, ne bi mi nacionalizovali „Mobtel“, koji je bio „fabrika para“, u kojoj je država imala 49 odsto. Dakle, priča o fingiranju bi ličila kao da u finalu svetskog prvenstva sami sebi dajete koševe da ne bi osvojili zlatnu medalju.

Da li ste makar u posrednom kontaktu sa srpskim političarima?

Da, i uvek ću istrajati u tome. Nisam im verovao kada su mi ukazivali da moram da napustim zemlju, jer živ neću izići iz pritvora. Ali posle samoubistva dvojice biznismena i meni je postalo jasno šta me tamo čeka. Ne očekujte da vam išta više o tome kažem – zbog njih, a ne zbog mene.

Da li ste se obratili za pomoć Borisu Tadiću, s obzirom da vaš PSS u Beogradu i Vojvodini održava DS na vlasti? (Ako niste, zašto niste?)

Bilo bi naivno da negiram da ljudi iz Pokreta „Snaga Srbije“, u Vojvodini, ali i van nje, ne kontaktiraju dnevno s ljudima iz DS, a da ljudi iz DS to čine bez znanja svog lidera. O svemu ostalom nije korektno da ja pričam.

Zašto još niste spremni da dođete u Srbiju i pojavite se pred sudom? Da li se još plašite da bi neko mogao da Vas „samoubije u pritvoru“?

Nikada nisam postavljao bilo koji drugi uslov osim da mi se garantuje da se branim sa slobode. Ja ne tražim primere u kriminalcima, u ljudima koji su i u prvom ili i drugom stepenu osuđeni, pa se brane sa slobode. Nađite mi jedan primer u svetu da neka pravno sigurna i demokratska zemlja, koja poštuje minimum standarda Ujedinjenih nacija o ljudskim, građanskim i političkim pravima i slobadama, pritvara makar i na sat vremena političkog lidera, koga ne optužuju za ubistvo, za evidentni kriminal, već za neke navodne sumnje.

Mom ocu i majci nisu dozvolili da glasaju, već su ih vratili s biračkog mesta samo da bi demonstrirali silu. Da pokažu da pojedinci u ovoj vlasti mogu sve što im se prohte. Sreća da ničija nije gorela do zore, hoću reći nijedna vlast nije večna.

Kako komentarišete dešavanja na srpskoj političkoj sceni?

Mi smo privatizacijom ogroman društveni kapital pretvorili u „izborne fondove“ nekih stranaka, pretočili ih u džepove „Grupe 22“, koja danas vlada Srbijom po svim zakonima oligarhije i cela moja zamisao se svodi na iskustva velikih zemalja koje su znale da greške jedne političke garniture pretvaraju u prosperitet nacije pod uticajem snažne, smele, dosledne i kreativne ekonomske politike druge političke opcije.

Amerika je tako poreskom politikom i drugim ekonomskim merama urazumila svoje prve velikane prvobitne akumulacije kapitala. Putin je od Rusije, dovedene do prosjačkog štapa i odbeglog kapitala stvorio za kratko vreme moćnu zemlju koja danas ima problem viška kapitala, a ne dugova.

Priznajem da je moja mana da sam nepopravljivi optimista i da nikada ne razmišljam drugačije, već kako bih, da je taj kapital u mojim rukama, učinio sve da ga oplodim, da stvorim nešto novo i da Srbiji ponovo donesem ono što dotle nije imala, kao što sam uneo kroz mobilnu telefoniju tehnologiju 21. veka na kraju prošlog. Nudeći vizije i ideje, ja ne kritikujem, već se suprostvaljam onom što se trenutno čini, a to neki doživljavaju kao lični napad.

Ali nisam ja kriv ako 2.000 preduzeća prodaju za 1,8 milijardi evra, a samo jedan „Mobtel“ im donese, po raznim osnovama, 3,6 milijardi evra. Dakle, nema ličnih sukoba, već sučeljavanja ideja i preduzetničkog duha s političkim minimalizmom, koji zemlju vodi na stranputicu. Vratimo se samo na primer „Zastave“. Uloženo je 100 miliona evra da bi se ljudi obmanjivali kako neko nešto čini za njih. Kupovan je socijalni mir.

A da su državu vodili ljudi poslovnih sposobnosti, koji su stekli iskustvo i znanje u svetu, na vučjem tržištu konkurencije, danas bismo, pre Mađarske, imali ne samo „Zastavu“, već četiri fabrike atomobila kao naši severni susedi. Ili da smo kao Slovačka počeli od pravljenja samo vrata za „Folksvagen“, danas bi bili izvoznici automobila. Rumuni nas uče poslu: dobili su 2,5 milijardi samo za nekad potcenjivanu „Dačiju“ i montiraju još jednu koreansku fabriku automobila. To je naša stvarnost.

To je naša istina! Ne možemo i posle sedam godina da krivimo druge, bilo da je reč o režimu, sankcijama ili NATO bombardovanju što smo na začelju zbog onih koji su čak i tranziciju umrtvili i pretvorili je u bahatu privatizovanu prvobitnu akumulaciju kapitala. Ono od čega niko ne može da pobegne to je i činjenica da se naša politička elita nije pokazala odgovornom ni kada je Kosmet u pitanju.

Naš Nacionalni investicioni program pretvorio se u „političko vašarište“ za izborne igre onih u čijim je rukama bio, jer niti su izgrađeni infrastrukturni strateški objekti, niti je stvorena baza i uslovi za podizanje malog biznisa i porodičnih farmi i fabrika. Država nam je skuplja nego u najrazvijenijim zemljama.

PSS intenzivno radi da politički ojača biračko telo. Mi smo oformili Pokrajinski odbor u Vojvodini. Idućeg meseca biramo Pokrajinski odbor za Kosovo i Metohiju.

Imamo odbore u svim gradovima Srbije.Odlazimo na Kosmet da bismo zaustavili sve političke prevare i obmane koje se sprovode nad narodom koji tamo živi u nemogućim uslovima. Više neće biti odustajanja od izbora, jer to je, zapravo, izdaja Srbije. PSS će ispraviti svoju grešku time što će učestvovati na sledećim izborima na Kosmetu. Učinićemo sve da Srbi i Albanci ostvare najbolju saradnju i ponudićemo program hiljade porodičnih komapnija, koje moraju da zažive i na Kosmetu.

Mi nismo kao neki beogradski političari koji od onih koji su tamo ostali žele da načine svoje podanike, koji ih još više siromaše.

Oni su prosto „moneta za ostvarivanje“ ličnih ciljeva političara iz Beograda, koji obrću velike pare, dok Srbi na Kosmetu žive u bedi. Nema mira na Kosovu i Metohiji ako se ne uradi nešto sasvim konkretno, ako se ne pokrene ekonomija i ako se u tome ne nađu i Srbi i Albanci. PSS će biti stranka svih koji žele Kosmetu dobro i koji su spremni da rade na proterivanju bede i siromaštva.

Vaš brat Dragomir je u intervjuu „Pravdi“ rekao da PSS nije protiv Vojislava Koštunice jer se bori za odbranu Kosmeta. Da li vi još mislite da je Vojislav Koštunica „crni đavo“?

Lično sam uveren da gospodin Vojislav Koštunica veoma dobro razlikuje kritiku stanja od onog što ja mislim o njemu, jer on po funkciji koju ima nosi i deo odgovornosti. Koštunica vodi državničke poslove i žestoku borbu protiv albanskih lobista u svom okruženju. Suočava se i s pritiscima međunarodnih zvanič-
nika. Mi potpuno podržavamo njegove napore da očuva našu teritoriju.

Nikada to nisam dovodio u pitanje. Ali i ekonomija pripada Vladi i premijeru. Koštunica je to prepustio ekspertima i evo gde je Srbija. Ekonomski je više razaraju nego što je to NATO činio bombardovanjem.

Bez vas PSS je za godinu dana izgubio 20 odsto birača i rejting mu je sve bliži nivou statističke greške. Šta možete iz izgnanstva da uradite kako bi PSS bar konkurisao za preskakanje cenzusa?

Mislim da su vam tvrdnje proizvoljne. PSS nikada nije spao na nivo „statističke greške“. O Vojvodini i našem učešću u vlasti već smo razgovarali. Tome bih dodao još jedan podatak – u Srbiji imamo preko 400 odbornika i u preko 50 opština smo u vlasti. Da li je onda Srbija „statistička greška“?

Drugo, pre parlamentarnih izbora dobili smo jasnu poruku od dobro informisanih zvaničnika da smo projektovani na dva odsto. Čak i da smo dobili 20, rekli su nam da nam neće dati više od dva odsto. Čudno je da se to poklapalo i s „tvrdnjama“ agencije još od decembra 2005. godine, jer su radile po narudžbinama.

Mnogo toga je postalo jasno još za vreme referenduma o Ustavu, jer se referendum održava dva dana samo kod nas i u afričkim plemenima. Ko još uspeva da za tri sata izvede više ljudi nego za prethodnih četrdeset? Sve to potvrđuje moju tezu da se o sudbini Srbije odlučuje u četiri kompanije, tri kafane i dva stana. Konce vuku lobisti i neprijatelji Srbije. Jednostavnije rečeno, kako je napisao Tim Džuda, ako ste izdajnik ili na listi špijuna – napredovaćete, a ako niste – bićete proterani ili likvidirani. Takvo je vreme danas.

Uskoro će predsednički i lokalni izbori. Ko će biti predsednički kandidat PSS-a? Da li ćete opet isturiti Milanku da vas zastupa?

Moram vam reći da je Milanka za mene veliko iznenađenje. Borila se žestoko. To potvrđuje da je Srbija puna sposobnih i snažnih, mudrih osoba, samo im treba dati šansu. I zato građani treba da glasaju za nove kandidate, a ne za ove koji nam godinama govore kako koritom Dunava teče med i mleko, a ne voda,
kako na vrbama rađaju somuni, kako nam je zrno pšenice veliko kao zrno pasulja, a građani se nalaze na ivici gladi i ispod minimuma egzistencije.

Strpite se da se izbori raspišu, da se nastavi trend učvršćivanja u vlasti onih snaga kojima je stalo do demokratske Srbije, da se drugi izjasne ko su njihovi kandidati,
pa da onda i PSS „otvori karte“.

Čemu se nadate na tim izborima?

Svakako pobedi. Konačno, građani bi trebalo da donesu pravu odluku. A to podrazumeva da poslanici budu slobodni, neucenjeni od političkog vrha i da ne predstavljaju običnu robu na pijaci. Da rade u korist naroda, a ne interesnih grupa preko određenih političkih lidera, koji su ovih godina pokazali šta mogu i
koliko znaju. Eto, zato ćemo mi pobediti.

Pravda, 8. 9. 2007.

U korpusu onih koji se ne kriju iza marketinških nacionalističkih obmana javnosti, već iskreno veruju da se sudbina Kosova i Metohije neće rešavati samo kroz namere i želje pojedinih zemalja i šefova države, svakako smo i mi – Pokret SNAGA SRBIJE.

Mi apelujemo na razum progresivnih snaga u svetu da Ujedinjene nacije, a time i Savet bezbednosti, shvate da je svako drugo rešenje, osim zajedničkog opstanka svih naroda unutar države koja se zove Srbija, ne samo nedostojna uloga koju je srpski narod vekovima davao već i otvaranje žarišta sukoba na tlu Evrope, jer se albanski nacionalizam ni po koju cenu, pogotovo ovako ohrabren, neće smiriti dok ne stvori Veliku Albaniju i na tlu Crne Gore, Makedonije i dela Grčke.

Samo jedinstvena i jaka Srbija predstavlja branik i međunarodnom terorizmu, i međunarodnom kriminalu. Ali i čvrst zalog mira u ovom delu Evrope. Govorim o realnom rešenju Kosova i Metohije upravo vama, jer glas članova Pokreta SNAGA SRBIJE Beograda mora da ima posebnu težinu. Vi morate da budete u prvim redovima onih koji će, kao i dosad, dati svoj doprinos da istina dopire u svet.

Vi morate da ohrabrite one koji su ostali na Kosmetu žrtvujući živote svojih porodica i svoje. Oni su ostali tamo da pokažu da Srba ima na tlu srpske istorijske državnosti, ali da je i danas moguće, kao i u minulim vekovima, ako se drugi ne mešaju, da zajedno žive Srbi, ostali nealbanski narodi i kosovski Albanci. Kažem KOSOVSKI, jer ti starosedeoci su isto toliko ugroženi kao i Srbi i drugi od onih ultranacionalističkih.

Druge zemlje isto tako strahuju od sličnih težnji imigranata, koji u nekim zemljama postaju sve brojnija nacionalna celina jednog dana mogu da postave iste zahteve kao sada nacionalističke snage s Kosova i Metohije.

Oživele bajate afere

Moja vizija i naš program su oduvek isti. Ono što Evropa verbalno prihvata iz našeg programa, ali ne želi da na toj osnovi u ovom trenutku traži rešenja, zapravo je najbolji i najkraći put do kompromisa i mira na Balkanu.

Reč je o našem predlogu da se ubrzano radi na prijemu svih država ovog regiona koje nisu u EU, jer se onda u korenu seku svi nacionalistički zahtevi. I ne stvara se presedan o formiranju države na tlu već postojeće države, što će, ako se dogodi, skupo stajati Evropu. O tome su se sa strahom već izjasnile i zemlje poput Slovačke, Rumunije, Španije, Grčke i Kipra.

Mi nemamo razloga da menjamo svoj stav oko statusa i kompromisa između Srba i Albanaca. Ja sam bio prvi čovek koji je, pre naše diplomatije, sa uglednim ljudima iz Udruženja industrijalaca i preduzetnika, obišao prestonice svih nekadašnjih republika, uključujući i Tiranu, i razgovarao s tamošnjim odgovornim ljudima i šefovima država.

Jedna je Srbija

Pokazao sam na delu da je moguć i neophodan neposredan dijalog. Ma kakve trenutne opcije bile u pojedinim državama iz okruženja, mi moramo da znamo da ćemo još vekovima živeti na ovim prostorima i da je susedski odnos nemoguće zameniti nekim drugim.

Upravo zbog toga što verujem da je kompromis moguć, što sam ubeđen, za razliku od nekih političara i uglednih ljudi u Srbiji, da je besmislena tvrdnja da dva miliona Albanaca, ako bismo ostali u zajednici, na bilo koji način ugrožavaju interese Srbije, organizovao sam susrete poslovnih ljudi na Brezovici i u Beogradu, kojima su prisustvovali albanski i srpski biznismeni.

Mi smo govorili jednim jezikom – jezikom zajedničkih ekonomskih interesa, sa željom da potisnemo sukobe i nacionalističke balaste i da gradimo mostove saradnje. Nije slučajno da su mnogi oklevali da uđu u koalicionu Vladu Srbije, jer su tako slabili državu kojoj preti uzimanje 15 odsto teritorije. Nije slučajno da
se sada ubrzano otkrivaju afere još iz prošlog veka.

Na njih sam ja, braneći čast i obraz onih časnih ljudi, a među njima i članove PSS-a i sebe, ukazivao još 2000. godine i tvrdio da su poznata imena svih koji su se obogatili kroz šverc nafte, akcizne robe, oružja, belog roblja, cigareta i viskija u vreme sankcija i političke blokade. Kao što se tačno zna i ko je organizovao rasprodaju i komadanje Srbije, uništavajući domaću ekonomiju. Činili su to jer je svakom znano – da bez jake ekonomije nema ni jake države, ni stvarne demokratije, ni sigurne budućnosti narodu koji čini tu državu!

Kada Kosovo i Metohija bude i zvanično izgubljeno ili stavljeno pod međunordni protektorat, otvoriće se i nove afere o zloupotrebi fondova, ali i pljačkaške privatizacije.

Sve je to u službi marketinškog zatvaranja očiju pred istinom da je Srbija gurnuta u srednjovekovno mračnjaštvo kršenja ljudski sloboda, prava na slobodu mišljenja i političkog delovanja i proganjanja svakog ko ne deli mišljenje jednog dela tzv. srpske političke elite, koja, iako gubi na izborima podršku birača, uspeva da se održi u vrhu vlasti.“

Nije slučajno da se sada ubrzano otkrivaju afere još iz prošlog veka. O njima sam ja, braneći čast i obraz onih časnih ljudi, a među njima i članove PSS-a i sebe, ukazivao još 2000. godine i tvrdio da su poznata
imena svih koji su se obogatili kroz šverc nafte, akcizne robe, oružja, belog roblja, cigareta i viskija u vreme sankcija i političke blokade. Kao što se tačno zna i ko je organizovao rasprodaju i komadanje Srbije, uništavajući domaću ekonomiju.

Ujedinjene nacije, a time i Savet bezbednosti, moraju da shvate da je svako drugo rešenje, osim zajedničkog opstanka svih naroda unutar države koja se zove Srbija, ne samo nedostojna uloga koji je srpski narod vekovima davao već i otvaranje žarišta sukoba na tlu Evrope, jer se albanski nacionalizam ni po koju cenu, pogotovo ovako ohrabren, neće smiriti dok ne stvori Veliku Albaniju i na tlu Crne Gore, Makedonije i dela Grčke.

Samo jedinstvena i jaka Srbija predstavlja branik i međunarodnom terorizmu, i međunarodnom kriminalu, ali i čvrst zalog mira u ovom delu Evrope.

Vreme PSS-a tek dolazi

Beograd je uvek bio u prvoj borbenoj liniji za ljudska i politička prava. Ne dozvolite da vas iko uplaši i obeshrabri. Vreme Pokreta SNAGA SRBIJE neminovno dolazi.

Jer mi se borimo za ono što je blisko i neophodno svakom čoveku – da u svakoj porodici rade sve tri generacije, da porodične firme budu osnova pokretanja privrede, da svako može radom da rešava svoju egzistenciju, da penzioneri ne prekopavaju kontejnere, već vode unuke u parkove, da svi imaju besplatnu osnovnu zdravstvenu zaštitu i mogućnost obrazovanja, da se iz Srbije protera bela kuga, da domaća ekonomija bude oslonac našeg rejtinga i autoriteta sutra kada uđemo u EU.

I da se nacionalni integritet i državni suverenitet ne prodaju za bilo kakva obećanja ili zamenjuju za delove državne teritorije.

Samo jedinstven, hrabar, inicijativan i kreativan rad svakog pojedinog člana Pokreta SNAGA SRBIJE jača ovu našu jedinu otadžbinu i sprečava sve one centre moći u svetu i zemlji da Srbiju svedu na beogradski
pašaluk.

Svedok, 19. 6. 2007.

Kad se može očekivati vaš povratak u Srbiju i koji su preduslovi da se vratite u
zemlju?

Sve za šta mene optužuju ovih dana na B92 možete da gledate da su radili upravo oni koji su najviše lagali narod i koji sada priznaju da su nesposobni ili nestručni za posao kojeg su se prihvatili. Ne jednom sam se obratio samom vrhu srpske države i tražio samo jedno – garanciju da se branim sa slobode. Nisam dobio nikakav odgovor.

Nezamislivo je i u apsolutističkim režimima da se lider treće partije po snazi u zemlji protera upravo u godini kada su rešili da idu na parlamentarne izbore. Spreman sam da se vratim uz preduslov koji bi u Srbiji morao da postoji i bez mog zahteva – poštovanje osnovnih ljudskih prava.

Sadašnja situacija u Srbiji definisana je bitkom da odlazeći ministri zadrže svoje resore, bez obzira na to što im izborni rezultati ne omogućavaju da mnogo biraju, jer su u senci DS-a, ali valja sprečiti da ne dospe do javnosti ono što su ostavili za sobom.

Nema odustajanja

Vlada ima mogućnosti da bude formirana i u aprilu, jer je ipak reč o „igri neodgovornih političara“, a zemlja se urušava. Logičnije bi bilo da energiju koju troše oko borbe za fotelje usmere na vitalne interese Srbije – snažno podrže očuvanje granica Srbije.

Znaju oni da će po okončanju pregovora o status Kosova i Metohije doći vreme da Ambasador mnoge od njih povuče za uši i zapreti kriminalnim dosijeima o umešanosti u korupciju i organizovani kriminal, zbog čega nemaju izbora moraju da budu poslušnici. Sve će brzo biti dovedeno u red. A to će voditi ka
daljoj destabilizaciji Srbije.

Dok se na Kosmetu formira najveća vojska na Balkanu, srpska Vlada srpsku vojsku svodi na lovačko društvo. Albanci će to svakako iskoristiti za stvaranje velike Albanije. Nema te Amerike i Evrope koja može da zaustavi vekovni cilj Albanaca.

Ne treba očekivati poboljšanje, već još težu situaciju. Zato, smatram da Milu Đukanoviću pripada istorijska uloga kao političaru novijeg doba koji je uspeo da izvuče Crnu Goru iz sigurnih sukoba i dobije međunarodno priznanje. Mila Đukanovića s razlogom možemo nazivati reformatorom.

Sva sreća da je Crna Gora, uz mudru politiku svojih lidera, uspela da se izvuče iz krize u koju ju je guralo lažno patriotsko rukovodstvo Srbije. Važno je i to da Crna Gora nije više talac srpskog poslovnog klana koji predstavlja već viđenu politiku u Srbiji.

Kod nas od 165 opština bez Kosmeta u Parlamentu nije zastupljena polovina opština, što govori da Parlament Srbije nije Narodna skupština, nego stranačka oligarhijska skupština, u kojoj su neki poslanici, a i lideri stranaka, već finansirani za dalje uništavanje Srbije.

Sadašnji premijer vlada uredbama, znači nastavlja se oligarhijski rat za vlast. Lažiranje izbora: 60.000 „mrtvih duša“ Zbog toga je naša obaveza da nastavimo borbu za jednu drugačiju, evropsku i demokratsku Srbiju.

Za Srbiju u kojoj se više neće događati da, recimo, imamo preko 60.000 potpisa naših članova, datih pod krivičnom odgovornošću, da su glasali za svoju stranku, a tih glasova nema. Ili, da su u hrpi nevažećih listića nađeni i punovažni na kojima je zaokružen glas za PSS –BK i još nekih stranaka, a oni su proglašeni nevažećim! Sve to govori o velikoj krađi na izborima.

A to smo i očekivali, jer je i referendum za Ustav pokazao da su sposobni i spremni na sve.

U kojoj zemlji se događa da u poslednjem satu „izađe“ tolika masa glasača, kao na našem referendumu oko Ustava. Zamislite nelogičnost da na Kosmetu G17 Plus dobije toliko glasova od Srba, a otvoreno se zalaže da se svi kolektivno odreknemo Kosova i Metohije?!

Kako vidite rješavanje statusa Kosova i Metohije i da li mora doći do kompromisa
između Srba i Albanaca?

– Mi nemamo razloga da menjamo svoj stav oko statusa i kompromisa između Srba i Albanaca. Ja sam prvi, pre naše diplomatije, s uglednim ljudima iz Udruženja industrijalaca i preduzetnika, obišao prestonice svih nekadašnjih republika, uključujući i Tiranu, i razgovarao s tamošnjim odgovornim ljudima i šefovima država. Pokazao sam na delu da je moguć i neophodan neposredni dijalog.

Ma kakve trenutne opcije bile u pojedinim državama iz okruženja, mi moramo da znamo da ćemo još vekovima živeti na ovim prostorima i da je susedski odnos nemoguće zameniti nekim drugim.

Upravo zbog toga što verujem da je kompromis moguć, što sam ubeđen, za razliku od nekih političara i uglednih ljudi u Srbiji, da je besmislena tvrdnja da dva miliona Albanaca, ako bismo ostali u zajednici, na bilo koji način ugrožava interese Srbije, organizovao sam susrete poslovnih ljudi na Brezovici i u Beogradu, kojima su prisustvovali albanski i srpski biznismeni.

Mi smo govorili jednim jezikom – jezikom zajedničkih ekonomskih interesa, sa željom da potisnemo sukobe i nacionalističke balaste i da gradimo mostove saradnje.

Ono što Evropa verbalno prihvata iz našeg programa, ali ne želi da na toj osnovi u ovom trenutku traži rešenja, zapravo je najbolji i najkraći put do kompromisai mira na Balkanu.

Reč je o našem predlogu da se ubrzano radi na prijemu svih država ovog regiona koje nisu u EU. Tako bi se u korenu sasekli svi nacionalistički zahtevi. Ne stvara se presedan o formiranju države na tlu već postojeće države, što će, ako se dogodi, skupo stajati Evropu.

O tome su se sa strahom već izjasnile i zemlje poput Slovačke, Rumunije, Španije, Grčke i Kipra. Druge, isto tako, strahuju od sličnih težnji imigranata, koji u nekim zemljama postaju sve brojnija nacionalna celina i koji jednog dana mogu da postave iste zahteve kao sada nacionalističke snage s Kosova i Metohije. A to znači istinsku opasnost za Makedoniju i Crnu Goru.

Kako komentarišete najavu o formiranju Vlade DSS – DS – NS – G17 Plus i da li bi taj republički kabinet bio već viđeno?

Svi su oni bili u vlasti posle oktobarskih promena u Srbiji. Dve najveće stranke – DS i DSS – okušale su se i na premijerskim mestima. S te strane je moguće reći – to je nešto već viđeno.

Međutim, sada je odnos snaga nešto drugačiji. DS je dobio veliko poverenje birača, i on to ne bi smeo da izigra. DSS, G17 Plus i NS faktički su gubitnici. Problem nije samo u tome da li će se pogoditi oko premijera, već su oni, koji su držali neka ministarstva, izuzetno zainteresovani da zadrže svoja ministarstva.

Pogotovo oni koji bi da poptuno prikriju svoj štetočinski rad na račun Srbije.

Srbija je praktično rasprodata. Njeni kupci su tek delimično poznati. Ništa ne znači što se na tenderima ili aukcijama pojavljuju razni inostrani fondovi ili neke firme čudnih, stranih imena. U najvećem broju slučajeva reč je o našim „biznismenima“ koji su se obogatili tokom sankcija ili privatizacije. Izneću vam samo nekoliko brojki:

• na nafti je tokom sankcija stečeno bogatstvo od preko 16 milijardi evra,
• na švercu cigareta preko 10,
• a na akciznim robama preko 18 milijardi evra

To su računice ozbiljnih ekonomista. Oni su ponudili javnosti i podatak da je Srbija ukupno opljačkana za oko 87 milijardi evra! Zato PSS – Bogoljub Karić i ima u svom programu da se mora izvršiti revizija privatizacije, da oni koji su radili i gradili SRBIJU I NJENA BOGATSTVA ili su sada u penziji moraju da dobiju 49 odsto akcija od privatizovanih firmi.

Da moraju da se stvore snažni razvojni i socijalni programi, kojima bi se omogućilo da privreda oživi, da se bar prepolovi broj od sada milion nezaposlenih i da svi budu jednaki u korišćenju zdravstvenih i obrazovnih prava.

Vlada u ovakvom sastavu nije u stanju to da reši. A pogotovo ne da se obračuna s organizovanim kriminalom i korupcijom. Nema dana da Srbiju ne zapljusne neka nova afera. Još jedino nije otkrivena afera „stanara staračkih domova“. U svim drugim profesijama i oblastima života već imamo „mafije“!

Grupa 22

Srbija će uskoro biti poznata po tome da ima najviše „mafija“ na svetu, što je samo maska da se prikrije kriminal nekih ljudi iz vrha vlasti i novopečenih oligarha.

Koja zemlja još prodaje rudnike i topionicu bakra kupcu koji upravo to što kupuje zalaže da bi podigao kredit?

Grupa 22 kupila je nacionalno bogatstvo Srbije za 1,8 milijardi evra, a samo jedan „Mobtel“, koji su oteli od mene, zajedno s licencom doneo im je 1,87 milijardi evra!

Znači, jedan „Mobtel“ je vredniji od 2.500 kompanija, rudnika, banaka, velikih
poslovnih sistema i nacionalnih resursa.

Da li ćete nastaviti politički angažman?

Svakako, odustajanja nema. PSS – Bogoljub Karić je najveća kazna za sve one koji gledaju na Srbiju kao na svoj ratni plen. Vratićemo dostojanstvo svom narodu. Zaštitićemo svakog Srbina ma gde on bio. Poštovaćemo sve susede uz maksimalno uvažavanje obostranih interesa, samo tako možemo da širimo dobre ekonomske i svake druge donose. Naš cilje je jasan: otrgnuti Srbiju iz ruku sotona, izdajica i neprijatelja svoga naroda. Ovo što se danas događa nema ni u jednom afričkom plemenu.

DAN, 3. 5. 2007.